EKSPLOZIJA U BEJRUTU: Velike sile obećale kule i gradove, a ruševine stoje, iste kao prvog dana! (VIDEO/FOTO)
Međunarodna zajednica obećala 868 miliona dolara pomoći, a šteta iznosi 15 milijardi dolara
Uskoro će se navršiti tužna četiri meseca kako je Bejrut, prestonicu Libana, 4. avgusta pogodila strašna nesreća kada je u jednom skladištu u luci eksplodiralo oko 2.750 tona nepropisno uskladištenog amonijum nitrata.
Ta eksplozija se smatra jednom od najrazornijih u ljudskoj istoriji - kažu da je posle Hirošime i Nagasakija treća po redu, s tim što je u Bejrutu poginulo 204 ljudi, povređeno njih oko 6.500, uz materijalnu štetu koja se procenjuje na 15 milijardi dolara.
SVE KARTE SU NA STOLU, KOJA JE ERDOGANOVA? Ili u EU ili pod katanac?
RUSKI DOPLOMATA OBJASNIO: Amerika ne može bez Rusa da rešava globalna pitanja i da brine o blagostanju!
PREKRETNICA U ISTORIJI SVETA! Otkrivena izgubljena civilizacija u Amazoniji (VIDEO)
Uz svu tu štetu i nenadoknadive gubitke u ljudskim životima, ide i podatak da je 300.000 ljudi ostalo bez svojih kuća. Jačina eksplozije bila je takva da su je osetili i u Turskoj, Siriji, Izraelu, Palestini - čak i na 240 kilometara udaljenom Kipru... Odmah je postalo jasno - Bejrut je pogodila katastrofa maltene biblijskih razmera, Liban neće moći sam da se izbori sa posledicama i biće potrebna ozbiljna međunarodna pomoć.
I naravno, svet je reagovao. Kako? Rečima, ne delom, kako bi i bilo drugačije u vreme kada demokratska zapadnjačka civilizacija predvodi slobodarski svet... Od obećane pomoći ostale su samo - ruševine. U Bejrutu se, naime, do dana današnjeg ništa nije promenilo! Ali, krenimo redom...
Makron: Trrrra-la-la ili prazna priča na francuski način?
U "borbi za Liban" prednjačio je francuski predsednik Emanuel Makron, koji ne samo što je odmah zahtevao istragu o eksploziji, već je dva dana posle nje i stigao u Bejrut. Javila se tu i Evropska unija, ali je Francuska bila domaćin donatorske konferencije na kojoj su se učesnici 9. avgusta obavezali da će dati 253 miliona evra (oko 303 miliona dolara) kao humanitarnu pomoć Libanu. Nešto kasnije, 14. avgusta, preko Ujedinjenih nacija obezbeđeno je još 565 milona dolara, koji su obuhvatali i izdvajanja za operaciju spasavanja.
Da li su svi koji su obećali donirali onih 253 miliona evra nije poznato, ali i da jesu - kad saberemo pomenute cifre - to je 868 miliona dolara od međunarodne zajednice Libanu. A šteta u Bejrutu 15 milijardi dolara...
Ovako je izgledao Bejrut posle eksplozije
Tramp: Može, biće, stiže...
Naravno, javio se i Donald Tramp. Sjedinjene Američke Države su najavile da će da obezbede pomoć libanskom narodu, složivši se sa drugim velikim liderima o potrebi bliske koordinacije međunarodne pomoći... ne pominjući novac kao takav. Pominjala se zato istraga u kojoj će učestvovati FBI, međutim - šta očekivati od Amerikanaca ako ne mogu da imaju neku ekonomsku dobit ili kakav politički poen - da će stvarno da pomognu u istrazi?
FBI je jedino, za razliku od ostalih službi, ali i država sveta, koje veruju da je u pitanju nesrećan slučaj kada je reč o eksploziji u Bejrutu, "zamutio" vodu, ističući da ne veruje baš potpuno u to... Ali, vreme prolazi, a njihova istraga ne daje nikakve rezultate, ništa. Zato što to, jednostavno, ne mogu da naplate, zato nema rezultata. A i kao da je sad bitna istraga - Libanu je novac potreban, ali ga nema... Uostalom, pogledajte u video prilozima koji slede ima li neke razlike između Bejruta 4. avgusta i Bejruta 30. novembra 2020. - oba video snimka su današnja...
Beograd u bojama Libana
I građani Srbije su izrazili podršku i žaljenje za sve one koji su nastradali u stravičnoj nesreći koja je zadesila građane Bejruta. Jedan od načina da pokažemo stanovnicima Bejruta da su u našim mislima i molitvama bio je i da posle eksplozije naša prestonica, Beograd, zasija u bojama libanske zastave...
Potresne slike i snimci iz Bejruta očigledno nisu dodirnuli velike sile, koje su odmah počele da se utrkuju ko će pre da pomogne. Evropska unija koju je predvodila Francuska i Sjedinjene Američke Države svakako su pale na testu iz humanosti, što je, u suštini i odlika moderne (zapadnjačke) međunarodne zajednice - praviti buku, praviti buku i samo praviti buku, i neko će u priču poveruje, a humanost se ostavlja za neka bolja vremena. I za neke druge (čitaj: samo svoje) narode.
Nema veze što narod Libana skoro četiri meseca pati, što korona i kod njih uzima danak, dodatno otežavajući ionako katastrofalnu situaciju - bitno je da veliki nastave da pričaju i obećavaju, da mali žive u nadi i veruju da će pomoć odnekuda da stigne. A neće, neće.. Odavno je poznato - sit gladnom ne veruje, i to se na primeru Libana, nažalost, i te kako vidi...
