DIPLOMATIJA NA KINESKI NAČIN: Gde je "polovina puta" između Kine i drugih moćnih zemalja?
Kineska spoljna politika biće u narednom periodu na ozbiljnom ispitu u odnosima prema SAD, EU, Australiji, Indiji
Od početka 2020. godine, Kina je, takozvanom "diplomatijom maski", izrazila podršku drugim zemljama i predstavila se kao primer uspeha u borbi protiv COVID-19. Međutim, kineska agresivna retorika, na primer, protiv zemalja koje blokiraju Huaveijevu participaciju u 5G, pogoršale su imidž Kine.
Zbog pandemije, odloženi su neki globalni sastanci koji su mogli biti šansa za Kinu da poboljša svoj međunarodni položaj, uključujući one sa EU i državama članicama. Trenutno su najveći izazovi za Kinu u njenoj spoljnoj politici, uz rivalstvo sa Sjedinjenim Državama, odnosi s tri ključna partnera: EU, koja nastupa i kao ekonomski partner Sjedinjenih Država, Australijom s kojom je Kina u bliskim ekonomskim odnosima i Indijom zbog napetog graničnog spora i pretnje oružanim sukobom.
Vikend koji se ne propušta – Vrhunski fudbal i nikad jači bonus za klađenje (predlozi i tipovi)
DA LI JE BEZBEDNO PUTOVATI SADA? Oglasila se SZO - ovo su stvari koje MORATE ZNATI ako želite izlaziti van zemlje
CRNE SLUTNJE SE OBISTINILE: Italija ponovo u zagrljaju koronavirusa, rekordan broj novoobolelih
Suparništvo između Sjedinjenih Država i Kine nadilazi čisto ekonomska pitanja. U septembru su Sjedinjene Države zapretile sankcijama američkim i stranim kompanijama koje su kineskim subjektima prodavale određene komponente u sektoru visoke tehnologije. S obzirom na oslanjanje kineskog sektora na inostranu visoku tehnologiju, kao npr. kompanije poput Huaveija, koja uvozi poluprovodnike, videle su da im preti kineska globalna ekspanzija. Još jedan element pritiska na Kinu bila je najavljena američka zabrana TikTok-a i ViČet-a - popularnih aplikacija koje takođe održavaju kontakte između dijaspore i Kine.
Trampova administracija najavila je da neće zabraniti TikTok nakon što je postignut dogovor da većinski paket akcija kupi američki Orakl. Vašington je takođe naglasio svoju odlučnost u odbrani Tajvana i oglušio se o kineska upozorenja nastavljajući vojne manevre, produžavajući time svoju tradicionalno imperijalističku politiku kada govorimo o Dalekom istoku.
Takođe je problematično sve veće nestrpljenje u Evropskoj uniji od 2019. godine zbog nedovoljnog otvaranja tržišta u Kini i ograničenja u radu evropskih kompanija u toj zemlji. Poseban sastanak čelnika EU i Kine u septembru posvećen delimično sporazumu o ulaganju (2019. godine strane su se dogovorile da će pregovori završiti 2020. godine), kao i posetama kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia i člana Politbiroa Jang Đičija Evropi završio je bez uspeha. Štaviše, u skladu sa preporukama Evropske komisije, Francuska, Estonija i Poljska promenile su svoje 5G propise kako bi praktično izbacile Huaveji iz igre.
Na bazi nemačkog predloga, Komisija i Evropski parlament takođe su se dogovorili o uvođenju nadzora izvoza tehnologija s dvostrukom namenom, što će omogućiti blokiranje, na primer, licenci za kineske kompanije. EU takođe sve češće spominje kinesku politiku po pitanjima kao što su Hong Kong ili kršenje prava ujgurske manjine u Ksinđiangu kao prepreke saradnji, uključujući zaključivanje ugovora o ulaganju. Jačanje odnosa s Tajvanom, koje su predložili Evropski parlament i neke države članice (Češka, Nemačka), u Kini se doživljava kao akcija koja nije u skladu s "politikom jedne Kine", što je jedan od temelja spoljne politike zemlje.
