Epidemiolozi otkrili zašto je pola Evrope PALO NA KOLENA pred korona virusom
Zaraze zahtevaju promenu perspektive
Sve veći broj bolnica u Evropi bori se sa desetinama hiljada pacijenata zaraženih korona virusom, a kriza je pokazala iznenađujući paradoks - evropske zemlje, koje imaju najbolje zdravstvene sisteme i bolnice, nisu u stanju da se nose sa pandemijom.
Zapečaćena sudbina zloglasne pijace u Vuhanu (VIDEO)
"Nije došao nijedan dobar predlog iz Brisela" Kurc optužio EU da je nesposobna za borbu sa pandemijom
TO IM JE HVALA! Italijanski mediji optužuju Moskvu da šalje beskorisnu pomoć, građani misle drugačije (VIDEO)
Epidemiolozi tvrde da je razlog za to organizacija zdravstvenog sistema u kojem centralno mesto zauzimaju bolnice, nedostatak epidemiološkog iskustva i neselektivno smeštanje pacijenata u bolnice.
Prošle nedelje zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije ukazali su na nedostatke evropskog pristupa pandemiji i istakli da je trebalo agresivnije reagovati dva meseca ranije i da je trebalo sprovesti obimnija testiranja i bolje mere nadgledanja.
Mnogi eksperti tvrde da je pristup evropskih zemalja borbi protiv korona virusa u početku bio opušten i da mu je nedostajala primena osnova epidemiologije kao što je praćenje kontakata, odnosno praćenje osoba sa kojima su zaraženi imali kontakt kako bi se nadgledalo širenje virusa.
Osim toga, zdravstveni radnici u Evropi imaju malo iskustva sa racionalizacijom u pružanju zdravstvene nege, jer su evropske bolnice generalno jako dobro opremljene i to se sada pokazalo kao problem. Borba protiv epidemija se ne vodi u bolnicama, one se bave samo saniranjem posledica epidemije, ističu eksperti.
U zdravstvenim sistemima evropskih zemalja centralno mesto zauzima pacijent i pružanje zdravstvene nege pacijentu, ali epidemije zahtevaju promenu ove perspektive i stavljanje fokusa na zajednicu.
Takav model uglavnom postoji u Africi i nekim delovima Azije, gde su bolnice rezervisane za pacijente u najtežem stanju, dok se ostali pacijenti izoluju ili leče u drugim objektima, nalik terenskim bolnicama koje se sada prave širom Evrope.
Čak ni jaka mreža lekara opšte prakse u Evropi nije dovoljna za borbu protiv pandemije korona virusa.
U ovakvim uslovima efikasno je angažovanje ogromnog broja zdravstvenih radnika koji imaju manje iskustva od lekara ali koji su fokusirani na primenu mera za kontrolu epidemije.
Ovakvu radnu snagu uglavnom imaju zemlje u razvoju u kojima su uobičajene masovne zdravstvene intervencije poput vakcinacije.
Neki eksperti tvrde da su su evropske zemlje pogrešile u proračunu svojih sposobnosti da se nose sa epidemijom i da je mnoge iznenadila činjenica koliko se ovaj novi virus brzo širi.
Ova latinoamerička zemlja ima najoriginalniji plan vanrednih mera u doba korone, evo šta su smislili
Stigli Rusi u Lombardiju: Specijalci čiste domove za penzionere od NEVIDLJIVOG UBICE
DRAMA SVE VEĆA: Tramp šalje vojsku u Njujork da bi uspeli da sahrane sve preminule od korona virusa
ISPOVEST ITALIJANA KOJI SE BORIO SA KORONA VIRUSOM: "Za manje od jednog dana završio sam na respiratoru"
