NJENO PRAVO IME NIJE ANGELA: Ovo je biografija najmoćnije žene u Evropi, na slikama iz mladosti je nećete prepoznati (FOTO)
Bogata biografija nemačke kancelarke Angele Merkel (67) prepuna je činjenica koje su se retko spominjale u javnosti.
Nemačka kancelarka Angela Merkel (67), koja se na čelu najmoćnije članice Evropke unije (EU) nalazi od 22. novembra 2005, pri čemu je nekoliko puta u najrazličitijim izborima proglašavana najmoćnijom ženom Evrope, pa i sveta, danas stiže u Beograd, čime je izazvala ogromnu pažnju u čitavom regionu.
Muči vas ambrozija? Evo šta kažu alergolozi kako da rešite problem
NIŠ UKRAŠEN NEMAČKIM ZASTAVAMA: Građani pitaju šta se dešava, Merkelova želi da poseti centar južne Srbije?
VUČIĆ SPREMIO SPECIJALAN POKLON ZA ANGELU MERKEL: Nigde na svetu ne može da dobije ovakav dar
Međutim, ono što je najinteresantnije jeste da je tokom svih godina koliko je vedrila i oblačila i nemačkom i planetarnom politikom, stalno u žiži javnosti bila i njena biografija, koja je više nego bogata i prepuna činjenica koje se u medijima nisu posebno isticale. A jedna od takvih je i ona da pravo ime nemačke kancelarke zapravo nije Angela, već Angela Dorotea, kako su davne 1954. luteranski sveštenik Horst Kazner i učiteljica Herlind Kazner u Hamburgu nazvali svoju novorođenu devojčicu plave, talasaste kose.
U jesen 1954. godine, nedugo po rođenju deteta, porodica se preselila Istočnu Nemačku (NDR) u Kuitzov pored Perlberga, gde je Horst Kazner radio kao sveštenik. Od 1957. godine Angela Dorotea je rasla sa bratom i sestrom Markusom i Irenom u Templinu pored Ukermarka, a od 1961. je studirala na Višoj politehničkoj školi nakon čega je početkom sedamdesetih stupila u omladinsku organizaciju FDJ.
Posle mature sa odličnim uspehom i natprosečnim talentom u matematici i jezicima studirala je od 1973. godine na univerzitetu u Lajpcigu. Odlučila se za fiziku na Univerzitetu Karl Marks, gde je upoznala svog prvog muža Urliha Merkela, čije je prezime zadržala do danas i sa čim problem nema ni njen aktuelni suprug Joakim Zauer.
Prvi put Angela Dorotea je stala na ludi kamen 1977, ali se par razveo već 1982. Gotovo nikada u medijima kancelarka nije govorila o svom prvom mužu, osim činjenica koje su već bile poznate.
Tokom kratkotrajne bračne zajednice Merkelova je završila fakultet i zaposlila se na fakultetskoj akademiji na Centralnom institutu za fizičku hemiju pri Akademiji nauka u tadašnjem Istočnom Berlinu. Godine 1986. je doktorirala i to na temi brzinskih konstanti kod jednostavnih ugljovodonika.
Tokom studija je mlada naučnica dobijala ponude da sarađuje sa Štazijem, Ministarstvom za državnu bezbednost NDR. U pitanju je bila glavna tajna obaveštajna služba Nemačke Demokratske Republike (NDR) i ujedno organizacija za progon takozvanih političkih prestupnika.
Merkelova je, međutim, takvu saradnju kategorički odbijala, a mnogi spekulišu da je razlog za to pomirljiv stav njenog oca sveštenika prema režimu.
Drugog muža Merkelova je upoznala nešto pre 1989. i sa njim je ostala do danas. Nije poznato je li se Zauer zbog nje rastao od prve žene sa kojom je imao dva sina. Venčali su se 1998, baš kada je ona na velika vrata ušla u visoku politiku. Niko nije znao da su se venčali. Događaj je objavljen javnosti tek nekoliko dana posle u oglasu malog formatu u Frankfurter Algemajne Cajtungu.
Oglas je bio doista kratak: "Oženili smo se. Angela Merkel i Joachim Sauer."
