DA LI ĆEMO GLEDATI NOVU "KUBANSKU KRIZU"? 2022. rizičnija od 1962 - svet na rubu nuklearnog rata
Naredna godina bice najrizicnija jos od 1962.i raketne krize
Godinu na izmaku obeležio je porast geopolitičkih napetosti i 2021. zapravo je priprema za ono što sledi u 2022. godini koja će biti najrizičnija po međunarodni poredak i mir još od 1962. godine i tadašnje raketne krize, smatra predsednik Foruma za strateške studije dr Neven Cvetićanin.
U takvim međunarodnim okolnostima, ističe on, bilo bi dobro da Srbija ostane ispod radara tih značajnih geopolitičkih grupisanja, da je nacionalni interes naše države da se u njih ne meša, uz hladnu glavu i veštu diplomatiju, i jasan strateški pravac, a to je put ka Evropskoj uniji.
"RUSIJA NEĆE DOZVOLITI" Lavrov sasekao Zapadu, Moskva je spremna!
ZAHAROVA POSLALA HITNO UPOZORENJE NATO: Jeste li svesni da će Ukrajina zapucati na civile iz vašeg oružja?!
RUSIJA MOŽE ODMAH DA KRENE SA ISPORUKAMA: "Severni tok 2" u potpunosti spreman, napunjen i drugi krak
Sumirajući 2021. godinu, u razgovoru za Tanjug, Cvetićanin kaže da ju je obeležio porast geopolitičkih i geostrateških napetosti, pri čemu su se definisala dva ključna područja na kojima te napetosti kulminiraju - Ukrajina i Južnokinesko more i Tajvan.
Sva ta dešavanja, pojašnjava, posledica su dinamike odnosa između tri najvažnije geopolitičke sile - SAD, Kine i Rusije, pa 2021. godinu vidi kao pripremu i najavu onoga što sledi u 2022. godini.
- Bio bih sklon da tvrdim da će 2022. godina biti najrizičnija po međunarodni poredak i mir još od 1962. godine i raketne krize na Kubi, između SAD i S S SR. Tada je izbila kriza jer su SAD rasporedile svoje rakete srednjih dometa u Turskoj, a onda i S S SR na Kubi. Ono što može da se desi u 2022. godini je nešto slično, iako imamo najavljene pregovore između SAD i Rusije, kako bi se pokušala relaksacija situacije i bilateralnih odnosa - ocenjuje Cvetićanin.
Ukazuje, međutim, da sigurno neće biti naglog popuštanja, jer je pitanje koliko je situacija “upravljiva”.
Uz to, podseća da krajem sledeće godine u SAD slede izbori za Kongres, što je praksa na sredini mandata svake administracije, koji uvek uravnotežuju politiku SAD, pandemija korona virusa i dalje traje, tako da veruje da ni vodeći svetski analitičari, glavnih sila, ne mogu u ovom trenutku precizno da predvide razvoj događaja.
- U 2022.godini svet će se naći na ledu, na kojem može biti mnogo klizanja, ali i konstruktivnih pregovora - smatra Cvetićanin.
Kada je reč o mestu Evropske unije u takvim geopolitičkim zbivanjima, Cvetićanin ukazuje da, nakon što je ove godine pocela nova epoha posle odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel, Uniju čeka ključan događaj naredne godine, predsednički izbori u Francuskoj i glavno pitanje - da li će Emanuel Makron obnoviti mandat.
Ukoliko se to desi, onda će moći da se kaže da će Makron biti novi lider Evrope, a da će Francuska sa njim na čelu biti “mesindžer”, koji se trudi da ima dobre odnose sa svim geopolitičkim blokovima.
Ali, i pored toga, ukazuje da Evropa ima svoje problemem, poput problema sa energentima, pa ostaje da se vidi da li Makron ima potencijal da, kao mlad, obrazovan i vešt političar, postane novi lider Evrope, nakon Merkel.
- Nemačku ne možemo da isključimo, jer je to najjača država u Evropi, prvenstveno zbog jake ekonomije. Ako Makron pobedi, mada su šanse u Francuskoj prilično izjednačene, videćemo da li će dvojac Makron-Šolc moći da izbalansira evropsku poziciju u svim dešavanjima, jer bi svaki konflikt u Evroaziji, pre svega, targetirao Evropu - navodi sagovornik Tanjuga.
Na pitanje kakvu bi politiku Srbija u takvim okolnostima trebalo da vodi, Cvetićanin odgovara da bi, ukoliko je moguće, budući da ne zavisi samo od nas, bilo dobro da Srbija ostane ispod radara značajnih geopolitičkih grupisanja, ali i da ne “žongliramo lopticama, koje mogu da ispadnu”, već da imamo jasan strateški pravac.
Taj strateški pravac je nastavak pridruživanja Evropskoj uniji, jer bi, ističe, upravo iz geopolitičkih razloga put Srbije u EU mogao da bude ubrzan, iako možda Unija nije zadovoljna brzinom naših institucionalnih reformi.
- To je naš i deklarativni cilj i državna strategija. Tu bi trebalo da uradimo više i ono što treba da zaštiti Srbiju je upravo taj evropski "air bag". Proces evrointegracija Srbija je neko vreme bio na ledu, do poslednje međuvladine konferencije u Briselu, a sada vidimo da iz geopolitičkih razloga Evropa shvata da mora da zaokruži svoj geografski prostor, ukoliko želi da bude kredibilna sila - kaže Cvetićanin.
Naglašava da je u nacionalnom interesu Srbije da se ne meša u velika grupisanja jer je situacija toliko nezgodna, da će nam trebati hladna glava, vešta diplomatija i, pre svega, ljudi koji tu tematiku poznaju.
- Da bismo kroz tu specifičnu situaciju dobro kormilarili, kao država i narod, potrebna je uloga naučnih instituta, crkve, akademije, univerziteta… Dobre analize, kao i vešta diplomatija, jer ovo nećemo moći da pređemo samo na neku dobru volju. Biće važna procena ritma međunarodnih odnosa, kada da stanemo, šta možemo da radimo… jer se bojim da se neće praštati pogrešni koraci - uveren je Cvetićanin.
Dodaje da je potreban nacionalni konsensuz oko strateških ciljeva države, što nije uvek lako postići, ali upozorava da je sledeća godina toliko značajna da sve institucije, crkva, akademija, institute, univerziteti, mogu da budu snaga koja bi mogla da kompenzuje sve podele.
Savetuje oprez i po pitanju diplomatskih izjava, ucešća u različitim inicijativama, te da je za Srbiju najbolje da se drži prostora kojem geografski pripada, Evropi, čiji je interes da se izbegne svaki konflikt, i u kojoj bi nemačko-francusko osovina mogla da pomogne da pronađemo zajednički jezik i da, pored neslaganja, u diplomatskom smislu, poziciju Srbije predstavimo kao kredibilnu.
