IZBORI KOJE POSMATRA CEO SVET! Do sada su se svi bojali Le Pen, ali ovaj kandidat je sve uplašio više

Za devet dana u Francuskoj se održava prvi krug predsedničkih izbora, koje mnogi smatraju najvažnijim u istoriji Pete republike.

Francusko TUŽILAŠTVO Evropskom parlamentu: Ukinite Imunitet Marin Le Pen, vodimo istragu protiv nje

MARIN LE PEN: Evro je kao nož u rebra francuskom narodu! (FOTO)

Politički turbulentnu 2016. godinu obeležilo je britansko glasanje za Brexit, Amerikanci su izabrali Donalda Trumpa za predsednika, dosadašnja izborna "pravila" pala su u vodu, a najveće stranke, više ne mogu očekivati sigurnu pobedu u skoro ni jednoj evropskoj državi.

U Francuskoj danas realne šanse za ulazak u drugi krug imaju četiri kandidata, od kojih je samo Fransoa Filon član jedne od dve najveće stranaka. A po svemu sudeći, on ima manje šanse za drugi krug od ostalih kandidata, ponajviše zbog skandala s fiktivnim zapošljavanjem supruge i dece koje je novcem poreznih obveznika plaćao da ne rade ništa.

Prema jučerašnjoj anketi koju su za ugledni dnevni list Le Monde sproveli ljudi iz agencije Ipsos-Sopra Sterna na 1509 potencijalnih birača, prvo mesto sa 22 % glasova ispitanika dele kandidatkinja Nacionalnog fronta Marin Le Pen i kandidat sopstvenog pokreta/stranke En Marche (Pokret) Emanuel Makron. Na treće mesto se sa 20 % glasova ispitanika probio kandidat radikalno levog pokreta Nesputana Francuska Žan-Luk Melenhon, dok je s 19 % glasova na četvrtom mestu ranije spomenuti Filon.

Benoit Hamon, kandidat socijalista je daleko na petom mestu s oko 7,5 posto podrške birača. Da ova anketa preterano ne odstupa od ostalih, pokazuju i dve naknadne ankete koje se u podršci kandidatima razlikuju za maksimalno jedan posto.

Ako se centristički orijentisani Makron plasira u drugi krug, pobeđuje u savezu sa bilo kojim od preostala tri kandidata sa šansama za drugu krug, dok je situacija suprotna za kandidatkinju radikalne desnice Marin Le Pen, koja će prema dosadašnjim procenama ujediniti glasače svojih suparnika i glatko izgubiti. Uđe li u drugi krug Melenhon, pobeđuje i Filona i Le Pen, dok gubi od Macrona, piše Reuters.

I dok je podrška za Le Pen i Macrona uglavnom stabilna, Melenhon se sve više diže što je pošteno uplašilo tržišta i politički mainstream. Dosad je kao jedina babaroga za vladajuće strukture u Francuskoj, ali i EU, bila Le Pen sa svojom anti-imigrantskom retorikom, jakim vezama s Rusijom i insistiranjem za sprovođenje referenduma o izlasku Francuske iz EU, na šta Vladimir Putin sigurno gleda sa smeškom.

No, Melenhon i njegovi radikalno levi predlozi (Le Figaro ga je na naslovnici prozvao francuskim Hugom Čavezom) potencijalno će posejati još veću paniku među vladajućim strukturama. On se zalaže za skraćivanje radne nedelje sa 35 na 32 sata, odlazak u penzju u 60. godini, poreznu stopu od 100% za sve koji zarađuju više od 33.000 evra mesečno i dizanje minimalne plate i socijalnih davanja.

Osim toga, zastupa i napuštanje nuklearne energije, a Francusku bi povukao iz NATO pakta i redefinisao njihovu ulogu unutar EU, pri čemu se ne razlikuje mnogo od Le Pen. Na kraju, izbor Melenhona kao predsednika potencijalno bi značio i kraj sadašnjeg političkog sistema, budući da se on zalaže za ukidanje Pete republike.

Iako je rezultate prvog kruga nemoguće predvideti, vidljivo je da su Francuzi razočarani sadašnjim političkim establišmentom. To se pogotovo odnosi na širu okolinu najvećih gradova iz koje najveću podršku crpi Marine Le Pen. Jednako tako, Le Pen je oštrijom retorikom prema imigrantima zagrabila glasačko telo republikanaca, a ekonomski levim stavovima je privukla, ironično, i nekadašnje glasače komunista na severu Francuske.

Među tom populacijom birače sve više osvaja i Melenhon koji je verovatno najveći deo potencijalnih glasova oteo kandidatu socijalista, stranke koju je napustio još 2008. godine.

Razni investitori i preduzetnici stoga najveće nade polažu u Makrona. On smatra da je sadašnji put Francuske neodrživ i da su reforme na tržištu rada nužne, a pokraj Filona je i najprihvatljiviji kandidat Briselu budući da članstvo u EU vidi kao priliku za napredak, a ne teret na leđima Francuza. 

Ukratko, situacija je takva da ne bi bilo iznenađenje da drugi krug izbore kandidati radikalne levice i radikalne desnice, što znači da Francuskoj slede korenite promene. Prema aktualnom predsedniku Olandu sve to "miriše na loše", ali s obzirom na to da je imao pet godina da uveri naciju u bolje, njegovo mišljenje ima težinu kao i njegov rejting - zanemarivu.