KAKO SE SLUŽI VOJSKA U EVROPI: Ko je isključivo za dobrovoljno služenje, a ko je za vraćanje vojne obaveze?
Svaka država na starom kontinetu ima svoje specifičnosti - od onlajn regrutacije, do veoma strogih pravila
Od 40 evropskih zemalja koje imaju oružane snage, 14 ima neku vrstu vojnog roka, a jedna zemlja je u procesu ukidanja redovnog služenja vojske. Sistem su različiti, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, ali se mogu svrstati u dve zemlje - sa liberalnijim i rigidnijem sistemom služenjem vojnog roka. Pojedine zemlje su ukinule, pa vratile vojnu obavezu.
ULAGANJE U BUDUĆNOST – Kompanija Meridian stipendira najbolje studente
OTVOREN PRVI CENTAR OD ZAVRŠETKA RATA: U Karabahu priređena ceremonija, prisustvovao vojni vrh Rusije (FOTO)
VELIKI POŽAR GUTA DEČJU BOLNICU: Ugroženi i kovid pacijenti, naređena hitna evakuacija (FOTO/VIDEO)
Zemlje koje imaju liberalniji pristup služenju vojnog roka odlikuje visok nivo poštovanja ljudskih prava, uređenost države na svim nivoima i dobra ekonomska situacija. Građani Austrije i Švajcarske su 2013. na referendumu odbili ukidanje vojne obaveze.
Većina evropskih zemalja je posle kraja Hladnog rata ukinula vojnu obavezu, one koje imaju regrute liberalizovale su služenje u civilnim institucijama odnosno uvažile pravo na prigovor savesti. Pojedine zemlje imaju složenu geostratešku situaciju zbog blizine Rusije, što je postalo važno od 2014. godine.
Finska: Odbrana zemlje sa i bez oružja
Zemlja članica Evropske unije i jedna od najsrećnijih zemalja na svetu, gde građani uživaju visok životni standard, imaju jak obrazovani i zdravstveni sistem, pravo na internet je osnovo ljudsko pravo. Mladi Finci služenjem vojske čuvaju svoju vojnu neutralnost i ogromnu retko naseljenu teritoriju.
Postoje profesionalni pripadnici vojske, oficiri, podoficiri i vojnici, ali osnovu vojske čini ratni rezervni sastav organizovan po teritorijalnom principu. Vojska je obavezna za muškarce, koji su zdravstveno sposobni, a žene se prijavljuju dobrovoljno.
Za najveći broj regruta vojni rok traje 165 dana, što sa redovnim odsustvima traje 6 meseci. Nešto duže, odnosno 247 dana, traje za određene specijalnosti, ali i za prigovarače savesti koji služe vojsku bez oružja.
Najduži vojni rok od 347 dana što je sa odsustvima godinu dana, imaju rezervni oficiri i podoficiri, padobranci ili pripadnici specijalnih jedinica. Poslednjih godina, procenat mladih Finaca koji odsluže vojsku je 80 odsto.
Ostalih 20 odsto služi u civilnoj službi, tako što ulože prigovor savesti iz etičkih ili verskih razloga. Kao i sve ostalo, i civilna služba u Finskoj ima kao prioritete red i poštovanje ljudskih prava.
Prvi deo civilne službe mladi ljudi provode u Civilnoj akademiji gde imaju časove iz reagovanja u vanrednim situacijama, pružanju prve pomoći i nenasilnog otpora neprijatelju. Smešteni su u studentskom domu.
Posle obuke prigovarači savesti provode 11 meseci u nekoj od javnih ustanova ili humanitarnih organizacija.
Švedska: Onlajn regrutacija od 2018.
Nešto liberalniji sistem postoji u Švedskoj, gde postoji obavezno služenje vojnog roka, ali je vojska tako organizovana da nije potreban veliki broj regruta. Vojna obaveza je ukinuta 2010, ali je zbog zaoštravanja odnosa sa Rusijom, vraćena od 2018. godine.
Vojna obaveza se svudi na to da su svi mladi ljudi, muškarci i žene dužni su da popune onlajn upitnik Agencije za regrutaciju.
Na osnovu odgovora i podataka, vojska bira ljude koji im odgovaraju. Od 90.000 mladića i devojaka koji svake godine postaju punoletni, oko 13.000 se poziva na testiranje u Regrutnu agenciju, koja bira 4.000 fizički i psihički najsposobnijih. Ostali koji nisu pozvani ili prošli test, nemaju nikakve obaveze.
