EVROPA U "PLAMENU": Protesti bukte širom Starog kontinenta - ovo je tek početak HAOSA koji sledi? (FOTO/VIDEO)
Radnici širom Evrope štrajkuju, narod na ulicama.
Šokantne scene pojavile su se prošlog vikenda iz Sen-Solina, ruralnog okruga u zapadnoj Francuskoj. Policijska vozila su gorela dok su demonstranti bacali kamenje i baklje. U jednom trenutku, policajci na četvorociklima su koristili nešto što je izgledalo kao laka mobilisana pešadijska taktika protiv demonstranata, koji su se protivili izgradnji velikog rezervoara za vodu koji bi se koristio za navodnjavanje farme.
"KAO DA SE SVAĐALA SAMA SA SOBOM" Ursula se propisno obrukala u Pekingu - zbog nje se i Kinezi krste!
HAOS U TEL AVIVU: Vodenim topovima na demonstrante!
CEO GRAD POD VODOM! Obilna kiša izazvala POPLAVE - vlasti upozoravaju da najgore još nije prošlo
Sukobi u Sen-Solinu desili su se nakon sličnih prizora u ostatku Francuske. Pre nekoliko nedelja izbili su neredi u Parizu, a više stotina ljudi je uhapšeno kada su eruptirali nasilje i haos. Milioni demonstranata sukobili su se sa policijom širom zemlje. U Bordou je zapaljena gradska skupština, a u Parizu su okupljeni palili hiljade tona smeća koje se nagomilalo zbog štrajka komunalnih službi.
Ovi protesti nisu bili zbog navodnjavanja, već zato što je predsednik Emanuel Makron najavio da će starosna granica za odlazak u penziju biti podignuta sa 62 na 64 godine.
Mnogi su brzo istakli da su penzije već dugo goruća tema u Francuskoj, podložna izazivanju protesta i reakcije javnosti. Još 1995. godine u zemlji su izbili masovni štrajkovi protiv predloga za povećanje starosne granice za odlazak u penziju.
Takozvani Jupeov plan — nazvan po tadašnjem premijeru Alanu Jupeu — brzo je odbačen nakon najvećih masovnih protesta u nekoliko decenija. Zajedno sa spoljnom percepcijom da je Francuska zemlja jedinstveno sklona građanskim nemirima, to je bio dovoljan kontekst za većinu komentatora.
Ipak, kakve veze penziona reforma ima sa rezervoarom u zapadnoj Francuskoj? Zašto su scene izgledale tako slično u Parizu i Sen-Solinu uprkos činjenici da su imale potpuno različite uzroke?
Možda najbolji način da se razumeju dešavanja u Francuskoj — i zašto to može imati širi značaj za druge evropske zemlje — jeste da se vidi kada su protesti zapravo počeli. Bez velike pompe, 16. oktobra prošle godine, desetine hiljada Parižana izašlo je na ulice. Proteste su organizovale levičarske opozicione grupe, uključujući iste sindikate koji su organizovali nedavne proteste protiv penzione reforme. Njihova zabrinutost su bili rastući troškovi života. Slični protesti usledili su u januaru, kada su hiljade radnika marširali širom zemlje tražeći rešenja za krizu troškova života.
Ankete pokazuju da je ovo već neko vreme veliki problem. Ispitivanja sprovedena u oktobru prošle godine pokazala su da većina glasača u četiri najveće evropske zemlje očekuje socijalne nemire i javne proteste u narednim mesecima zbog rasta troškova života.
Sve ovo dovodi do zaključka da bi penzije i rezervoari mogli biti samo iskra koja će širom kontinenta zapaliti društvene nemire kakve sada vidimo u Francuskoj. Pravi uzrok mogu biti sve veći životni troškovi.
Prvi događaj Francuske revolucije - takozvani Dan pločica - nominalno je izazvan time što su aristokrate odbile da se odreknu svojih fiskalnih privilegija. Ali događaji su bili ubrzani visokom cenom hleba koju je izazvala loša žetva.
Ovo stvara mogućnost da se događaji iz Francuske preliju na druge zemlje. Troškovi života rastu širom Evrope, vođeni energetskom krizom koja je delimično posledica ruskog rata u Ukrajini. Ono što vidimo u Francuskoj može biti početak mnogo većih društvenih previranja na kontinentu, naročito nakon niza štrajkova i protesta koji su simulantno izbili u više evropskih zemalja proteklih nedelja.
Nemačka
Aerodromi, kao i autobuske i železničke stanice širom Nemačke nisu radili u ponedeljak, što je izazvalo probleme za milione na početku radne nedelje. Najveću evropsku privredu teško je pogodila kriza, što je bio povod za jedan od najvećeg štrajkova proteklih decenija.
Na dva najveća nemačka aerodroma u Minhenu i Frankfurtu obustavljeni su svi letovi, a železnički operater "Dojče ban" otkazao je sve međugradske železničke usluge. Radnici u crvenim jaknama trubili su i zviždali krećući se kroz praznu minhensku železničku stanicu, a u Frankfurtu je na jednoj od najprometnijih stanica Konstablevace bilo tiho kao u vreme karantina.
