IZA DEMOKRATIJE OSTALI KRVAVI TRAGOVI: Ameri doveli Avganistan do provalije - igrali se rata, pa zavili narod u crno
Američke snage su se i zvanično povukle iz Avganistana
Dvadesetogodišnje vojno prisustvo SAD u Avganistanu sinoć je završeno poslednjim letom iz Кabula. Međutim, situacija u zemlji je u rasulu. Raketni napadi, civili koji beže, oduzeti životi u završnici američkog povlačenja, obeležiće mandat predsednika Džoa Bajdena, kojemu mnogi već prigovaraju za pogrešno upravljanje operacijom.
TALIBANI SLOMILI ZUBE U PANDŽŠIRU: Pokret otpora ih dobro isprašio, ofanziva im se potpuno raspala
AMERI IZ AVGANISTANA POBEGLI PODVIJENOG REPA: Objavljena slika koja najbolje ilustruje njihov debakl (FOTO)
VRELI KOTAO JEZERA TAHO: Naređena hitna evakuacija, vatrena stihija guta sve pred sobom (VIDEO)
Istorijsko povlačenje američkih trupa iz Avganistana kulminiralo je najsmrtonosnijim danom za Sjedinjene Države u Avganistanu u poslednjih 10 godina, kad su pale prve žrtve među snagama SAD u zemlji od februara 2020, nakon što je u četvrtak u napadu kod aerodroma u Kabulu poginulo 13 američkih vojnika, starosti od 20-31 godinu, kao i najmanje 95 civila. Ukupno je ranjeno oko 150 ljudi.
Do tada je povlačenje teklo relativno mirno – kako su Amerikanci, ali i brojni Avganistanci, posebno oni koji su im pomagali na terenu odlazili iz zemlje, tako su talibani postepeno zauzimali teritoriju, i to uglavnom bez sukoba.
Talibani, koji su vladali Avganistanom krajem devedesetih, ponovo su osvojili vlast u zemlji dve nedelje pre nego što su SAD krenule u završnu fazu povlačenja svojih trupa nakon skupog, dvodecenijskog rata u kojem je živote izgubilo desetine hiljada ljudi – što Avganistanaca i talibana što američkih trupa – a troškovi se broje u bilionima.
Islamisti na sceni
Pobunjenici su rapidno zauzeli sve velike gradove, dok su se Amerikanci povlačili, avganistanski vojnici bežali a zajedno sa njima i brojni civili. Si-En-En piše da je među njima i 24-godišnja novinarka Behešta Arhand, koja je ranije ovog meseca uspela da intervjuiše višeg predstavnika talibana, a dva dana kasnije i Malalu Jusufzai, aktivistkinju koja je preživela napad talibana. Arhand je kao razlog svog napuštanja zemlje navela opasnosti sa kojima su suočeni novinari i obični Avganistanci.
Poslednji avion iz Kabula sa Avganistancima odleteo je u subotu, nakon samoubilačkog napada kod aerodroma svega tri dana ranije, 26. septembra, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, tačnije njeno krilo u Avganistanu i Pakistanu poznatije kao ISIS-K.
Ova grupa okuplja članove Islamske države sa područja Avganistana i Pakistana, koji talibane smatraju liberalima a cilj im je da stvore kalifat sa strogim, šerijatskim zakonom.
Dosad su organizovali preko 100 napada na civilne mete i preko 250 napada na vojne mete američkih i britanskih saveznika, a poznati su i po tome što svoje krvave uspehe objavljuju na internetu i tako regrutuju nove članove.
Odmazda i novi napadi
Nakon krvavog napada u Kabulu, Bajden je odobrio akciju odmazde i SAD su bespilotnom letelicom likvidirale, kako se veruje, dva neidentifikovana viša člana ISIS-K, uključujući "organizatora pokolja". Bajden je kasnije saopštio da se u razmaku od dan-dva očekuje novi napad na aerodrom prestonice Avganistana.
Amerikanci su ponovo izveli vojni napad na Kabul u subotu, navodeći da su im na meti bili militanti ISIS-K, a AP je preneo reči portparola talibana koji je rekao da je na meti američke vojske bio bombaš samoubica u vozilu koje je trebalo da posluži za napad na aerodrom u prestonici Avganistana usred američke evakuacije.
U raketnom napadu dronom na vozilo terorista u Kabulu poginulo je najmanje 12 osoba, uključujući devet članova iste porodice među kojima je bilo šestoro dece.
Bajden je u nedelju odao poštu američkim vojnicima poginulim u četvrtak u napadu na aerodrom. Nakon sastanka sa porodicama poginulih vojnika, Bajden i članovi njegove administracije prisustvovali su ceremoniji prenosa posmrtnih ostataka 13 žrtava, koji su dopremljeni avionom američkih vazduhoplovnih snaga.
- Pripadnici američkih snaga koje smo izgubili bili su heroji koji su se žrtvovali za najviše američke principe, dok su spasavali živote drugih. Njihova hrabrost i nesebičnost omogućili su da više od 117.000 ugroženih ljudi do sada bude prebačeno na bezbedno - rekao je Bajden.
