KO ĆE BITI NOVI PREDSEDNIK SAD? Ovih PET stvari odlučiće pobednika na predstojećim izborima

Sve je izvesnije da ćemo u novembru gledati još jedno izborno nadmetanje između republikanca Donalda Trampa i aktuelnog predsednika SAD i demokratskog predstavnika Džoa Bajdena.

Iako njihove zvanične kandidature još uvek nisu objavljenje, njih dvojica se uveliko spremaju za kampanju pred izbore, koje mnogi nazivaju najvažnijim i najneizvesnijim u poslednjih 20 godina.

U ovoj godini četvrtina svetske populacije imaće pravo da izađe na izbore i glasa. Iako se ove godine glasa u osam od deset najmnogoljudinijih država na svetu, već je jasno da će izbori u SAD, upravo zbog uticaja te zemlje u svetu, privući najveću pažnju svetske javnosti.

Budućnost rata u Ukrajini i Izraelu, problem klimatskih promena, prava na abortus, imigracija i rastuća inflacija u skoro svim saveznim državama, glavni su problemi mogli da odluče pobednika na predsedničkim izborima u novembru.

Budućnost rata u Ukrajini i Izraelu

Ratovi u Ukrajini i Bliskom istoku, kao i odnosi sa NATO i Zapadnim saveznicima najveći su izazov za SAD kada je spoljna politika u pitanju. Od početka sukoba u Ukrajini Bajdenova amdministracija je nedvosmisleno pružila podršku ukrajinskom narodu velikim donacijama ne samo u novcu, već i u vojnoj opremi i oružju.

Međutim, Republikanci su čvrsti po ovom pitanju i zalažu se za prekid slanja pomoći Ukrajini i direktni prekid rata. Odluku o prekidu slanja pomoći podržava sve više glasača, što bi mogao da bude veliki problem za Bajdena.

Što se tiče situacije na Bliskom istoku, ona je za Bajdena još haotičnija. Aktuelni predsednik SAD podržava Izrael u borbi protiv Hamasa, ali se u isto vreme suočava i sa velikim protestima propalestinskih glasača, među kojima su i mladi.

Republikanci tih problema nemaju i oni su jasno proizraelski orijentisani.

Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Nevadi David Damur, smatra da odnosi u spoljnoj politici ne utiču previše na to za koga će ljudi da glasaju na izborima, ali da postoje izuzeci.

 - Ljudi van SAD obraćaju veliku pažnju na to šta se dešava u našoj zemlji, međutim, prosečna osoba u SAD ne zna šta se dešava u ostatku sveta. Međutim, imali smo situaciju na predizborima u Mičigenu, u kom živi veliki broj muslimana, gde se dogodilo da je veliki broj demokrata na listiću bilo neopredeljeno, što su mnogi protumačili kao izglasavanje nepoverenja Bajdenu kada je u pitanju rešavanje situacije u Gazi - rekao je profesor.

On se zatim osvrnuo i na to kakvu bi spoljnu politiku vodio Bajden ukoliko ponovo bude izabran za predsednika.

 - Mislim da bi Tramp jednostavno odustao od rata u Ukrajini. Takođe, verovatno biste videli i agresivniji pristup na Bliskom istoku, posebno na frontu. Sve u svemu, verovatno bi povukao našu podršku Ukrajini i da bi vodio agresivniju politiku kada je u pitanju sukob u Gazi. Verovatno bi imao dosta agresivniji pristup u mnogim stvarima, nego tokom prethodnog mandata - smatra profesor Damur.

Klimatske promene

Česti uragani, poplave, požari i ekstremne temperature, postali su stvarnost za mnoge Amerikance. S obzirom na to da su ove vremenske neprilike najčešće povezane sa klimatskim promenama, ne čudi što su mnogi u toj zemlji zainteresovani za ovaj problem.

Među njima je i Alehandro, mladić iz Kolambusa, koji je nedavno glasao na predizborima u Ohaju. On kaže da je demokrata i da mu je tema klimatskih promena jako važna.

 - Važno je da svi ljudi glasaju, ali naročito mladi, jer su oni zapostavljeni. Mi mladi imamo drugačije mišljenje od starih, drugačija iskustva, drugačije obrazovanje. Zanimaju me kandidati koji će se posvetiti problemima klimatskih promena, migranata, obrazovanja - rekao je on.

Kada su u pitanju klimatske promene, Donald Tramp smatra da ljudska aktivnost ne utiče na ovaj problem, kao i da ekstremni vremenski uslovi nisu posledica klimatskih promena.

 - Ukoliko bi Tramp došao na vlast, mislim da bi se SAD povukla iz nekih pitanja koja se tiču klimatskih promena i globalnog zagrevanja - smatra profesor Damur.

Sa druge strane, Džo Bajden i demokratska stranka su vrlo borbeni kada su u pitanju klimatske promene. Činjenica je da je njegova administracija uradila više od bilo koje pre njega, kada je u pitanju ovaj globalni problem.

Abortus

Da će pravo na abortus biti jedna od ključnih tema predizborne kampanje, Bajden je poručio Trampu pre tri nedelje, kada je napore republikanaca da ograniče abortus navzao "napadom na slobodu".

Tramp se kasnije ponovo oglasio ovim povodom, kada je rekao da mu zabrana abortusa posle 15. nedelje trudnoće deluje razumno, ali da bi svakako podržao izuzetke iz te zabrane, kao što su žrtve silovanja, slučajevi incesta i ukoliko je život majke ugrožen.