Plan je da se do 2025. godine broj regruta poveća na 8.000 godišnje. Vojni rok traje od 4 do 12 meseci u zavisnosti od formacijskog mesta. Priznaje se pravo na prigovor savesti, ali s obzirom da vojska bira motivisane ljude, manje od jedan odsto regruta je odbilo vojni rok i uložilo prigovor savesti.
Norveška: Privilegije za služenje vojnog roka
Jedna od najbogatijih zemalja na svetu, Norveška nema klasičan obavezni vojni rok već godinama primenjuje hibridni model popune vojske. Tako da postoje profesionalni oficiri, podoficiri i vojnici i vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka.
Služenje vojske traje 6, 12 ili 18 meseci u zavisnosti od roda vojske i značaja jedinice. Najveći broj služi 12 ili 18 meseci. Osnovne odlike norveškog sistema jesu privilegije za mlade ljude koji odsluže vojsku, muškarci i žene su ravnopravni u pravima i obavezama i sistem selekcije regruta je veoma zahtevan.
Rodna ravnopravnost je apsolutna, tako da svi mladići i devojke kada napune 18 godina popunjavaju upitnik regrutne komisije na internetu i mogu da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka.
Regrutna komisija sprovodi testiranje fizičkih i psihičkih sposobnosti mladića i devojaka i vojsku služe samo oni koji zadovoljavaju kriterijume. Od ukupnog broja mladih ljudi u Norveškoj, svake godine oko 15 odsto odsluži vojsku. Ostalih 85 odsto nema nikakve formalne obaveze prema državi i odbrani.
A ko služi može da očekuje brojne pogodnosti od države. Od karijere u vojsci i zanimljivo je da velika većina kadeta na vojnoj akademiji došla sa služenja dobrovoljnog vojnog roka. Takođe, vojnici dobrovoljci imaju prvenstvo u zapošljavanju u državnoj administraciji. Deo su rezervnog sastava do svoje 44 godine i periodične se pozivaju na vojne vežbe.
Danska: Obavezno su svi dobrovoljci
Takođe, jedna od najbogatijih zemalja na svetu Danska, ima obavezno služenje vojnog roka. Postoje profesionalni oficiri, podoficiri i vojnici, a vojnici koji odsluže redovni vojni rok mogu da nastave karijeru u vojsci ili prelaze u rezervni sastav.
Vojni rok za najveći broj regruta traje 4 meseca, a budući rezervni oficiri i podoficiri, i regruti u kraljevskoj gardi služe 9 do 12 meseci. Međutim, Danska vojska je tako ustrojena da im nije potreban veliki broj regruta.
Vojska čak ima internet portal gde mladi Danci prate u kojoj kasarni postoje slobodna mesta i ukoliko se poklapa sa njihovim željama i ocenama regrutne komisije, mogu da isplaniraju kada će u vojsku. Tako godišnje oko 4.000 mladih ljudi odsluži vojni rok, od čega se više 99 odsto prijavi dobrovoljno.
Ko uloži prigovoror savesti, obavezan je da odsluži u civilnoj službi, najčešće u državnoj administraciji, javnim službama ili humanitarnim organizacijama. Civilna služba traje isto koliko i vojni rok - 4 meseca.
Estonija nikada nije ukidala vojnu obavezu
Jedna od bivših komunističkih zemalja koja nikada nije ukidala vojni rok je Estonija gde regruti odsluže od osam do 11 meseci u oružanim snagama i zatim prelaze u rezervni sastav. Godišnje nešto više od 3.000 mladih ljudi odsluži vojni rok, a na svakih pet godina imaju vežbu rezervnog sastava.
Odbrambene snage Estonije su retka oružana sila u Evropi koja nema problem sa popunom vojske, zbog služenje vojnog roka, tradicije, ali i sveprisutnog straha od vojnog napada Rusije.
Ko uloži prigovor savesti služi civilnu službu koja traje osam meseci i podrazumeva obuku iz oblasti civilne zaštite i delovanja u vanrednim situacijama, posle toga ne prelaze u organizovani rezervni sastav, ali može biti pozvan da u slučaju rata brani zemlju bez oružja.