Odnosi s Australijom sve su veći izazov za Kinu. Pogoršanje odnosa povezano je s optužbama australijskih vlasti za kinesko mešanje u politička pitanja, poput navodnih manipulacija na parlamentarnim izborima. U junu je australijska vlada takođe pooštrila zakon o ulaganjima koja se odnose na kineske entitete, a u avgustu je blokirala preuzimanje prehrambenog koncerna. U septembru su bezbednosne službe pretraživale domove novinara kineske državne agencije Ksinhua u Australiji i istraživale pokušaje kineskih diplomata da utiču na odluke političara Laburističke stranke. Te akcije ugrožavaju povoljan položaj Kine u odnosima s Australijom, a potonju su podstakle na jačanje saradnje sa Sjedinjenim Državama.
Pogoršanje sukoba s Indijom, koji se u septembru ponovo pretvorio u sukobe na spornoj granici na Himalajima, ponovo je dovelo do izazova kineskim vlastima. Kao odgovor na nasilje, indijske vlasti zabranile su upotrebu nekoliko desetina kineskih internet aplikacija i intenzivirale saradnju sa Sjedinjenim Državama posredstvom grupe "Kvad". Ovaj sukob ne samo da je podstakao američko-indijsku saradnju, suprotno kineskim ciljevima i doveo do pogoršanja poslovnih prilika za kineske kompanije, već je i potkopao kinesku nacionalističku politiku, koja naglašava njeno pravo na sporna područja.
Kineske vlasti pokušavaju da predstave neuspehe u spoljnoj politici kao rezultat američkih akcija proizašlih iz duge predsedničke predizborne kampanje u SAD, a ne pogrešnih postupaka kineske diplomatije. Da bi privoleli društvo i stranački aparat sebi, vlasti su ojačale svoju antizapadnu retoriku. U septembru je Ksi Đinping najavio - pozivajući se izričito na Sjedinjene Države, ali indirektno i na EU i druge) – kako nikada neće dopustiti falsifikovanje istorije Kineske komunističke partije, predloge da Kina odbaci socijalizam, stvaranje podele između Kineza i stranke i pokušaje uticaja na promene u smerovima kineskog razvoja. Kao odgovor na američka ograničenja na TikTok, Kina je ograničila izvoz tehnologije i na temelju toga odbila Oraklovu ponudu za kupovinu popularne aplikacije. Kineske vlasti takođe su uvele embargo na uvoz određenih vrsta uglja iz Australije i proterale akreditovane australijske novinare iz zemlje. Službeno, Kinezi pokušavaju da ne eskaliraju sukob s Indijom, ali nastavljaju da šire pograničnu vojnu infrastrukturu.
Suočena s spoljnopolitičkim neuspesima, Kina takođe pokušava da poboljša svoj imidž na drugim forumima. Primer su izjave koje je Ksi dao tokom svog govora na 75. zasedanju Generalne skupštine UN-a, uključujući plan za postizanje klimatske neutralnosti do 2060. Kina takođe naglašava svoju predanost multilateralizmu, uključujući multilateralnu saradnju u pristupu vakcini protiv koronavirusa i članstvo u inicijativi COVAX putem Svetske zdravstvene organizacije. Ove najave treba čitati kao posvećenost u pokušaju otopljavanja odnosa s EU i predstavljanje Kine kao zemlje koja sprovodi odgovorniju pandemijsku politiku od Sjedinjenih Država što, ruku na srce, i nije teško ostvariti. Poboljšanje imidža Kine takođe je cilj njene Globalne inicijative o sigurnosti podataka, najavljene u septembru i upućene drugim zemljama.
Reakcija kineskih vlasti na izazove u spoljnoj politici ukazuje na to da ne nameravaju da promene svoj pristup pomirenju. Može se očekivati nastavak nadmetanja sa Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama, koje se koristi za mobilizaciju društva i aparata Komunističke partije za održavanje unutrašnje stabilnosti. Kina će takođe težiti bližoj saradnji sa neliberalnim zemljama poput Rusije i Irana ili onima koji su zainteresovani za izgradnju protivteže Amerikancima, poput Srbije, Mađarske ili Pakistana. Nedostatak pomirljivog stava Kine značiće stoga kontinuitet negativne retorike prema američkim partnerima, a u slučaju službenih kontakata s Tajvanom ili blokiranja Huaveijevog sudelovanja u 5G, takođe i specifične akcije Kine. Može se očekivati pritvor građana tih zemalja u Kini ili birokratska ograničenja njihovih kompanija koje tamo posluju.
