DA LI UJUTRO PRVO PROVERITE TELEFON? Pazite da nemate iste simptome kao ALKOHOLIČARI!
Društvene mreže izazivaju zavisnost sličnu kockanju ili alkoholizmu
Dvadeset prvi vek sa sobom je doneo mnoge novitete u digitalnom svetu, a jedan od njih su društvene mreže, koje su danas brojne.
SVET SE SUOČAVA SA VELIKOM PRETNJOM: Zbog nestašice kukuruza svetu VELIKI rast cena hrane
GRIP TAMO VIŠE NE STANUJE: Korona isterala najčešću infekciju
RUSIJA U KLINČU SA KORONOM: Skoro 400 preminulih u jednom danu
Gotovo da ne postoji osoba na planeti koja ne zna bar za jednu društvenu mrežu, a sve je više onih koji koriste neku od njih.
Većina ljudi svoj dan počinje tako što prelistava društvene mreže, čita najnovije vesti i dešavanja. Istraživanja su pokazala da čak 60 odsto od 10.000 mladih ljudi, starosti od 12 do 20 godina, tvrdi da ne može izdržati 24 sata bez društvenih mreža.
To dovodi do toga da korisnici društvenih mreža svakih nekoliko trenutaka ulaze na društvene mreže i proveravaju novosti. Jedno od istraživanja otkrilo je da 8,2 odsto ukupne populacije ima neki oblik digitalne zavisnosti. Takođe, veliki broj ljudi se oseća anksiozno ako nisu stalno onlajn i plaše se da će nešto propustiti.
Godine 2017. u Velikoj Britaniji i SAD urađeno je istraživanje koje je otkrilo da 34 odsto ispitanika proverava svoj fejsbok profil na svakih 10 minuta, kako ne bi propustili najnovije vesti, a čak 80 odsto je izjavilo da proveravaju svoje telefone čim se probude.
Smatra se da osobe koje su zavisne od društvenih mreža imaju slične simptome kao i osobe koje su zavisne od alkohola ili droge. Neki od znakova zavisnosti su depresija, izolacija, usamljenost, glavobolja, nesanica i mnogi drugi.
Pokazatelji zavisnosti mogu biti različiti. Ako posvećujete više pažnje životu na društvenim mrežama, nego realnom životu, moguće je da ste zavisni od istih. Zavisne osobe najčešće ne žive svoj život u stvarnosti, već su preokupirane predstavljanjem sebe na društvenim mrežama, praćenjem drugih ljudi preko društvenih mreža i poistovećivanjem s njima. Oni se povlače u sebe i često biraju da ostanu kod kuće radije nego da izađu sa društvom. Kada se nađu u nekom društvu, sve njihove teme su povezane sa društvenim mrežama.
Kada provodimo mnogo vremena na društvenim mrežama, u našem telu se oslobađa dopamin, koji našem mozgu šalje znak da smo mi zadovoljni i da uživamo u toj aktivnosti. Ako u nečemu uživamo, onda se trudimo da tu aktivnost često ponavljamo i zato dolazi do prekomernog korištenja društvenih mreža.
I pored svih pozitivnih strana koje one nose, kao što su brzo i lako prenošenje informacija, komuniciranje sa drugim ljudima čak i kada smo kilometrima udaljeni jedni od drugih ili samo zabava i razonoda, društvene mreže mogu da naprave ozbiljan problem njihovim korisnicima. Zbog toga, kao što u svemu što radimo treba da budemo umereni, tako treba biti umeren i u korištenju društvenih mreža.