Bajden na tapetu
Mnogi su odgovornost za napad na aerodrom u Kabulu svalili na Bajdena – dok su neki članovi porodica poginulih marinaca rekli su da im je "okrenuo leđa" i da je pogrešno upravljao operacijom povlačenja, jedan američki marinac prozvao je političko rukovodstvo na "Fejsbuku" (i bio otpušten), a republikanski senator Mit Romni ocenio je da su za krizu u Avganistanu krive i Bajdenova i Trampova administracija.
Dok je invaziju na Avganistan pokrenuo njegov prethodnik Džordž Buš, nakon terorističkog napada na SAD 2001, Barak Obama i Donald Tramp nastavili su sa strategijom obećavanja pobede ali i najave povlačenja. Obama je najavio povlačenje još pre deceniju, prognozirajući da će se odigrati 2014, Tramp je postigao sporazum sa talibanima i postavio osnove za postepeno povlačenje, koje je konačno najavio Bajden u aprilu ove godine, sa inicijalnim rokom do 11. septembra na godišnjicu napada na Njujork, Vašington i Pensilvaniju, da bi ga potom pomerio na 31. avgust.
Bajden, međutim, čvrsto stoji uz svoju odluku o povlačenju. Kako piše AP, on je situaciju u Avganistanu nazvao "mučnom", ali je odbio krivicu za haos koji je usledio. Iako je priznao da se kolaps avganistanske vlade dogodio brže nego što je očekivao, rekao je da “potpuno” stoji uz svoju odluku da izvuče američke trupe iz zemlje.
Ipak, najnovija anketa pokazala je da manje od 38 odsto Amerikanaca podržava njegove postupke u Avganistanu, dok se velika većina ne slaže sa planom evakuacije.
Šta dalje?
Mnogi Avganistanci koji beže iz svoje domovine zabrinuti su da bi zemlja mogla zapasti u dalji haos i da bi talibani mogli da napadaju one koji su sarađivali sa Amerikancima ili vladom.
Predsednik Avganistana Ašraf Gani je u egzilu od sredine avgusta. On je tada preko društvenih mreža rekao da je napustio zemlju kako bi izbegao dalje krvoproliće, ali nije poznata njegova trenutna lokacija. AP navodi da je Gani u tišini napustio predsedničku rezidenciju sa malim brojem saveznika, da čak nije rekao da odlazi ni drugim političkim liderima koji su pregovarali miran tranzit vlasti sa talibanima.
- Ganijeva nesposobnost da ujedini zemlju i njegova sklonost da se okruži svojim kadrom zapadno obrazovanih intelektualaca dovela je Avganistan do ove tačke – ocenio je Bil Rođo, istraživač Fondacije za odbranu demokratija.
Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai je od sredine avgusta u kućnom pritvoru bez obezbeđenja, kao i bivši premijer Abdulah Abdulah, čelnik Visokog saveta za nacionalno pomirenje. Kako je tada rekao izvor Si-En-En-a, Karzai i Abdulah su ostavljeni na milost talibanima.
AP ukazuje da su SAD i saveznici NATO tokom dve decenije rata u Avganistanu potrošili milijarde dolara da obuče i opreme bezbednosne snage ove centralno-južne azijske zemlje, ali da je tamošnja vlada bila puna korupcije. Trupama na terenu često je manjkalo municije, zaliha, čak i hrane, ali moral im je potpuno opao kad je postalo jasno da se SAD zaista povlače.
Strahovi od represije
Kako su njihovim izlaskom talibani napredovali, Kabul i mnoge obližnje provincije pale su u njihove ruke bez borbi. Talibani su rekli da žele da oforme "inkluzivnu, islamsku vladu", sa drugim frakcijama. AP navodi da su oni u pregovorima sa višim političarima, uključujući lidere bivše vlade. Obećali su da će primeniti islamski zakon ali da će ohrabrivati žene da se priključe njihovoj vladi. Mnoge avganistanske žene, koje su dobile značajna prava dok talibani nisu bili na vlasti, sada su zabrinute da će ih ponovo zatvoriti u kućama. Talibani su rekli da će se ženska prava poštovati po islamskom zakonu, ne iznoseći više detalja – status žena u muslimanskom svetu varira od zemlje do zemlje a Avganistan je oduvek bio veoma konzervativan, posebno van velikih gradova.
Talibani su još poručili da će obezbediti povratak normalnom životu nakon decenija rata. Ipak, mnogi Avganistanci im ne veruju i plaše se da će talibanska vlast bili nasilna i represivna. Oni su zabrinuti za pad bezbednosti jer su unazad oslobođene hiljade zatvorenika dok su avganistanski vojnici bežali pred talibanima.
Iako su talibani obećali da će sprečiti da se Avganistan koristi kao baza za napade na druge zemlje, što je kjučni američki zahtev koji je ušao u mirovni dogovor iz 2020, američki vojni zvaničnici su takođe zabrinuti. Dok je početkom godine Pentagon naveo da se ekstremističke grupe poput Al Kaide možda mogu obnoviti u zemlji, sada su zvaničnici upozorili da takve organizacije mogu narasti mnogo brže od očekivanog.
Osim daljeg haosa, za sada deluje da je malo šta drugog "zapisano" u skorijoj budućnosti Avganistana.
Više informacija o dešavanjima u Avganistanu možete pročitati OVDE.