Koliko je pitanje abortusa bitno Bajdenu i demokrata u njegovoj kampanji potvrđuje i činjenica da je ovaj problem spomenuo i tokom svog govora u Kongresu 8. marta.

 - Poništavanje presude Ro protiv Vejda je zaista ujedinilo demokrate. To se nije dogodilo samo u državama koje su većinski republikanske, kao što je Kanzas, ili u onim mešovitim poput Ohaja. U Nevadi, recimo, grupe koje se zalažu za abortus pokušavaju da poguraju ovu inicijativu. Ukoliko se to desi, moglo bi da dođe do mobilizacije demokrata i nezavisnih glasača koji i nisu previše srećni zbog izbora Džoa Bajdena - rekao je profesor Damur.

Pitanje abortusa i zaštite reproduktivnog prava jako je važno ne samo Amerikancima, već i nacionalnim manjinama koje žive u toj zemlji. Ovaj problem je vrlo osetljiva tema među ženama nižeg sloja, koje žive u državama u kojima je abotrus zabranjen.

Zamenica direktora organizacije "Pro-life Ohio" Džejmi Mirakl, smatra da su te žene prinuđene da danima odsustvuju sa posla i putuju u drugu državu kako bi se podvrgnule ovom zahtevu. To predstavlja veliki finansijski trošak za njih, pa i ne čudi zašto im je ovaj problem toliko važan.

Imigracija

Ilegalna imigracija je jedno od najvažnijih pitanja pred ovogodišnje predsjedničke izbore u SAD. Nedavno istraživanje Centra za američke političke studije na Harvardu pokazalo je da je imigracija jako važno pitanje za birače u SAD-u, a čak trećina ga smatra važnijim od ekonomije, kriminala i zdravstvene zaštite.

Demokrate i republikanci imaju vrlo različit stav kada je imigracija u SAD u pitanju.

Tramp je potpuno protiv imigracija i zalaže se za deportaciju ljudi iz drugih država. U svojim izjavama često imigrante naziva pogrdnim imenima i poistovećuje ih sa kriminalcima.

 - Stižu nam zatvorenici, ubice, dileri droge, mentalno oboleli, teroristi, dolaze nam najgori iz svih zemalja. Dolaze iz Konga, Jemena, Somalije, Sirije, iz celog sveta. Dođu, menjaju našu zemlju, prete joj, razaraju je i uništavaju - rekao je Tramp.

Upravo zbog ovakvog stava mnoge nacionalne manjine u Nevadi, posebno Latinoamerikanci ne podržavaju Trampa na izborima. Sa druge strane predsednik Bajden ima potpuno drugačiji stav o imigrantima u SAD.

On kaže da imigranti doprinose američkoj ekonomiji i da nisu "opasne životinje" kako ih naziva njegov protivnik.

Iako su na prethodnim izborima podržali Bajdena, Andrea Masnata iz organizacije "Make the Road Nevada" kazala je da to neće učiniti na ovim jer on i njegova amdinistracija nisu ispunili njihova očekivanja.

Međutim, predstavnica sindikata "Coolinary Union" u Las Vegasu, koju većinski čine ljudi latinoameričkog porekla, kaže da apolutno podržava Bajdena upravo zbog njegovog odnosa prema imigracijama i njihovim radničkim pravima.

Pitanje imigracije je posebno aktuelno u saveznim državama koje su bliže granici poput Teksasa, Arizone, Montane, Minesote i Novog Meksika.

Inflacija

Problem koji građani u SAD najviše osećaju na svojoj koži je rastuća inflacija. Činjenica je da se situacija poslednjih meseci popravila, što bi moglo da bude od koristi Bajdenu i njegovoj administraciji. Novinari poznatog Radija "Nevada Public Radio" rekli su da im se slušaoci često žale na rast cena.

 - Svi pričaju o ekonomiji, jer svako hoće malo više novca u svom džepu. Ali, naravno, sa rastom inflacije u poslednjih nekoliko godina, dolar nije ni približno na nivou kao nekada. Dakle, naravno, to je jedno bitno pitanje, posebno ovde u Nevadi gde su troškovi goriva uglavnom veći nego u ostatku zemlje, troškovi namirnica imaju tendenciju da budu veći nego u ostatku zemlje - rekli su oni.

Iako inflacija opada, cene su i dalje više nego što su bile pre nekoliko godina, što znači da će to pitanje verovatno biti značajno u predsedničkoj kampanji ove godine. Poslednjih meseci, ankete pokazuju da je podrška Bajdenu sve manja, a politički analitičari dobrim delom smatraju da je to zbog percepcije ljudi da je ekonomija u zemlji i dalje loša, iako podaci pokazuju suprotno.

Osim cena goriva i namirnica, poskupele su i rente stanova. Ovaj problem posebno pogađa imigrante, koji su trbuhom za kruhom došli u SAD i koji ne poseduju nekretnike u toj zemlji.

Tramp je po pitanju američke ekonomije vrlo optimistuičan. Više puta je istakao da su najjača ekonomija u svetu, ali je takođe kritikovao svog protivnika Bajdena zbog inflacije.

Činjenica je da kada je u pitanju ekonomija, ljudi više veruju Trampu, zbog njegove politike tokom pandemije korona virusa.

Šta će se dešavati u narednom periodu i koji od ovih problema će na kraju odlučiti ko će biti novi predsednik SAD, moraćemo da sačekamo do početka novembra.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf.rs/Autor: Marija Milutinović/Preneo: V.M.