EVROPSKI UDAR NA KINESKOG ZMAJA JE PUCANJ U SOPSTVENE NOGE! EU ne može bez Kine, a ČINJENICE GOVORE same za sebe!
Prošle nedelje, američki državni sekretar Entoni Blinken otputovao je u Peking kako bi se sastao sa visokim predstavnicima kineske vlade. Njegov prijem je bio pomalo hladan, pošto su mu zvaničnici rekli da Sjedinjene Države moraju da biraju između politike „konfrontacije ili saradnje“ sa Kinezima, čime je Peking Amerikancima jasno poručio da moraju da donesu odluku o svojoj kineskoj strategiji.
Kada se Blinken sastao sa predsednikom Si Đinpingom, poruka je bila dodatno pojačana:
-Kina je zadovoljna što vidi samouverene, otvorene, prosperitetne Sjedinjene Države. Nadamo se da američka strana takođe može da posmatra razvoj Kine u pozitivnom i proaktivnom svetlu - rekao je Si.
Kineski lider je zatim upozorio Blinkena da se ne upušta u ono što je nazvao "opakom konkurencijom" sa Pekingom.
Kineski zvaničnici nisu jedini koji su umorni od loše definisanog stava Vašingtona prema Pekingu.
Ranije ovog meseca, menadžer hedž fondova Džon Polson upozorio je Vašington da ne pokušavaju da se ekonomski odvoji od Kine.
Polson, za koga se veruje da bi mogao da bude kandidat za ministra finansija Donalda Trampa, oštro je kritikovao stav Bajdenove administracije:
-Ne želimo da se odvojimo od Kine. Trebalo bi da imamo dobre ekonomske i političke odnose sa njima - rekao je on za "Fajnenšel tajms".
U Evropi, međutim, i dalje vlada haos po pitanju Kine. Dok evropski lideri signaliziraju da ne žele da pogoršavaju trgovinske odnose sa tom zemljom, dela počinju da govore više od reči.
Nemačka je prošle nedelje uhapsila kineske državljane pod optužbom za špijunažu. U međuvremenu, Evropska komisija je otvorila istragu protiv kineske društvene mreže TikTok.
Tajming te odluke posebno je čudan, s obzirom na to da je Predstavnički dom Sjedinjenih Država nedavno usvojio sličan zakon, postavljajući pitanja o nezavisnosti Komisije o diplomatskoj i ekonomskoj politici.
Ipak, ako bi Evropa potisnula Kineze sa kontinenta, njena ekonomija bi propala. Evropa – uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo – je region koji se najviše oslanja na spoljnu trgovinu u svetu.
Tokom 2022. godine, uvoz je činio manje od 10 odsto BDP-a u Severnoj Americi, dok je u Evropi ta brojka čak 47 odsto. Drugim rečima, Stari kontinent je skoro pet puta više zavisan od uvoza nego Severna Amerika.
Mnogi u Americi ne žele da se ta zemlja odvoji od trgovine sa Kinom, smatrajući da je takav potez kao štetan za ekonomiju. To bi dovelo do još veće inflacije i ozbiljnijeg pogoršanja američkog životnog standarda.
Ali, pod uslovom da SAD prebrode društvene nemire izazvane padom životnog standarda, zemlja bi se barem teoretski mogla prilagoditi. To nije slučaj sa Evropom.
Evropska ekonomija je najotvorenija na svetu, taj kontinent se ponosi time što trguje sa svima, a njeni proizvodi to odražavaju u smislu njihovog kvaliteta i konkurentnosti.
Evropska proizvodnja je već pretrpela udarac zbog visokih cena energije izazvanih sankcijama i kontrasankcijama u vezi sukobom u Ukrajini. Prekid pristupa kineskim proizvodima nepovratno bi oštetio evropsku privredu.
U Evropi nema mnogo apetita za ekonomsko odvajanje od Kine. Ali strasti su uzburkane u jeku sukoba u Ukrajini, koji ne ide u prilog Evropi, zbog čega postoje tendencije da se pristane na najratoborniju i "najoštriju" politiku. Međutim, ovakav stav verovatno neće trajati.
Kako histerija bude zamirala, donosioci odluka će se prisetiti da se naš životni standard oslanja na složenu međusobnu povezanost globalnog ekonomskog sistema. Za sada, barem, nema alternative.
Srbija Danas/UnHerd/Preneo: I.S.
