ETINA SENKA NAD BASKIJOM: Da li je razoružanje separatističke organizacije STVARNOST ili FARSA?

Separatistička organizacija ETA predala je pre nedelju dana oružje nakon gotovo šest decenija dugih pokušaja da nasiljem stvori nezavisnu Baskiju na severu Španije i jugozapadu Francuske, ali njena senka se i dalje se nadvija nad baskijskim pitanjem.

Teroristi ETA danas predaju oružje nakon više decenija duge borbe za nezavisnost Baskije!

Španska policija ZAPLENILA oružje namenjeno SEPARATISTIMA u Kataloniji i Baskiji?! (FOTO)

Oko 2,2 miliona stanovnika te brdovite, šumom prekrivene regije iščekuje idući korak u rešenju sukoba čije su rane još otvorene.

Zagovornici nezavisnosti Baskije traže puštanje zatvorenika optuženih za terorizam, istragu o njihovim mučenjima u zatvoru te povlačenje španske policije iz Baskije.

Vlada desnog centra u Madridu to odbija i insistira na potpunom raspuštanju ETA-e, završetku još otvorenih istraga o separatističkim atentatima  i drugih oblika nasilja od nastanka skupine 1959. godine.

U gradiću Hernaniju, uporištu zagovornika nezavisnosti, niko nije siguran hoće li ETA nakon razoružanja potpuno nestati.

- Teško je reći - kaže vozač lokalnog autobusa.

- No ona već dugo nije aktivna - dodaje.

ETA je 2011. najavila prestanak oružane borbe i od tada nije izvela nijedan napad. Poslednjih godina je grupa bitno oslabljena policijskim zatvaranjima, najviše u jugozapadnoj Francuskoj, gde je i izvršena predaja oružja prošle nedelje i gde se godinama skrivaju njeni pripadnici.

PROTESTI U ŠPANIJI: Maršem pozivali na povratak zatvorenika pripadnika ETA u zemlju

Hernani se nalazi na španskoj strani, 20 kilometara od francuske granice. Za mnoge od 20.000 njegovih stanovnika Euskadi Ta Askatasuna (ETA), na baskijskom jeziku Baskija i sloboda, oružana je, ali  skupina za oslobođenje od represivnog španskog režima.

EU i SAD je smatraju terorističkom grupom.

Je li predato sve oružje?

- Živjela ETA - piše belim slovima na tamnom zelenom zidu malog trga u centru. Uza zid nekoliko dečaka rukom udara lopticu igrajući 'pilotu', tradicionalni baskijski sport sličan tenisu. U obližnjem parku izložene su fotografije bombardovanja Hernanija tokom Španjolskog građanskog rata od 1936. do 1939. u kojem je pobedio španski general Francisco Franco.

POVAMPIRILI SE: ETA teroristi spremali napade u Španiji?! (FOTO)

Njegov represivni režim zatirao je baskijsku kulturu i jezik. Frustrirana grupa studenata osnovala je 50-ih godina "baskijsku socijalističku revolucionarnu organizaciju za nacionalno oslobođenje" s ciljem formiranja nezavisne Baskije.

Od tada se ETA-i pripisuje više od 820 ubistava policajaca, političara, ali i civila stradalih u eksplozijama postavljenih bombi. Separatistički teror nanio je veliku ranu španskom društvu pa u Madridu imaju tvrd stav bez obzira na sprovedeno razoružanje. Štoviše, sumnjaju da je grupa predala sve oružje.

- ETA u bilo kojem trenutku može ubiti, to je bila farsa, nije predala sve oružje -  tvrdi u Madridu bivši španski državni tužitelj Ignacio Gordillo.

Sena nad Baskijom

Nakon smrti generala Franca 1975. počeo je proces uvođenja demokratije u Španiju. Baskija je dobila status autonomne pokrajine s vlastitim parlamentom, obrazovanjem, policijom i porezkom politikom.

Ulice u Hernaniju i drugim baskijskim mestima označene su na baskijskom jeziku, a na njihovim trgovima su istaknute baskijske zastave.

Ali, , u aktualnom španskom ustavu donesenom 1978. navedeno je da se referendumi mogu organizirati jedino na nivou čitave Španije, čime su nastojanja organizovanja plebiscita o nezavisnosti u severoistočnoj pokrajini Kataloniji i Baskiji nezakonita.

ETA i njeni pobornici nastavili su insistirati na punoj samostalnosti i nakon uvođenja demokratije u zemlju, a 1980. je bila najkrvavija godina njihove kampanje sa stotinak žrtava.

Godine užasa

U obližnjem gradu San Sebastianu prolaznici uživaju u šetnji sunčanom promenadom više ne razmišljajući o tom gradu kao mestu mogućih atentata. Ali nije uvijek bilo tako.

- Bile su to godine užasa - kaže u Madridu 52-godišnji Alfonso koji je tamo provodio letnje praznike. Seća se naoružane policije u San Sebastianu te eksplozija u drugim delovima zemlje.

- Znale su biti likvidarne cele porodice španskih vojnih ličnosti. Za te zločine nema opravdanja -  naglašava.

I sam spomen ETA-e u Madridu izaziva osudu. Dvie najveće španske stranke desnog i lijevog centra, Narodna stranka i PSOE, koje se menjaju na vlasti od 1980. kao i najveće novine El Pais i El Mundo imaju potpuno isti stav – nikakvog popuštanja ne sme biti, a grupa se mora raspustiti.

Neki članovi ETA-e služe višedecenijske  zatvorske kazne. Bivši član skupine Antton Karrea sedamdesetih godina prošlog veka iza rešetaka je proveo sedam godina.

TRAŽE SVOJU DRŽAVU: Hiljade Baskijaca u demonstracijama za nezavisnost (VIDEO-FOTO)

- Bio sam mlad. U vreme Frankove diktature sam se, kao i ostali, divio međunarodnim pokretima poput kubanske revolucije ili sticanju nezavisnosti Alžira - govori Karrea.

- S obzirom na sve što se događalo u svetu verovao sam da se to isto može dogoditi u Baskiji. 

Danas ima 78 godina, kaže, i ožiljke od mučenja u zatvoru.

Hoće li ETA nestati?

Sama ETA nije postavila nikakav uslov za predaju oružja.

- ETA je poražena -  zaključak je španske vlade i medija u Madridu. Arnaldo Otegi, međutim, upozorava kako nije dobro govoriti o pobednicima i poraženima.

- Ponižavanjem se ništa ne gradi. Ponižavanjem je teško izgraditi pravedan i dugotrajan mir. Ono samo može dovesti do ogorčenja -  kaže Otegi.

Za to vrieme u baskijskim mestima kruže različita mišljenja. I dok neki smatraju da je raspuštanje ETA-e logičan idući korak, ima i onih koji veruju da će nastaviti postojati sve dok se ne promeni politika prema zatvorenicima.