DA LI JE VREME DA SE VRATIMO NORMALNOM ŽIVOTU? Urednik rubrike zdravlje na BBC-u odgovorio na pitanje koje zanima ceo svet
U kolumni za "BBC" urednik rubrike zdravlje osvrnuo se na korona virus i da li je vreme da se vratimo normalnom životu koji smo živeli pre pandemije.
Dopustite mi da započnem sa nekim pozitivnim stvarima, koje mogu pomoći u podstiču tvrdnje koje vidim na društvenim mrežama, koje tvrde da je kovid gotov, i da smo s njim završili.
U RUSIJI NIKOME NE IDE U PRILOG "TROVANJE" NAVALJNOG: Kremlj odgovorio na besmislene optužbe
TESTIRANJE RUSKE VAKCINE USKORO U TURSKOJ: Dokumentacija je proverena, dozvola će uskoro biti izdata
NAKON SEDAM MESECI OTVORENE ŠKOLE: Mališani iz Vuhana vratili su se u školske klupe
Trend smrtnosti i ozbiljnih kliničkih slika i dalje opada. Broj pacijenata u bolnici sa potvrđenom dijagnozom kovid-19 pada mesecima. Na vrhuncu u Velikoj Britaniji bilo ih je oko 20 000 - sada ih je manje od 800. U jednom su trenutku cele jedinice intenzivne nege bile pune pacijenata s kovid-19, od kojih su mnogi nekoliko sedmica bili na respiratorima. Srećom, broj ljudi na respiratoru i dalje pada, s 3.300 na 64.
Postoji mnogo načina za brojanje smrtnih slučajeva povezanih s kovidom, ali svi oni pokazuju kako je smrtnost dosegla vrhunac u aprilu i od tada pada.
Ako isključivo posmatramo one koji su umrli u roku od 28 dana od pozitivnog testa na korona virus, to je spalo za 99%, sa gotovo 1.000 dnevno na, u proseku, manje od 10.
To se može uporediti sa prosečno 30 muškaraca koji umiru od raka prostate dnevno i 30 žena od raka dojke. Nijedna od ovih brojki ne čita se svake noći na TV vestima, za razliku od statistike za slučajeve i smrt od korona virusa.
Istina, potvrđeni slučajevi korona virusa rastu već nekoliko meseci, ali to se u velikoj meri može objasniti povećanjem obima testiranja. Broj pretraga brisa obavljenih u zajednici udvostručio se od početka jula. Veće uzimanje briseva nosa i grla dovodi do većeg otkrivanja virusa, ali to se još uvek ne odražava u više bolničkih slučajeva.
Najnovije istraživanje o infekcijama ONS-a (britanski zavod za kovid) sugeriše oko 2.200 infekcija dnevno u Engleskoj, sa stopama koje su ostale prilično konstantne u poslednjih mesec dana, nakon blagog porasta u julu. Dakle, stvari su se puno promenile od početka izbijanja u Velikoj Britaniji.
"Ako se vratite na mart i april, infekcija je došla do većeg broja osetljivih ljudi, s 1000 epidemija u domovima za negu u jednoj nedelji. Sad su oni koji se zaraze infekcijom puno mlađi i manje su pogođeni", kaže Karl Henegan, profesor medicine utemeljene na dokazima sa Univerziteta u Oksvord
"Drugo, virus cirkuliše na mnogo nižem nivou. Sa fizičkim udaljavanjem, ljudi će verovatnije dobiti "površinski udarac " i moraju se nositi sa mnogo manjom količinom virusa, pa je manje verovatno da će ozbiljno oboleti."
Ako ipak završite u bolnici, šanse za preživljavanje kovid-19 znatno su se poboljšale. Medicinski timovi sada imaju daleko bolje razumevanje kako se boriti protiv virusa boljim tretmanima, poput deksametazona.
Globalno, broj slučajeva kovid-19 sada premašuje 24 miliona, a svaka četiri dana raste za oko milion novih slučajeva. Od početka pandemije zabeleženo je više od 800.000 smrtnih slučajeva. Ali dug je put da se nadmaši smrtnost od druge zarazne bolesti, tuberkuloze.
TB, bakterijska infekcija, godišnje ubije oko 1.5 miliona ljudi, gotovo sve u zemljama u razvoju. To je bolest uglavnom siromaštva i pothranjenosti, koja cilja one s oslabljenim imunološkim sistemom, često zbog koinfekcije HIV-om.
Za razliku od kovida, može se izlečiti antibioticima, iako je zabrinjavajući porast TB vrlo otporne na lekove.
Ali, vratimo se pitanju: Da li je vreme da se vratimo normalnom životu?
Ako to znači vratiti decu u učionicu, onda da. Dokaz je da su oni u niskom riziku od korona virusa, ali rizikuju značajnu štetu zbog nedostatka obrazovanja.
Što je s nama ostalima? Nema sumnje da kovid-19 može biti poguban. Tek počinjemo da shvatamo potencijalnu dugoročnu štetu od bolesti. Statistički guru prof. David Spiegelhalter smatra da 80-godišnji muškarac ima 500 puta veći rizik da umre od kovida nego 20-godišnjak.
Daleko smo od bilo kakvog trijumfa nad ovom brutalnom bolešću. Iz prve sam ruke video šta to može učiniti ljudima na intenzivnoj nezi, od kojih su mnogi prethodno bili zdravi i fit. To je uglavnom ozbiljna bolest starijih osoba, ali ponekad postoji zastrašujuća slučajnost oko toga koga napada.
