DVA BRATA UMRLA OD KORONE U ISTOJ BOLNICI: Preživeli su HOLOKAUST, ali im virus nije dao da se DOSTOJANSTVENO OPROSTE
- Džo je uvek morao da bude glavni - pisao je Aleks u svojim memoarima.
Dva brata koja su preživela holokaust, preminula su u istoj bolnici i razmaku od samo četiri nedelje. Znali su da im se bliži kraj i imali su samo jednu želju - da se poslednji put vide. Korona virus im to nije dozvolio.
JEZIV SNIMAK SA SIGURNOSNIH KAMERA: Devojčica (14) spavala na kauču, a iznad nje stajao je ULJEZ
ITALIJOM ZAVLADALO SIROMAŠTVO: Socijalno beznađe i ekonomski haos, ljudi prodaju porodični nakit za malo hleba
Džozef Džo Fejngold (97) i Aleksandar (95), dva brata jevrejskog porekla, odrasla su u Poljskoj. Bili su nerazdvojni. Odrastajući u Varšavi, često su se igrali Indijanaca.
Njihovo bezbrižno detinjstvo prekinuto je kada je nacistička Nemačka 1939. godine napala Poljsku. Kada je počeo Drugi svetski rat, Džo je imao 16, a Aleks svega 14 godina.
Stravična iskustva nikada nisu mogli da izbrišu iz sećanja. Aleks je sa majkom Rahel i trinaestogodišnjim bratom Henrikom živeo u getu. Jedne noći, nacistički SS vojnici oterali su sve muške Jevreje u polje i dali im lopate. Ne znajući šta se dešava, Aleks je pomislio da kopa sopstveni grob. Umesto toga, vagoni su istovarili stotine tela, a Nemci su prestravljenoj grupi naredili da pretraže da li kod pokojnika ima dragocenosti. Aleks je bio prinuđen da u flašu ubacuje izvađene zube žrtava. Rahel i Henrik su ubrzo deportovani u logor smrti Treblinka i od tada im se gubi svaki trag.
Braća Aleks i Džo su takođe bili razdvojeni: jedan je odveden u nacistički koncentracioni logor Aušvic a drugi u radni logor u Sibiru. Aleks je pomagao u demontiranju savezničkih bombi u zamenu za hranu i video najsurovija stradanja. S druge strane, Džo je u radnom logoru tokom rata bio sa ocem. Kada su se vratili, tražili su bilo kakvu informaciju o svojoj porodici. Otac mladića biva pretučen i ubrzo umire.
Međutim, čudo se ipak desilo. Braća su preživela strahote rata, sreli su se i preselili u Njujork. Postali su arhitekte, zasnovali porodice i živeli su samo nekoliko ulica dalje jedan od drugog. U razmaku od samo nekoliko dana 2015. godine, preminule su im supruge.
Uspeli su da prežive najstrašnija zverstva u logorima, ali ne i korona virus.
Aleksandar se razboleo početkom marta tekuće godine, ubrzo je prevezen u bolnicu zbog pneumonije. Džo je zamolilo svoju pastorku da ga odvede kod brata.
- Džo je hteo da se oprosti od Aleksa, da mu kaže poslednje "zbogom". Slomilo me je to što sam morala da mu kažem da je to nemoguće zbog virusa - rekla je Ejmi Gilbert.
Džo je ubrzo saznao da je pozitivan na korona virus. Preminuo je 15. aprila u bolnici u Njujorku, samo mesec dana nakon smrti svog brata.