FRANCUSKA KLIZI U KRVAVI VERSKI RAT: Zemlja se cepa na dva dela - hrišćanski i islamski, generali podigli uzbunu!
Zemlja je na ivici verskog i građanskog rata, krajnje je vreme da se nešto učini
Francuska vojska i policija su zabrinute da će stvari nastaviti da klize u pravcu podele zemlje na islamsku Francusku i hrišćansku Francusku, što bi moglo da ugrozi bezbednost i dovede do ozbiljnih sukoba pa i verskog rata, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije povodom pisma koje su francuskim vlastima uputili pripadnici policije.
U TOKU JE MASOVNO OKUPLJANJE IZRAELACA U JERUSALIMU: Došli ispred kancelarije Netanjahua, s jasnim ciljem! (VIDEO)
BAJDENOVA ŠALA IZAZVALA BES JAVNOSTI: Novinari ga upitali o sukobu Izraela i Palestine, odgovor ih je šokirao
Naime, nakon pisama pripadnika aktivnog i rezervnog sastava vojske i stotinak nekadašnjih policijskih zvaničnika i oficira poslalo je pismo predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, Vladi i poslanicima u kome se navode učestali napadi na čuvare reda, nepoštovanje republikanskih vrednosti u "izgubljenim delovima" zemlje i upozorava na to da bi radikalne ideologije i religijski ekstremizam mogle da izazovu građanski rat.
Prema oceni Zečevića, iza ovih pisama stoji velika emocija prema stanju u zemlji i zabrinutost pripadnika vojske i policije da li Francuska, ovakva kakva je, može da opstane ili preti opasnost da se situacija pretvori u neku vrstu sukoba i verskog rata između muslimana i hrišćana.
Francuska klizi u opasan verski rat
- Delovi Francuske su praktično pod nekom vrstom okupacije i vlast tamo nema potpunu kontrolu. To su delovi gradova sa pretežno muslimanskom populacijom koji su pod kontrolom kriminalnih grupa koje se bave trgovinom drogom, ali su u duhovnom smislu pod kontrolom islamskih vođa. Situacija je tamo vrlo problematična u smislu da ti delovi više i ne liče na Francusku, a ljudi koji nisu iz tog miljea ili tog verskog opredeljenja tamo ne mogu normalno da žive, a ni policija tamo ne može ulazi, pa čak ni hitna pomoć ili vatrogasci. Zato policajci traže da se predsednik i vlada angažuju da se ponovo uspostavi kontrola nad tim predgrađima - kaže Zečević.
Podele u francuskom društvu se, dodaje, duboko osećaju i ako se stvari nastave u ovom pravcu ne sme se isključiti mogućnost da bi moglo doći do određenih nemira i sukoba.
- Političari su napravili niz grešaka od kraja 70-ih godina na ovamo, pa se policija i vojska pribojavaju da je ovo poslednji trenutak da se nešto učini i da se preduzmu radikalnije mere da se suzbiju kriminal i islamizam, jer bi kasnije to moglo da eskalira u nešto mnogo strašnije - primećuje Zečević.
Urušavanje institucija autoriteta
I Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije kaže da svakome ko poznaje situaciju u Francuskoj upozorenja pripadnika vojske i policije nisu iznenađenje.
- Ovo je jedno dobronamerno upozorenje onih koji vide određene negativne procese u francuskom društvu. To se prevashodno odnosi na činjenicu da na određenim delovima francuske teritorije, pogotovo u pojedinim predgrađima velikih gradova poput Pariza, Marseja i Liona vlada problematična bezbednosna situacija usled promene demografske slike i nedostatka državnih snaga reda u tim zonama. To je proces koji se tokom vremena pogoršao, a njegove žrtve su, na prvom mestu, policijske snage koje u tim zonama nailaze na neprijateljski otpor pojedinaca ili kriminalnih grupa koje se najčešće bave sitnim kriminalom, ali ako se udruže mogu da predstavljaju ozbiljan destruktivni potencijal - objašnjava Gujaničić.
Policija, kako dodaje, za obračun sa ovim kriminalnim grupama često nema adekvatnu podršku najviših državnih organa, ili je ona samo deklarativna.
- Do ovoga je došlo jer se već decenijama u Francuskoj urušavaju institucije autoriteta u onom najširem smislu, počev od oca porodice, preko učitelja u školi, do policajca i političara od kojih bi prirodno trebalo da potiče autoritet u jednom društvu. Faktora uticaja na sadašnje stanje je mnogo, a problem je delimično bio i u obrazovnom sistemu, u duhu vremena, u posledicama one šezdesetosmaške pobune koja je promovisala slobodu na sve strane bez odgovornosti, ali i u demografskim promenama u francuskom društvu i nedovoljnoj zainteresovanosti političara. U pitanju je dakle jedan širi društveni proces i ako se njegova tendencija ne zaustavi on tokom vremena može da eskalira - ocenjuje Gujaničić.
Vojska i policija poslednja brana
Gujaničić dodaje da je sada teško te klasične vrednosti ponovo rehabilitovati, pa se delovi vojske i policije, koji su vrlo svesni teške situacije na terenu, postavljaju kao poslednja, prirodna brana u odbrani države i poretka.
Povodom zahteva policije da im se odobre potrebna finansijska sredstva, Gujaničić kaže da je izdvajanje većih budžetskih sredstava problem koji bi vlada najlakše rešila, ali da to nije dovoljno i da je zapravo potrebno da se promeni neka vrsta neformalnog društvenog obrasca.
- Deo problema leži i u francuskom pravosudnom sistemu jer se više puta dešavalo da policija odradi svoj deo posla i da kriminalci završe na sudu, ali da ih onda sudovi veoma blago kazne ili ih brzo puste na slobodu. Potrebna je promena društvene klime i da, kako to Francuzi kažu "strah promeni tabor", odnosno da oni koji su delikventi i kriminalci osećaju strah od države i poretka, a ne obrnuto. Međutim, do narednih predsedničkih izbora je ostalo manje od godinu dana pa ne verujem da bi Makron i vlada nešto radikalno mogli da urade u tom periodu osim donošenja nekih zakona i malo jačeg medijskog nastupa u smislu najave nekih radikalnijih mera - kategoričan je Gujaničić.
Slobodan Zečević kaže da iako su predsednik Makron i političari svesni situacije na terenu, problem je ideološke prirode.
- Da bi preduzeli određene radikalnije mere protiv islamizma oni bi morali da izađu iz određenog, već postavljenog okvira i sistema pravne prakse i sistema poštovanja ljudskih prava. Veliko je pitanje da li je Makron na tako nešto spreman, ili ide onom pomirljivom logikom i kaže: "Dobro, činjenica da u ovom trenutku imamo toliko i toliko muslimana na nacionalnoj teritoriji, moraćemo da naučimo da živimo sa njima". Međutim, za mnoge delove francuske populacije takav život nije život i te dve civilizacije i kulture jednostavno ne mogu zajedno da žive. To je slična situacija kakvu smo imali na Kosovu, gde Srbi i Albanci nikako nisu mogli da žive zajedno - ukazuje Zečević.
Pismo nekadašnjih policijskih zvaničnika i oficira francuskim vlastima objavljeno je kao peticija koja je do nedelje imala blizu 40.000 potpisa.