Radnici vrše pritisak za povećanje plata kako bi se ublažili efekti inflacije, koja je u februaru dostigla 9,3%. Nemačka, koja je u velikoj meri zavisila od ruskog gasa pre rata u Ukrajini, bila je posebno teško pogođena visokim cenama dok je pokušavala da pronađe nove izvore energije, sa stopama inflacije koje su poslednjih meseci premašile prosek u evrozoni.
Veliki štrajk upozorenja u ponedeljak verovatno je bio samo prethodnica budućih sporova oko plata. Jer, zbog nedostatka radne snage, a samim tim i jače pozicije zaposlenih, štrajkova će verovatno biti još.
Češka
Protestuju i Česi u Pragu, gde se 11. marta na glavnom gradskom trgu okupilo više desetina hiljada nezadovoljnih građana, a osim socijalnog nezadovoljstva sve je primetnije i političko. Okupljeni su tražili ostavku vlade Petra Fijale, koja, prema njihovom mišljenju, ne vodi dovoljno računa o ekonomskim problemima zemlje.
Češki sindikati i opozicione stranke su u sredu protestovali zbog vladinog predloga za povećanje starosne granice za odlazak u penziju za četiri godine, odnosno sa 64 na 68 godina. Vlada tek treba da finalizira plan penzione reforme za koji kaže da je neophodan kako bi sistem bio održiv.
Lideri opozicionih partija, kako parlamentarnih tako i vanparlamentarnih učestvovali su u demonstracijama, uključujući bivšeg premijera Andreja Babiša, Partiju direktne demokratije i levičarsku Komunističku partiju.
Velika Britanija
Britanska vlada je uključena u sporove oko plata u nekoliko sektora, jer radnici traže veće plate kako bi održali korak sa rastućom inflacijom, a štrajkovi u školama, železnici i bolnicama se redovno održavaju.
Osoblje obezbeđenja na londonskom aerodromu Hitrou glasalo je za desetodnevni štrajk, saopštio je sindikat Unite. U obustavi rada će učestvovati preko 1.400 zaposlenih. Više od 3.000 britanskih državnih službenika u četiri vladina odeljenja štrajkovaće od 11. aprila zbog spora oko plata, penzija i sigurnosti posla, saopštio je sindikat javnih i komercijalnih službi (PCS).
Jedan od većih protesta u Britaniji desio se početkom februara, kada je na ulice izašlo desetine hiljada ljudi. Štrajk nastavnika, zaposlenih u železnici, radnika javne uprave, predavača na univerzitetima, između ostalih, najavljen je kao "najveći od 2011. godine".
Holandija
U Holandiji već mesecima traju protesti farmera kojima preti egzistencijalna ugroženost zbog nove vladine reforme. Poljoprivrednici su osnovali i vlastitu stranku koja je ostvarila značajan i neočekivan uspeh na izborima.
Više hiljada farmera i demonstranata protestovalo je 11. marta u Hagu protiv planova holandske vlade da smanji emisiju nitrata, dok su u isto vreme klimatski aktivisti, koji su besni na vladu zbog toga što podržava korišćenje fosilnih energenata, probili policijske kordone i nekoliko sati blokirali glavni put.
Vlada želi da smanji emisije zagađivača, pretežno nitrata, za 50 odsto do 2030. godine i navodi da je to "neizbežna tranzicija" čiji je cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, zemljišta i vode, a priznala je da će to značiti "da svi farmeri neće moći da nastave svoje poslove".
Belgija
Na ulicama Brisela, glavnog belgijskog grada i centra EU, policija se sukobljava sa nezadovoljnim poljoprivrednicima, koji su snage javnog reda polivali stajskim đubrivom.
Poljoprivrednici iz severnog belgijskog regiona Flandrije dovezli su početkom marta nekoliko hiljada traktora u Brisel da bi izrazili protest zbog novog vladinog plana ograničavanja emisija azota.
Lokalna policija procenila je da se na ulicama Brisela našlo oko 2.700 traktora, a jedna od učesnica protesta rekla je da su poljoprivrednici uvereni da "nešto mora da se promeni po pitanju azota, ali poljoprivredni sektor ne bi trebalo da se tretira drugačije od industrijskog".
Pobuna i u Izraelu
Protesti su i u Izraelu. Sindikati su u ponedeljak ujutro, u sklopu protesta protiv reforme pravosuđa izraelske vlade, zauzeli aerodrome Ben Gurion u Tel Avivu. Zbog toga su bili odloženi svi odlazni letovi iz Tel Aviva.
Portparol demonstranata u Izraelu je izjavio da oni nemaju nameru da obustave proteste protiv plana reforme pravosuđa, uprkos najavi premijera Benjamina Netanijahua da će je privremeno zaustaviti.
- Mi ne verujemo ovoj vladi - rekao je Nadav Galon i naglasio da Vlada ne odustaje od reforme što demonstranti zahtevaju, već da neke propise i sada razmatraju, među kojima je osnivanje "nacionalne garde za najekstremnijeg i najopasnijeg čoveka u državi– ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira".
- Na nesreću mi znamo da verovatno neće biti dijaloga o stvarima kojima bi se zaista trebalo baviti u Izraelu: o ustavu, ljudskim i pravima iz osnovnog zakona i nizu drugih za dobrobit pravosudnog sistema. Postoji vrlo ekstremni element koji teži da slomi taj sistem - rekao je Galon.