Litvanija ponovo uvela vojnu obavezu
Jedina zemlja članica NATO-a koja je ukinula obavezni vojni rok i to 2007, pa ponovo vratila je Litvanija. Od 2015. godine mladi Litvanci obavezno služe vojni rok, ali mogu da ulože prigovor savesti iz etičkih ili verskih razloga. U Litvaniji postoji visok nivo interesovanja za vojni poziv, jer se kao i Estonci plaše napada Rusije.
Godišnje oko 4.000 regruta odsluži vojni rok u trajanju od 9 meseci. I pored velikog interesovanja, regruti imaju privilegije. Dobijaju platu koja za celo vreme trajanja vojnog roka iznosi u proseku 3.000 evra, što je dve prosečne litvanske plate.
Postoji još jedna pogodnost, a to je da poslodavci 6 meseci ne plaćaju poreze i doprinose ukoliko zaposle radnika koji je odslužio vojni rok.
Prema zvaničnim podacima, najveći broj regruta se javlja da dobrovoljno služi vojsku. Civilna služba za prigovorače savesti traje 13,5 meseci i posle toga ne postoji obaveza služenja u rezervnom sastavu.
Švajcarska protiv ukidanja vojnog roka
Švajcarska ima vojsku, koja je u potpunosti zasnovana na masovnoj vojnoj obuci i profesionalni pripadnici su komandne strukture i pripadnici koji idu u mirovne misije. Građani su na referendumu 2013. velikom većinom glasova odbili ukidanje vojne obaveze - zbog vojne neutralnosti i očuvanja veze građana i oružanih snaga.
Poslednjih godina oko dve trećine mladića prođe lekarski pregled i bude proglašeno za vojno sposobne. Oko 20.000 ljudi služi redovnu vojsku i vojni rok traje 21 sedmicu ili 147 dana. U rezervnom sastavu se služi 240 dana za vojnike, do 680 za najviše oficire. Može da se odsluži odjednom ili da se u dogovoru sa vojskom odsluži iz nekoliko puta.
Za civilnu službu opredeli se oko 5.000 mladih Švajcaraca, koji provode 345 dana u nekoj od javnih službi i nemaju obavezu služenja u rezervnom sastavu.
Ostali mladi građani, odnosno većina koja ne služi vojsku, plaćaju porez od 3 odsto godišnje zarade i to do 37 godine života. Porez plaćaju i oni koji hoće da izbegnu služnje vojske, ali i jedna trećina mladih ljudi koja ne prođe fizičke i psihičke provere regrutne komisije.
Austrija, regruti čuvaju i granicu od migranata
Još jedna neutralna zemlja Austrija, takođe ima opštu vojnu obavezu i poštuje pravo na prigovor savesti. Prema podacima iz 2018. godine od oko 46.000 mladih Austrijanaca, 31.000 je regrutna komisija proglasila sposobnim za vojsku. Za vojni rok opredeljuje se 56, a za civilnu službu 44 odsto mladih.
Vojni rok traje šest meseci i za to vreme vojnici prolaze osnovnu i specijalističku obuku i provedu određeno vreme u jedinicama austrijske vojske. Vojnici u kasarnama posle završene obuke čuvaju stražu, održavaju tehniku, učestvuju na uvežbavanjima, a poslednjih godina čuvaju granicu zbog migrantske krize.
Vojnici služe u rezervnom sastavu tako što na svakih desetak godina imaju višednevnu obuku. Vojne vežbe su retke, a od ukupno 140.000 rezervista, godišnje oko 12.000 prođe jednomesečnu vojnu obuku.
Moldavija ukida vojni rok
Moldavija je zemlja koja ima specifičnu situaciju, jednostrano odvojen deo teritorije posle rata 90-ih godina Pridnjestrovlje, poslednjih godina ukida vojnu obavezu.
Od 2018. zvanična državna politika je da se pređe na profesionalnu vojsku i cilj je da u toku ove godine oružane snage budu u potpunosti profesionalizovane, što će zavisti od finansijske situacije u zemlji.
Formalni vojni rok traje 12 meseci za regrute sa završenom srednjom školom ili 3 meseca za one sa fakultetskom diplomom. Zakoni omogućavaju odlaganje ili izbegavanje služenja vojnog roka zbog ekonomskih, zdravstvenih ili porodičnih razloga. Civilna služba traje isto koliko i vojni rok.
Naredne subote sledi analiza vojne obaveze u zemljama sa rigidnijim sistemima regrutacije i složenijom geopolitičkom situacijom.
