ČOVEČANSTVO TREBA DA SE SPREMI: Bliski susret sa vanzemaljcima predstavljaće veliki izazov za modernog čoveka
Nismo sami u svemiru?!
Radio-drama "Rat svetova", koju je 30. oktobra 1938. na "Noć veštica" emitovao Orson Vels, mogla bi se uzeti kao primer, svojevrstan eksperiment, kakav bi izazov za ljudsko poimanje sveta i života bilo otkriće života izvan zemlje. A ova mogućnost je, barem prema onome što dolazi iz SAD, sada otvorena i o njoj se raspravlja na najvišem nivou.
Boka Kotorska nudi samo najbolje: Hotel DELFIN BIJELA 4* od 309€ za 7 polupansiona
JESTE LI NEKADA VIDELI "TORNADO" OD KOMARACA? Nesvakidašnji prizor dosadnih krvopija (VIDEO)
PANIKA U AMERICI, POJAVILE SE MAJMUNSKE BOGINJE: Bolest je izuzetno opasna, zaraženi doleteo iz Afrike
Sve je počelo kada je Pentagon objavio video-snimke susreta američkih aviona sa nepoznatim letećim objektima (NLO) - jednog iz 2004. i dva iz 2015 - nastavilo se sa ozbiljnim političkim izjavama, kao što je izjava senatora Marka Rubija o NLO kao potencijalnoj pretnji po američku bezbednost i zahtevom Kongresa da obaveštajni i bezbednosni zvaničnici podnesu izveštaj o NLO najvišem američkom zakonodavnom telu.
Sve se više razmatraju susreti sa NLO
Izveštaj, iako dugo očekivan, nije mnogo otkrio - od 144 susreta američkih pilota sa NLO, objasnio je samo jedan.
Ono što je izveštaj uradio jeste da je pitanje NLO sa polja naučne fantastike i teorija zavera izmestio u svet ozbiljne politike. Čorbu je najviše začinila izjava šefa CIA iz vremena Baraka Obame, Džona Brenana, da bi pojava NLO mogla da ima veze sa "drugačijom formom života".
Gotovo u isto vreme kada je Brenan ovo izjavio, decembra 2020, u Pentagonu je formirana operativna grupa sa zadatkom da "poboljša razumevanje i stekne uvid u prirodu i poreklo NLO".
Život van Zemlje – plod mašte Nase i političara
"NLOmanija" u američkim mejnstrim medijima pretvorila se u ozbiljne rasprave šta bi otkriće inteligentnog života izvan Zemlje značilo za čovekovo poimanje sveta i kosmosa i kakve bi reperkusije imalo u za nauku, religiju tehnologiju… Brenan nije ostao usamljen u izjavama.
Politizaciju teorija o vanzemaljskom životu, kao i bujanje teorija o vanzemaljskim civilizacijama u XIX i XX veku teoretičari kulture objasnili su teorijom kompenzacije, gde je, umesto tradicionalne slike Boga, čovek koji je prestao da veruje počeo da traži život iznad njega samoga, kaže profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protoprezviter-stavrofor dr Darko Đogo.
On navodi primer izraelskog istoričara i filozofa Juvala Noe Hararija koji se u svojim knjigama, kakao kaže, pomno bavi redefinisanjem pojma čovekovog života - to ga nagoni na pomisao da je u svetskoj istoriji došao momenat kada globalna politička elita pokušava da redefiniše čovekovo poimanje života kako bi mogla da manipuliše njegovim dostojanstvom.
Skok u čovekovom poimanju života, kakav bi bio otkriće života van Zemlje, dogodio se već u XVII veku - francuski filozof Blez Paskal pisao je tada o strahu evropskog čoveka kada su mu objasnili da nije gospodar smislenog i velikog sveta, nego je "jedno zrno prašine na drugom zrnu prašine u beskrajnom kosmosu".
- Ne verujem da bilo šta što može da nam saopšti bilo ko od eksponenata američke političke moći može da utiče na moj osećaj sveta. Već smo videli da je redefinisanje čovekovog položaja u kosmosu, a hrišćansku teologiju uticalo tako što je ona, nakon prvog šoka, shvatila da je veličanstvenost čoveka još veća ako je čovek u isto vreme bogoliko biće koje je stvorio Bog, a nalazi se na jednoj tako krhkoj planeti u ogromnom kosmosu - kaže Đogo.
On podseća na reči Justina Popovića iz knjige "Svetosavlje i filosofija života", gde jedan od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih teologa svoje delo počinje, kako on kaže, kosmičkom fascinacijom kako je divno biti čovek među milijardama i milijardama zvezda.
- Tako da ne mislim da tu može da dođe do nekog potresa koji već nismo videli, a i ne verujem Nasi ili bilo kom drugom spekulantu koji će da pronalazi vanzemaljce da bi opravdao milijarde koje su uložene u nju ili da bi opravdao neki globalistički projekat - naglašava Đogo.
Izazov za sve ljudske koncepte – teološke, filozofske, ekonomske…
Suočavanje sa vanzemaljskom inteligencijom za profesora londonske filmske akademije Vlastimira Sudara bio bi, kako kaže, interesantan jer bi se radilo o inteligenciji koja se verovatno ne bi ponašala po parametrima na koje je ljudski rod navikao i koja bi izazvala sve koncepte - teološke, filozofske, ekonomske… koje ljudski rod ima.
