Budućnost Amerike je na kocki: Osim glasova, još jedna stvar odlučuje pobednika predsedničkih izbora (FOTO)

Nikada u novijoj političkoj istoriji SAD nije bila toliko neizvesna trka za predsedničku fotelju - može se reći da ovo nije takmičenje za one sa slabim srcem.

Dok su prethodni izbori bili usko odlučeni - pobeda Džordža W. Buša 2000. godine nad Al Gorom zavisila je od nekoliko stotina glasova na Floridi - uvek je postojala neka predstava o tome u kom pravcu se trka kreće u poslednjim danima.

Šta kažu ankete?

Većina završnih anketa je u okviru margine greške, kako na nacionalnom nivou, tako i u sedam ključnih država koje će odlučiti izbore. Na osnovu statistike i uzoraka, to znači da bi bilo koji kandidat mogao biti ispred.

Ova neizvesnost muči političke analitičare i strategije kampanje. Bilo je nekoliko iznenađenja - na primer, nedavna pouzdana anketa iz Iowe, koja je iznenadila sa vođstvom Kamale Haris.

Međutim, glavni proseci anketa i modeli predikcije pokazuju da je ovo takmičenje kao bacanje novčića.

Ponekad, kao 2016. godine, ta predstava nije bila tačna. Tada su ankete precenile snagu Hilari Klinton i nisu uspele da detektuju kasniji pomak u korist Donalda Trampa.

Međutim, ovoga puta svi znakovi pokazuju u različitim pravcima. Niko ne može precizno da predvidi konačan ishod.

Jasna pobeda je još (ne)moguća

Iako je ishod ovih izbora neizvestan, to ne znači da stvarni rezultat neće biti odlučujući - mali pomak od nekoliko procenata može značiti da će kandidat osvojiti sve ključne države. Ako su modeli izlaznosti pogrešni i više žena izađe na glasanje, ili više stanovnika iz ruralnih predela, ili nezadovoljnih mladih glasača - to može dramatično promeniti konačne rezultate.

Takođe može biti iznenađenja među ključnim demografskim grupama. Hoće li Tramp zaista ostvariti proboj kod mladih crnaca i Latino muškaraca, što njegova kampanja predviđa? Osvojila li Haris veći deo tradicionalno republikanskih prigradskih žena, kao što se nada njena ekipa? Da li se stariji birači - koji redovno glasaju svake godine i skloni su da se opredeljuju za desnicu - pomeraju u demokratski blok?

Plavi i crveni zidovi - Šta još odlučuje pobednika?

U većini američkih država ishod predsedničkog glasanja je gotovo siguran. Ali postoji sedam ključnih država koje će odlučiti ove izbore. Nisu sve bitne države jednake; svaki kandidat ima svoj "zid" od tri države koje nude najdirektniji put ka Beloj kući.

Harisov "plavi" zid proteže se kroz Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin. Ove države su bile predmet velike političke rasprave od 2016. godine, kada je Tramp tesno pobedio sve tri tradicionalno demokratske države na putu do pobede.

Džoe Bajden je 2020. godine ponovo osvojio ove države. Ako Haris može da ih zadrži, ne treba joj nijedna druga ključna država, sve dok takođe osvoji jedan kongresni okrug u Nebraski.

To objašnjava zašto je veći deo svog vremena tokom završne faze kampanje provela u ovim "plavim" državama, sa punim danima na terenu.

U ponedeljak uveče, održala je svoj poslednji skup u Filadelfiji, Pensilvanija, na vrhu 72 stepenice koje vode do Muzeja umetnosti u gradu - koje je Silevester Staloneov filmski bokser "Roki" popeo u istoimenom filmu, pre nego što je izgubio od svog protivnika Apola Krida.

Trampov "crveni zid" proteže se uz istočnu ivicu SAD. Manje se govori o tome, ali je jednako važan za njegove izborne šanse. Započinje u Pensilvaniji, ali se proteže južno do Severne Karoline i Džordžije. Ako osvoji ove države, pobediće za dva izborna glasa, bez obzira na to kako druge bitne države glasaju.

Budućnost Amerike na kocki

Ponekad se u svim ovim strategijama i igri oko izbornog mapa gubi iz vida istorijski značaj ovih predsedničkih izbora. Haris i Tramp predstavljaju dva veoma različita pogleda na SAD - o imigraciji, trgovini, kulturnim pitanjima i spoljnoj politici.

Predsednik naredne četiri godine moći će da oblikuje američku vladu - uključujući i savezne sudove - na način koji bi mogao imati uticaj na generacije.

Politička scena u SAD-u dramatično se menjala tokom protekle četiri godine, odražavajući promene u demografskoj strukturi obe stranke. Republikanska stranka pre deceniju izgledala je vrlo drugačije od populističke stranke koju Tramp sada vodi, koja ima mnogo veću privlačnost među plavokrvnim i niskim prihodima.

Baza Demokratske stranke i dalje se oslanja na mlade birače, ali se sada više oslanja na bogate i visokoobrazovane.

Rezultati utorka mogu pružiti dodatne dokaze o tome kako se ovi tektonski pomaci u američkoj politici, samo delimično realizovani tokom proteklih osam godina, preoblikuju američku političku mapu.

I ovi pomaci bi mogli jednoj ili drugoj strani dati prednost u budućim trkama.

Nije prošlo mnogo vremena - 1970-ih i 1980-ih - kada su republikanci smatrani nepobedivim u predsedničkim trkama jer su dosledno osvajali većinu u dovoljnom broju država da prevladaju u elektorskom kolidž-u.

Neizvesnost izbora, ključne bitke između različitih demografskih grupa, značaj "plavih" i "crvenih" zidova, i mogućnost istorijskih promena u američkoj političkoj sceni su centralne teme ovog izbora, dok se zemlja suočava sa različitim pogledima na budućnost.