Bračni par se retko viđa u javnosti pa Zauer nije bio ni u Bundestagu kad je Angel Merkel izabrana za kancelarku. Međutim, on je dosta političan i smatra se da ima mnogo veći uticaj na suprugu nego što se misli.
- Moja ličnost ne stoji ni u kakvom odnosu prema političkom radu Angele Merkel - rekao je Zauer koji je sedam godina stariji od svoje supruge.
Kancelarka je jednom otkrila podatak da svom mužu rado spremi doručak pre nego što, tačno u 7:30 časova pođe iz zajedničkog stana u centru Berlina na posao u ne mnogo udaljenu zgradu poznatu pod imenom Biro saveznog kancelara (Bundeskanzleramt). Inače, inteserantno je da je Merkelova i po primanju funkcije kancelara odlučila da ostane u svom stanu, nedaleko od Ostrva muzeja.
Odmah nakon pada Berlinskog zida 1989. započela je politika karijera Angele Merkel koja se pridružila novoosnovanoj organizaciji Demokratsko buđenje, u kojoj je 1990. postala portparol. Istog meseca stranka se pridružila konzevativnom Savezu za Nemačku koji je bio u koaliciji sa Nemačkom socijalnom unijom (DSU) i Hrišćanskom demokratkom unijom (CDU). Samo nekoliko dana pre prvih i jedinih slobodnih izbora u Istočnoj Nemačkoj, otkriveno je da je čelnik Demokratskog buđenja, Volfgang Šnur, godinama radio za Štazi. To je porazilo sledbenike Buđenja, ali i koalicije u koju je stranka ušla. Ipak, na izborima je stranka osvojila dovoljno glasova da postane deo vlade, nakon čega je počeo i uspon Merkelove.
Postala je član CDU u avgustu 1990m a na prvim izborima nakon ujedinjena Nemačke, osvojila je mesto u Bundestagu i postala jedna od omiljenih članica partije tadašnjeg kancelara Helmuta Kola. On ju je postavio za prvu ministarku za žene i omladinu, što je izazvalo ogromnu pažnju u nemačkoj javnosti ne samo zbog Angelinih godina, već i zbog činjenice da je došla iz Istočne Nemačke, a prilike su po tom pitanju još bile osetljive.
Ubrzo je dobila nadimak "Kolova devojčica".
Godine 1997. Merkelova je u vreme kancelara Gerharda Šredera postala generalni sekretar CDU nakon čega se ubrzo venčala sa dugogodišnjim partnerom Joakimom.
Njeni dalji uspon u karijeri išao je veoma brzo, a prvi put je afinitet da postane prva žena kancelar u istoriji Nemačke pokazala 2002. godine nakon što je 2000. postavljena na čelo stranke. Međutim, njena partija je za kandidata ipak izabrala Edmunda Stojbera iz sestrinske Hrišćansko socijalne unije, što je dovelo do gubitka izbora, čime je Angela Merkel završila u opoziciji.
Ipak, novi generalni izbori su raspisani već za kraj 2005. nakon što je vladajuća većina izgubila poverenje i na novom glasanju je bilo potpuno jasno ko će biti novi kancelar.
Merkelova je tokom karijere na čelu zemlje dočekala četvoricu američkih predsednika, a sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom je uspela da održi odnose na kakvim su svi samo mogli da joj pozavide, uprkos činjenici da je zbog toga trpela i mnogobrojne kritike.
Tečno govori engleski i ruski, pa je tako sa Putinom često razgovarala i na njegovom maternjem jeziku.
Endži je popularni nadimak za Merkelovu među njenim mnogobrojnim simpatizerima širom sveta, koji već uveliko izražavaju nezadovoljstvo zbog njenog povlačenja s političke scene već 28. septembra ove godine. Ona je to najavila još pre dve godine, priznavši da je umorna od javnog života i da više nema snage da izlazi na kraj s mnogobrojnim izazovima.
Ime njenog naslednika biće poznato nakon generalnih izbora zakazanih za taj datum, ali se mnogi slažu u oceni da trenutno nema dovoljno harizmatičnih kandidata koji će zemlju moći da vodi s takvim žarom poput Angele Merkel.