- Ako bi trebalo da dam neki banalan primer, evo: kada hoda Dorćolom, čovek najčešće vidi grafite gde je neko napisao "Zvezda", pa je to precrtano i napisano je "Partizan". To je okvir razmišljanja koji nešto znači mladim ljudima na Dorćolu. Međutim, inteligencija koja bi došla potpuno van našeg prostora, njima ta dihotomija, ta osnova bivstvovanja vezano za Zvezdu i Partizan ne bi značila apsolutno ništa i u tom smislu, ta inteligencija bi proširila sve ono što mislimo da znamo - smatra Sudar.
Kao istoričar filma, Sudar podseća da je upravo film bio taj koji je, kao modernistički projekat u umetničkom i tehnološkom smislu, razvijajući se uporedo sa razvojem istraživanja svemira, te nije ni čudo što je najviše uticao na popularizaciju ideje o mogućnosti postojanja vanzemaljskog života.
On podseća kako je radio-drama "Rat svetova" Orsona Velsa po romanu Herberta Džordža Velsa, izazvala strah i paniku i pokazala jednu od mogućih reakcija na pojavu drugosti - strah. Međutim, strah prema rečima našeg sagovornika ne mora da bude jedina emocija u suočavanju sa "drugim" i to "drugo" ne mora pod obavezno da nam bude neprijatelj.
- U tom kontekstu, najviše volim da podsetim na čuveni roman Stanislava Lema "Solaris" koji je popularizovao istoimeni film Andreja Tarkovskog. Solaris je ta planeta, ta druga inteligencija koja međutim ne radi ništa drugo nego samo reflektuje, ogleda ono o čemu mi sami razmišljamo i u zavisnosti od nas samih pojačava i naše strahove, ali i naše želje i sve naše druge ideje. Tako da će nas to nešto "drugo", u svakom slučaju izvesti iz uskih okvira razmišljanja i znanja za koja ponekad često mislimo i da su konačna - zaključuje Sudar.
Život u više čestica svemira
U odnosu čoveka prema svetu postoji dinamika - svet nije datost, što pokazuju i velika geografska otkrića počev od kraja XV veka - on nije fizičko polje, već je, pre svega duhovni horizont, ističe filozof i profesor beogradskog FPN Časlav Koprivica. Dugo vremena granice našeg sveta bile su vezane za planetu na kojoj živimo, ali onoga trenutka kada je čovek otišao u kosmos i izašao iz granica svoje planete, njegov horizont je proširen van njenih granica.
To istupanje van granica sveta, ostavlja, prema Koprivicinim rečima, mogućnost razmišljanja o onome čime su se filozofi i bavili u prošlosti - razmišljanju o mogućim svetovima.
- Sam pojam mogućih svetova ukazuje na to da, makar na načelnom nivou, ne smemo da budemo toliko egocentrični kao ljudska rasa i da pretpostavimo i isključimo mogućnost, zato što mi postojimo kao inteligentna vrsta, postojanja nečeg analognog bilo gde u bezgraničnom svemiru - smatra Koprivica.
Postoji li život van Zemlje ili ne, za njega je faktičko pitanje o kome se već dugo spekuliše, ali u principu, ako su na jednoj čestici beskonačnog svemira kao što je Zemlja stvoreni fizički i duhovni uslovi za pojavu inteligentnih bića, ne može se isključiti mogućnost takve kosmičke slučajnosti i bilo gde drugde, dodaje on.
Eventualni susret naše sa nekom drugom inteligibilnom vrstom iz svemira, prema njegovim rečima, najbolje se može videti prema susretima različitih kultura - Grci su reč "varvarin" koristili kao sinonim za neprijatelja - nepoznatog je najsigurnije staviti u horizont neprijatelja i tako ga tretirati dok se eventualno ne pokaže da stvari stoje drugačije.
- Nepoznavanje je nešto što otvara prostor za nepoverenje, za podozrenje, a odatle pa do otvorenog neprijateljstva nije potrebno napraviti veliki korak. Ako pretpostavimo da zaista u svemiru postoje nekakva razumna stvorenja, verovatno bi razlika, i fizička, i po načinu osećajnosti i duhovnosti između nas i njih bila neuporedivo veća nego između pripadnika bilo koje ljudske kulture kada su se one međusobno susretale. Tako da možemo da pretpostavimo da bi to bila mešavina užasa i neverovatne zaintrigiranosti - objašnjava Koprivica.
Američki piloti nisu se, verujemo, prvi put suočili sa nečim sa nečim što bi se moglo nazvati NLO 2004, kao što nisu prvi koji su se sa takvim fenomenom uopšte suočili. I piloti JNA bili su izloženi tom fenomenu još 1975, o čemu je u jednoj od emisija svedočio bivši komandant RV i PVO JNA, general Zvonimir Jurjević.
Ni tadašnja JNA pre skoro pola veka nije mogla da odgovori na pitanje o čemu se radi, kao što sada to nije uspelo ni Pentagonu. Jedino što je sigurno je da se objekti nepoznatog porekla pojavljuju. Ostalo je na nama, našoj mašti i spoznajnim mogućnostima.
