KO JE BIO ALEKSEJ NAVALJNI, PUTINOVA NOĆNA MORA? Rusi kažu jako bitna figura u političkom svetu, od njegovih reči TRESLA se elita, a šta je zapravo istina? (VIDEO)
Sve što niste znali o ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom koji je preminuo u zatvoru, kako je saopštilo Regionalno odeljenje kazneno popravne službe
Navaljni je u zapadnim medijima označavan kao bitna figura na ruskoj političkoj sceni.
PRVO OGLAŠAVANJE KREMLJA! Peskov potvrdio da je PUTIN OBAVEŠTEN o smrti Navaljnog
PUTIN U TOKU SA MODNIM TRENDOVIMA: Evo koliko košta luksuzno odelo ruskog predsednika
Ruski opozicionar, Aleksej Navaljni, umro je u zatvoru, saopštilo je Regionalno odeljenje kazneno popravne službe.
- Dana 16. februara ove godine, u popravnoj koloniji broj 3, osuđenik Navaljni A.A. se posle šetnje osećao loše, ubrzo je izgubio svest. Odmah su stigli medicinski radnici iz ustanove i pozvana je ekipa hitne medicinske pomoći - navodi se u saopštenju.
U saopštenju se navodi da su lekari pokušali da ga reanimiraju, ali da na žačost nisu uspeli da ga spasu.
Navaljni je rođen je 1976. u Butinu, u Moskovskoj oblasti. Otac mu je bio oficir armije SSSR.
Na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda 1998. je diplomirao pravo.
Nakon prava završio je Finansijsku akademiju pri Vladi Ruske federacije i 2001. dobio diplomu iz oblasti trgovine hartijama od vrednosti i poslovanja na berzi.
Bio je član Ruske ujedinjene demokratske partije “Jabloko”, koja se zalagala za ekonomske i demokratske slobode i čvršće veze sa SAD i EU.
Navaljni je u zapadnim medijima označavan kao bitna figura na ruskoj političkoj sceni.
Zatim se 2010. školovao na Jejlu. Za to vreme stizale su optužbe da predstavlja "projekat CIA“.
U novembru 2010. pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa Navaljni je svedočio o korupciji u Rusiji na saslušanju koje je vodio senator Bendžamin Kardin.
Navaljni je prvi put uhapšen 2011. i na kraju osuđen na kaznu od 15 dana zatvora zbog "odupiranja državnoj vlasti". Neposredno pre toga nastupio je kao govornik na demonstracijama protiv izborne krađe na parlamentarnim izborima. Već tada je predstavljan kao neko “na koga posebnu pažnju obraćaju i ruski i zapadni mediji”.
Navaljni je iz zatvora pružio podršku članicama grupe “Pussy Riot” koje su u februaru 2012. uhapšene zbog izvođenja antiputinovske protestne pesme u crkvi u centru Moskve, da bi nekoliko dana kasnije bio učesnik velikog mitinga u Moskvi.
Krajem te godine Navaljni je ponovo na sudu. Žalio se protiv rešenja prema kojem mora da plati trideset hiljada rubalja (oko 1.000 dolara) zbog vređanja vladajuće Jedinstvene Rusije (JR).
Na izborima za gradonačelnika Moskve 2013. godine osvojio je drugo mesto, iza Putinovog favorita, Sergeja Sobjanina, osvojivši 27 odsto glasova.
U periodu između 2012. i 2014. Navaljni je, kako se navodi u presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2018, hapšen sedam puta na različitim javnim skupovima. Veliko veće Evropskog suda presudilo je da je Rusija hapšenjima Navaljnog iz političkih razloga prekršila njegova ljudska prava i to na slobodu ličnosti, na pravično suđenje i slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
U decembru 2016. Navaljni je najavio kandidaturu na predsedničkim izborima zakazanim za 2018. međutim Centralna izborna komisija proglasila ju je, u junu 2017. neprihvatljivom, obrazloživši da je on osuđen i da je na izdržavanju uslovne kazne. Prethodno, u martu 2017. dok je putovao po Rusiji i vodio kampanju za predsedničke izbore, Navaljnog je u sibirskom gradu Barnaulu nepoznati napadač polio zelenom tečnošću.
Prevezen je u bolnicu i kasnije operisan u Španiji. Pred predsedničke izbore, na kojima mu nije bilo dozvoljeno da se kandiduje, pozvao je svoje pristalice na bojkot.
U julu 2019. pritvoren je na 30 dana uoči najavljenog opozicionog protesta, a za vreme izdržavanja te kazne “misteriozno je oboleo”.
A onda, u avgustu 2020. bez svesti je prevezen u bolnicu u Omsku zbog sumnje da je otrovan.
Dva dana kasnije prebačen je iz sibirske bolnice u Berlin. Laboratorije u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, kao i testiranja koja je sprovela Organizacija za zabranu hemijskog oružja, utvrdili su da je Navaljni bio izložen otrovu "Novičok", razvijenom u nekadašnjem Sovjetskom Savezu.
Navaljni je u intervjuu nemačkom časopisu “Špigel” za trovanje direktno optužio predsednika Ruske federacije.
Krajem decembra ruske vlasti dale su Navaljnom 24 sata da se javi službi za zatvorske kazne u skladu s uslovnom kaznom zatvora koja mu je izrečena nakon što je 2014. godine osuđen za proneveru i pranje novca. Pošto se nije javio u predviđenom roku, vlasti su izdale nalog za njegovo hapšenje. Navaljni je najavio da će se, uprkos pretnjama da će biti uhapšen, vratiti u Rusiju. To je i učinio 17. januara, a čim je sleteo na moskovski aerodrom “Šeremetjevo” privela ga je policija. SAD i Evropska unija osudile su hapšenje Navaljnog i pozvale na njegovo oslobađanje, a to je uradio i Visoki komesarijat UN za ljudska prava. Šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, izjavio je da komentari zapadnih političara o hapšenju Navaljnog imaju za cilj da odvuku pažnju od duboke krize u kojoj se nalaze njihove zemlje.
A Navaljni je pozvao građane da izađu na ulicu.
Veliki broj građana odazvao se na njegov poziv, a ruska policija je uhapsila, prema podacima organizacija za zaštitu ljudskih prava, više od 5.000 ljudi koji su tražili oslobađanje Navaljnog. Protesti su održani u 122 ruska grada i, kako se ističe, predstavljaju jedne od najvećih protesta u istoriji savremene Rusije.
Srbija Danas/Republika