Ono što svi stvarno želimo da znamo je što će se dogoditi ove jeseni. Trenutno smo u "slatkoj poziciji" s korona virusom.
Još je uvek - samo - leto. Respiratorni virusi ne cirkuliši dobro u letnim mesecima. Još uvek provodimo vreme napolju. Većina nas se društveno distancira: ne mogu da se setim kad sam se poslednji put s nekim rukovao. Dakle, virus je imao manje šanse da preskoči s jedne osobe na drugu. Ali korona virus je još uvek prisutan.
Sledećih nekoliko sedmica biće presudno za razumevanje hoće li stopa prenosa ponovo naglo porasti kako se škole i univerziteti otvaraju, a ljudi vraćaju u kancelarije i provode više vremena u zatvorenom.
"Znamo da je zima na severnoj hemisferi kada respiratorni virusi stvarno polete. Dakle, ovo još nije gotovo, a stvari bi se mogle pogoršati", kaže virologinja prof. Vendi Barklej s Imperial College London.
Već postoje zabrinjavajući znakovi iz Francuske, gde se povećavaju ne samo slučajevi, već i bolesti povezane s kovidom.
Više od 800 pacijenata sa korona virusom prima se u bolnice svake sedmice, u odnosu na 500 pre šest nedelja, po rečima francuskog premijera. Maske za lice sada su obavezne na svim javnim mestima u Parizu.
Ovde je ministar zdravstva Met Hankok, u intervjuu za Times, rekao da je drugi talas "vrlo ozbiljna pretnja".
"Pogrešno je što ljudi misle da je s ovom infekcijom gotovo", kaže prof. Carl Heneghan. "Virus još uvek cirkuliše i ako izgubimo budnost, stope će rasti. Mislim da su nam potrebne jednostavne jasne poruke javnosti koje ističu važnost pranja ruku i distanciranja."
Voleo bih videti pristup više švedskog stila, gde se zaključavanje nikada nije dogodilo, a škole su ostale otvorene.
"Nisu ništa preduzeli, već su se uključili u društveno odgovornu kolektivnu akciju. To je značilo da su restorani ostali otvoreni, ali ljudi su bili distancirani i pažljivi, svesni onoga što se traži."
Bilo bi korisno znati koliko ljudi ima određeni imunitet na Sars-CoV-2.
Možda jedan od nas deset ima antitela na virus. Ali tu je i uloga T-ćelija, koje igraju ključnu ulogu u borbi protiv infekcije identifikovanjem i uništavanjem zaraženih stanica.
"Pojavljuju se dokazi da barem neki od unutrašnjih proteina četiri sezonska korona virusa (koji uzrokuju prehladu) mogu unakrsno reagovati s T-stanicama, pa bi nedavna infekcija jednom od njih mogla biti od pomoći", kaže prof. Wendy Barclay.
Ona takođe misli da će virus tu da ostane.
"Mislim da je Sars-CoV-2 uspešno prešao sa životinja na ljude i šanse za njegovo iskorenjivanje su male. Najbolja nada će biti vakcina, koja bi se mogla primeniti na sličan način kao vakcina protiv gripa, da bi se pomoglo onima koji su najranjiviji ".
Svakako smo bolje pripremljeni za bilo koji drugi talas nego na početku izbijanja, kaže Eleanor Riley, profesroka imunologije i zaraznih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu.
"Videćemo porast slučajeva, ali ne mislim da je neizbežno da bude veliki broj ljudi u bolnici i veliki broj smrtnih slučajeva koje smo videli još u aprilu", kaže ona.
"Sad već znamo dovoljno o individualnim rizicima da možemo da zaštitimo starije ljude i one sa značajnim zdravstvenim problemima, a istovremeno dopuštamo ostatku populacije da nastavi sa svojim životom."
To znači da svi još uvek moramo igrati ulogu u suzbijanju epidemije. Distanciranje i higijena ruku i dalje su važni. Ako se ne možete setiti koliko vam je ljudi dopušteno u vašem vrtu ili se pitate da li je u redu povesti autom dvoje ljudi iz različitih domaćinstava, barem se setite da oprate ruke i ne približavati se previše onima sa kojima ne živite.
Mnogi se i dalje boje onoga što može doći.
Fergus Valš je BBC-jev urednik medicinske rubrike. Od 2004. izveštava o širokom spektru tema, od raka, genetike, malarije i HIV-a, do napretka u medicinskoj nauci koji su poboljšali zdravlje ljudi. Takođe je pratio pandemijske pretnje poput ptičje gripa, kao i infekcije Sars-a i Mers-a. Sada je fokusiran na Covid-19 i njegov neizmerni globalni uticaj.
VRATA PRIKOVALI DASKAMA, NISU IM DALI DA IZAĐU: Roditelji zbog korone držali decu zatvorenu u kući PET MESECI
NEMCI SE BORE SA KORONOM: U jednom danu više od HILJADU zaraženih
Mlada je mislila da će to biti njen savršen dan, a onda se SRUŠILA USRED VENČANJA, sada se lekari se BORE ZA NJEN ŽIVOT
ŠOKANTNA ODLUKA NEMAČKE: Ukinuli obavezu nošenja maske u školama, roditelji reagovali BURNO
