"KLINTON IZ TRABZONA" RAZBIO "SULTANA" Ko je čovek kojeg već smatraju predsednikom Turske? (FOTO/VIDEO)

Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula reizabran nakon još jedne pobede opozicione Republikanske narodne partije (CHP) nad kandidatom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, sada je izvesno postao glavni politički rival "Sultanu", kako šefa države zovu kritičari njegove vlasti.

Svetski mediji su nakon trijumfa CHP nad Erdoganovom Partijom pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima širom zemlje veliku pažnju posvetili Imamogluu za kojeg Rojters navodi da, na neki način, sledi put kojim je išao predsednik Turske.

Podseća se da je Erdogan, rođen u Istanbulu, tokom devedesetih godina prošlog veka obavljao funkciju koju je Imamoglu uspeo da zadrži nakon glasanja u nedelju.

Pored toga što im je zajedničko upravljanje megapolisom u kojem živi petina od 85 miliona stanovnika Turske, obojica vuku korene iz istočnog crnomorskog regiona Turske. Obojici su sudske presude kočile političku karijeru, a takođe su i jedan i drugi u mladosti bili fudbaleri.

Selim Sazak, šef "Sanda globala", konsultantske firme iz Ankare koja je savetovala nekoliko izbornih štabova tokom ovog poslednjeg glasanja na lokalu u Turskoj, opisao je Imamogluov politički brend kao mešavinu harizme i crnomorskih porodičnih korena.

- Bil Klinton iz Trabzona, samo što je veran - kazao je Sazak za gradonačelnika Istanbula. Po mišljenju mnogih analitičara Imamoglu je, nakon obezbeđivanja drugog mandata na čelu najvećeg turskog grada, sada viđen kao potencijalni budući predsednik.

- Oni koji ne razumeju poruku nacije na kraju će doživeti poraz - kazao je nakon trijumfa Imamoglu i dodao da su birači tu poruku poslali direktno Erdoganu. Iako su u nekim stvarima slični, Imamoglu i Erdogan se značajno politički razlikuju.

Aktuelni predsednik Turske ušao je u politiku zahvaljujući islamističkoj stranci i potpuno promenio sekularnu državu svojim verskim ubeđenjima od kada je došao na vlast 2002.

Nasuprot njemu, Imamoglu je član izuzetno sekularne stranke CHP kojoj je pristupio 2008, da bi pre deset godina kao njen kandidat postao predsednik istanbulske opštine Bejlikduzu.

Imamogluov uspeh proizašao je iz njegove sposobnosti da probije 25 odsto glasova koje je CHP redovno osvajao zahvaljujući svojim socijaldemokratskim pristalicama i zadobije podršku i konzervativnijih glasača.

On je to dokazao 2019. kada je u trci za gradonačelnika Istanbula Erdoganovoj stranci AKP priredio najveći poraz za dve decenije i njihovog kandidata pobedio je jednom, već dvaput, pošto mu je sud u martu te godine poništio trijumf.

Na ponovljenim izborima održanim u junu Imamoglu je dobio sa još većom razlikom. Nakon te pobede sud ga je, zbog vređanja javnih zvaničnika, osudio na dve i po godine zatvora i zabranio Imamogluu da se bavi politikom.

On je uložio žalbu, ali Apelacioni sud još uvek nije odlučivao o njoj, iako je od tada prošlo skoro pet godina.

Ta presuda podseća na iskustvo koje je proživeo i sam Erdogan, koji je 1999. na kratko bio u zatvoru nakon što ga je osuđen zbog recitovanja pesme kojom je podsticao versku mržnju.

Protiv Imamoglua je prošle godine pokrenut proces po optužbi za nameštanje tendera, za šta mu preti tri do sedam godina zatvora. Erdoganovi kritičari to vide kao pokušaj da se omete Imamogluov politički uspon, što turski predsednik i AKP negiraju.

- Ukoliko ovi (lokalni) izbori ne budu poništeni zbog nekakvih primedbi, on će 2028. postati predsednik - kazao je za Rojters Ozer Senčar, šef turske agencije za istraživanje javnog mnjenja "Metropol", uoči glasanja u nedelju, misleći na termin narednih predsedničkih izbora.

Putevi Erdogana i njegovog najljućeg rivala su se prvi put ukrstili sredinom 90-ih godina prošlog veka kada je tadašnji gradonačelnik Istanbula posetio restoran koji je u opštini Gungoren vodio mladi Imamoglu.

- Ugostio sam ga kada je bio gradonačelnik tek nekoliko meseci. Jeo je ćufte u mom restoranu. Nisam mu uzeo novac. On neće platiti taj račun dokle god je živ - kazao je Imamoglu o tom susretu.

Mehmet Čelik, urednik u turskom listu Dejli sabah, objasnio je za Al Džaziru da bi Erdogan, koji zvanično nema prava na još jedan predsednički mandat, može opet da se kandiduje ako parlament raspiše vanredne izbore ili se usvoji promena ustava.

Navodi se da bi potencijalni vanredni izbori mogli da budu održani "veoma blizu 2028”.

Izvor: Srbija Danas/Kurir/Nemanja Vlačo/Preneo: V.M.