Američka prodaja oružja Ukrajini nepopravljivo ruši poslednje nade približavanja Moskve i Vašingtona

Odnosi Vašingtona s Moskvom sve su gori, a mogu postati još lošiji nakon što je Trampova administracija donela izričito lošu odluku dopuštenja komercijalne prodaje 'odbrambenog' oružja Ukrajini. Prema izjavi američkog ministra obrane Džejms Matis, odbrambeno oružje nije provokativno osim ako korisnik nije agresor, a Ukrajina zasigurno nije agresor. Ali, stvarnost je nešto drugačija. Već dug zapis američkog mešanja u unutrašnje poslove Ukrajine, naročito nakon što su demonstranti srušili proruskog predsednika 2014. godine, sada naoružava upravo ekstremno provokativnu Ukrajinu. Ta zemlja ne samo da je u ruskoj sferi uticaja, ona je ujedno najvažniji entitet za sigurnost same Rusije. Svako mešanje u Ukrajinu je stoga provokacija Moskve. Svi to jako dobro znaju, ali se pretvaraju slepima. 

Trampova vlada je dozvolila najveću američku komercijalnu prodaju oružja Ukrajini otkako je započeo sukob 2014. godine. Potez ima potporu vrha Trampovih dužnika za nacionalnu sigurnost i kongresnih zastupnika. Ugovor uključuje izvoz M107A1 snajper sastava, municije, sastavnih delova i vojne opreme Ukrajini u vrednosti od 41,5 miliona dolara. Ovo bi oružje trebalo odgovoriti na specifične ranjivosti ukrajinskih snaga koje se bore protiv proruskih separatističkih pokreta u dve istočne provincije. Amerikanci nisu dozvolili izvoz težeg naoružanja koje je ukrajinska vlada zatražila, poput protivtenkovskih projektila Javelin. 

Kongres je dozvolio izvoz oružja Kijevu još 2014. godine, ali Obama nije autorizova veliku komercijalnu prodaju jer se bojao predati smrtonosno oružje ukrajinskim vojnim snagama. Tek je Tramp doneo takvu odluku, za koju su mnogi kongresmeni utvrdili da je odraz dugogodišnje potpore Ukrajini protiv 'ruske agresije'. Zanimljivi sitni detalji oko te odluke uključuju i izvoz oružja koji Ukrajinci nisu tražili, te neodobravanje prodaje ofanzivnog naoružanja, ali i taj potez jasno govori o promeni američke politike. Sjedinjene Države su prešle Rubikon, jer je i ovo smrtonosno oružje, a dodatno naoružanje će doći. I susedna Kanada je dozvolila izvoz odbrambenog naoružanja Ukrajini, što svakako nije slučajnost već više izgleda da su se određeni proizvođači oružja u NATO Savezu složili oko komercijalnog izvoza Kijevu. 

Prodaja oružja Ukrajini dolazi povrh najnovijih deklasificiranih dokumenata koji potvrđuju jemstva američkih vođa Rusiji 1990. kako se NATO neće širiti preko istočnih granica ponovno ujedinjene Nemačke. Godinama su američki dužnosnici i njihovi partneri u spoljnoopolitičkoj zajednici te u mejnstrim medijima insistirali kako takva stroga jemstva nikad nisu postojala, te da nema nikakvog pisanog dokaza takvog ugovora. Možda nisu jemstva postojala jer su Sjedinjene Države celo vreme imale figu u džepu, ali nova otkrića iz američkih baza podataka učinkovito demantuju ovakve izjave. Jasno je da su Moskvi takva jemstva i te kako davana, te da je Vašington širenjem NATO Saveza ozbiljno naštetio poverenju dveju država. 

Najava predsednika Trampa nove američke nacionalne sigurnosne strategije dodatno pojačava iritantnost Moskve. U njoj piše kako su i Kina i Rusija strateški protivnici Sjedinjenih Država. Predsednikov govor takođe sadrži skrivene optužbe specifičnih ruskih raskoraka, od aneksa Krima do napora za rušenjem zapadnog saveza, pa sve do mešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja (gde se nije Vašington uspeo umešati). Ova delovanja navodno predstavljaju ozbiljne pretnje američkoj sigurnosti i dobrobiti. Jezik strategije zabrinjavajuće podseća na strogu i sukobljavajuću retoriku Vašingtona za vreme Hladnog rata. 

Podržavanje prodaje oružja Ukrajini, u kontekstu svih ovih razvoja događaja, posebno dolazi kao šlag na tortu razdora. Secesionistički rat u istočnom delu Ukrajine tinja od 2014 godine. Rusija podržava pobunjenike i neslužbeno je poslala vlastite specijalne snage u nekoliko navrata kada su sukobi postali teže naravi. Stanje u istočnoj Ukrajini i dalje je neizmerno napeto, uprkos potpisivanju Ugovora iz Minska kojima se nastoji izbeći nastavak oružanog sukoba. Dozvola Vašingtona za prodaju oružja Kijevu donosi sa sobom rizik destabilizacije u ionako vrlo delikatnom stanju. To će podupreti tvrdolinijaše u ukrajinskoj vladi koji žele pritisnuti više napora k ukrajinskoj vojnoj pobedi u uverenju kako će dodatno i smrtonosno američko podupiranje uslediti nakon prodaje oružja. No, vojna opcija rešenja ukrajinske krize je čista iluzija. S obzirom na krucijalne ruske sigurnosne uloge i želje za odbacivanjem još jednog američkog saveznika na svojim granicama, nije verovatni scenario da će Kremelj tolerisati potpuno uništenje pobunjeničkih snaga ukrajinskog istoka. Ruski dužnici već su nesretni zbog prisustva NATO snaga, vojnika i teškog naoružanja, u baltičkim republikama i Poljskoj. Oni ujedno vide zapadne snage i oružje u Ukrajini kao još težu prijetnju ruskoj sigurnosti. 

Trampova dozvola prodaje oružja je poslednji udarac američkim spoljnoopolitičkim realistima koji su verovali Trampovim komentarima toekom predizborne kampanje o popravljanju odnosa s Moskvom. 

Jastrebovi u Demokratskoj i Republikanskoj stranci priželjkuju prodaju oružja Ukrajini već godinama, te im je samo bila potrebna logistička potpora i razmeštanje tog oružja. Kako god bilo, Trampova je odluka korak u krivom pravcu. Ukoliko Sjedinjene Države žele izbeći već napete odnose s Moskvom, američki lideri moraju prihvatiti rusko insistiranje i sferu uticaja u bliskom susedstvu i rusko duboko odbacivanje zapadne intruzije u tu sferu. Na nesreću, američki zakonodavci kao da ne shvataju dugoročne realnosti u međunarodnim odnosima koje sve velike sile štite i prema tome oblikuju svoje ponašanje. Ovakvo odbijanje stvarnosti nije jedinstveno za Trampovu administraciju. Državna sekretarka Kondoliza Rajs i državni sekretar Džon Keri takođe su eksplicitno odbacili načelo sfera uticaja, posebno u vidu Rusije. Istovremeno svoje ulaženje u unutrašnju politiku drugih država nazivali su legitimnim širenjem demokractije po svetu. 
Vašington mora nastaviti svoj spoljnoopolitički put s puno više opreza nego što je do sada pokazao u odnosima prema drugim velikim silama. Odluka Trampove administracije oko davanja dozvole za prodaju oružja Ukrajini je dolivanje benzina na već razbuktalu vatru. Odnosi s Rusijom su dovoljno napeti bez tog nepotrebnog i prkosnog koraka.