CRNA GORA RATOVALA SA VELIKOM SVETSKOM SILOM VIŠE OD 100 GODINA: Sukob za koji malo ko zna stvorio diplomatsku POMETNJU (FOTO/VIDEO)
Rat uobičajeno predstavlja ozbiljan sukob koji sa sobom nosi hiljade žrtava, međutim, kroz istoriju se pokazalo da pojedine države mogu ostati u statusu rata decenijama ili čak i vekovima nakon što pravi razlog za borbu izostane.
Upravo ta situacija desila se ni manje ni više nego našim komšijama - crnogorcima i to sa veoma udaljenom silom, Japanom.
PONOVO PROMENIO IME! Glavni grad Kazahstana se više ne zove Nur-Sultan, evo koji je novi naziv
UŽAS U TURSKOJ! Udavilo se petoro dece - čamac sa migrantima POTONUO
NAJVIŠE U ISTORIJI: Juče je ovaj let pratilo preko PET MILIONA ljudi - evo i zašto (FOTO)
Crna Gora, ne baš jedna od najvećih država, 1900. godine bila je još manja. Međutim, čuvala je veoma dobre odnose sa jednom od najjačih svetskih sila - Rusijom.
Rusija je imala probleme na dalekom istoku sa Japanom, silom u usponu. Ove dve države borile su se oko prevlasti za korejsko poluostrvo Imandžuriju, prilično bogatu oblast u Kini. Zato, 1904. godine Japan objavljuje rat Rusiji.
Očekivano je bilo da Rusija kao jedna od najvećih sila osvoji teritoriju i da se rat završi brzo, bez daljeg širenja sukoba. Međutim, rat je po njih išao u lošem smeru.
Većina ruskog stanovništva se nalazila u evropi, a Transsibirska pruga nije bila gotova, pa im je trebalo mnogo više vremena da prebace svoje trupe preko cele teritorije.
Kao i u svakom sukobu, Rusi su tražili saveznike, a našli su ih upravo u našim komšijama - crnogorcima.
Crna Gora objavljuje rat Japanu 1904. godine i šalje vojnu podršku svojim saveznicima. S obzirom na površinu i kapacitet vojske koji je posedovala, uspela je da pošalje samo nekolicinu dobrovoljaca, uključujući kneza Arsena Karađorđevića koji je komandovao pukom kozačke konjice u bici kod Mukdena.
General-major Jovan Lipovac je u nekoliko velikih bitaka predvodio do 14.000 vojnika, a postoji čak i priča da je jedan crnogorski dobrovoljac pobedio japanskog vojnika u dvoboju mačevima na konju.
Navodno je nakon godinu dana rata, 1905. organizovan "megdan" između rusa i japanaca u mačevanju. Rusi nisu znali koga da pošalju, te je Lipovac prihvatio izazov i ubio samuraja, nakon čega je dobio silne zasluge i odlikovanja.
Uprkos mačevalačkim veštinama Crnogoraca, Rusija je pretrpela niz ponižavajućih poraza, koji su kulminirali porazom u bici kod Mukdena.
Američki predsednik Teodor Ruzvelt pomogao je u pregovorima o mirovnom rešenju, ali dokumenti pokazuju da je u mirovnom sporazumu Crna Gora izostavljena, što automatski znači da rat između Japana i male balkanske države nikada nije okončan.
Četrnaest godina kasnije, 1919. godine, Crna Gora je prestala da bude suverena država kada je formalno pristupila novoj kraljevini Jugoslaviji, tako da nisu ni morali da brinu o potpisivanju mira. Međutim, Jugoslavija se tragično raspala između 1990. i 1995. godine, a Crnogorci su kasnije glasali za nezavisnost 31. maja 2006. godine.
Nakon što je stekla nezavisnost, jedan od prvih i najbitnijih zadataka bio je uspostavljanje dobrih diplomatskih odmosa sa drugim državama. Tek kada su na red došli odnosi sa dalekom azijskom silom, shvatili su da rat između ove dve zemlje traje već 102 godine.
Japanska delegacija posetila je Crnu Goru 2006. godine i priznala je kao nezavisnu državu, a pored toga potpisan je i mirovni sporazum. Danas je Japan 12. najveći trgovinski partner ove balkanske države.
Primeri kada mirovni sporazum nije potpisan nakon izlaska iz rata kroz istoriju su pokazali da su često postojale anomalije u diplomatskim odnosima. Međutim, bilo je i trenutaka kada je zvanično ostanak u ratu bio politički pogodan, čak i nakon što su se bilo kakve stvarne borbe završile.
Na primer, Sjedinjene Države su zvanično ostale u ratu sa Nemačkom do proglašenja "kraja ratnog stanja"19. oktobra 1951, više od šest godina nakon nemačke kapitulacije. Održavanje ratnog stanja dalo je pravni osnov saveznicima da okupiraju Nemačku - sve dok se ne sastavi nova dokumentacija.
Istorija diplomatskih nezgoda pokazuje kako rat, osim što je užasan, može biti i vrsta društvene fikcije na koju se vlade pozivaju iz raznih razloga.
Zemlje objavljuju rat da bi pokazale solidarnost sa prijateljima, da bi požnjele slavu pobede koju zapravo nisu zaradile ili da bi zadovoljile nezgodne zakonske uslove.
