Borba jedne majke koja i dan danas traje: Hamas više od 400 dana drži zarobljenog srpskog državljanina, porodica i dalje veruje da je živ "Alone nisi sam"

Svu strahotu rata na Bliskom istoku, osetili ste i lično pre više od 400 dana kada je vaš sin Alan kidnapovan. Borba jedne majke traje i danas, kako ste i kako se borite?

Nije lako, prošao je 421 dan od kako je moj sin otet. Borim se za njegov povratak svake sekunde.

Većina misli da je otet, odveden u Gazu i da je u zatvoru. Ljudi ne shvataju da je odveden u Gazu i stavljen 40 metara ispod zemlje bez hrane, svetlosti, a ponekad nema dovoljno vazduha.

Toliko meseci je proveo, da ne znamo kako je i gde je u Gazi, a znamo da je otet živ.

Šta je to šta danas znate o svom sinu? Koliko je teško doći do informacija? U potragu je uključena i izraelska Vlada i država Srbija?

Ne znam ništa konkretno. Znamo uopšteno nešto o nekim taocima, jer su pojedini vraćeni posredstvom vojne strategije. To je ono što znamo, da su slabi, nijedan nije pružio nikakvu pomoć da bi preživeli.

Srpska i izraelska vlada sarađuju i potrebno je da javnost zna više o tome kako bi pokušala da pomogne, da pošalje neku vrstu razumevanja, da ljudi razmišljaju o tome da je Alon i dalje u Gazi i da ga drže kao taoca.

Neki od Alonovih prijatelja su ubijeni, neki su povređeni, a ljudi su i silovani. Sedmog oktobra su oteti na brutalan način. Mnogo ljudi je ubijeno i ovo ne smemo da zaboravimo.

Da li se na Trgu u Tel Avivu i dalje nalazi žuti klavir, na kojem piše “Alone, nisi sam”. Vaš sin je pijanista i to je njegov klavir?

Alon je pijanista i hteli smo da ga ljudi razumeju, da vide ko je i saznaju njegovu priču. Pokrenuli smo inicijativu sa žutim klavirima širom sveta.

Taj se nalazi u zgradi predsedništva da  bi se ljudi povezali. Muzika je međunarodni jezik, ko dođe, čuje i sazna za Alona, jer kad ljudi sviraju klavir oni Alonu daju nadu i snagu, a to je divna stvar.

Započeli smo inicijativu sa frazom "Alone nisi sam". Ljudi koji kupe značku mogu da je daruju nekome i urade nešto dobro za nekoga.

Važno je davanje i podsticanje nečeg dobrog. Šaljem svoju ljubav Alonu. Uskoro će Božić, vreme svetlosti, davanja i zahvaljivanja ljudima. Želim da kada ovo radite, mislite na nekoga.

Alon je planirao da dođe i u Srbiju. Šta vas veže za Srbiju i ako dođe ovde, gde biste ga poveli?

Toliko je mesta, ali je veza sa Srbijom dugogodišnja. Deda je rođen u Novom Sadu, ali je morao je da pobegne u Izrael tokom Drugog svetskog rata, nije mogao da ostane ovde.

Član porodice je ostao, živi ovde i u vezi smo sa njim. Posećivali smo Beograd, moji roditelji su dolazili i Alon je trebalo da dođe da se upozna sa porodicom, međutim to se nije dogodilo jer je 7. oktobra otet.

Znam da Alon voli dobru hranu, meso, a u Srbiji je hrana izvanredna. Išli bismo i u Teslin muzej, voli inovacije, automobile i sve što je vezano za to, kao i tvrđavu, da prošeta gradom i vidi ljude i mesta. Ovo je naše nasleđe, a Srbija je deo Alona.

Da li vas čuje svetska javnost i Srbija?

Nadam se da nas čuju. Idemo na mnoge sastanke, razgovaramo sa vladinim zvaničnicima u Srbiji i sveta.

Nisam ovo samo ja kao Alonova majka. Mislim da sve majke na svetu bi trebalo da se udruže, samo zbog pomisli o detetu koje majka nije videla 421 dan.

Radim mnogo toga sa tim ciljem. Majke su se udružile i protestujemo. To je nenasilni protest, nosimo belo i sedimo. Ne znam da li ste čuli za inicijativu otpora, upravo to radimo, svuda gde se vlada nalazi i prenosimo poruku da smo mi majke i želimo da se deca vrate.

Hamas je teroristička organizacija, koja je došla 7. oktobra u Izrael. Nismo bili tada u ratnom sukobu. Bilo ih je 3.000, došli su, silovali i ubijali.

Mislim da srpski narod zna koliko je to strašno bilo. Imali ste slično iskustvo kada je neko doneo toliko strašnih stvari, toliko ljudi je umrlo ovde pre 20 godina.

To je pogrešno. Ljudi su oteti, ubijeni, kidnapovani i nisu mogli da kažu ništa. Moramo da promenimo tu situaciju i da se uverimo da se to više nikada ne dogodi.