KRALJ KOJI JE TOLIKO SMRDEO DA SU LJUDI PADALI U NESVEST: Okupao se samo dvaput u životu, a razlog je bizaran (FOTO)
Francuskom kralju Luj XIV lekari savetovali da se ne kupa
Luj XIV važi za jednog od najvećih francuskih vladara ali ono po čemu su ga pamtile sluge i savremenici zasenjuje njegovu vladavinu - naime, kralj je strašno smrdeo. Smrad koji su ujutro osećale njegove sluge, lekari i državnici koji su se sretali sa njim postao je legendaran.
PROPALO 20.000 LITARA ALKOHOLA: Zbog čega nemački vojnici u Avganistanu NISU SMELI da okuse alkohol?
Nek ne ostavlja SPRŽENU ZEMLJU za sobom: Kandidat za novog premijera Izraela imao šta da kaže Netanjahu
KRVOPROLIĆE U MEKSIKU! Čovek na biračko mesto doneo ODSEČENU GLAVU
Na smrad se, razumljivo, najviše žalila njegova ljubavnica. Predanje kaže da se kralj Luj XIV okupao svega dvaput u životu.
Luj XIV bio je kralj Francuske iz dinastije Burbona od, sin Luja XIII i Ane Austrijske. Postao je kralj 14. maja 1643. godine, nekoliko meseci pre petog rođendana. U njegovo ime je vladala kao regent njegova majka Ana Austrijska, koja je glavninu vlasti predala kardinalu Mazarenu.
Nakon smrti predsednika vlade kardinala Mazarena 1661. Luj XIV je preuzeo ličnu kontrolu nad vladom. Luja XIV su zvali Kralj Sunce ili Veliki Luj, a vladao je 72 godine što je bila najduža vladavina u evropskoj istoriji. Zaslužan je za ojačavanje moći i uticaja Francuske u Evropi, a za vreme njegov kraljevanja ova država u tri velika rata - Francusko-holandskom, Ratu Velike alijanse i Ratu za špansko nasleđe. Istoričari smatraju da je od fedualne države stvorio modernu Francusku.
Ipak, bio je apsolustički vladar i njemu se pripisuje čuvena fraza "Država, to sam ja" iako istoričari smatraju da je on zapravo nikad nije izgovorio. Istorija je zabeležila da je na samrti rekao upravo suprotno: Ja umirem ali država će ostati zauvek.
Istorija ga je upamtila kao vladara ali njegovi podanici i najbliži saradnici kao čoveka koji je imao fobiju od kupanja.
Sve je počelo kada su lekari Luja posavetovali da se što ređe kupa da ne bi ugrozio zdravlje. Prema nekim podacima, Luj XIV se okupao samo dva puta tokom celog života. Navodno, prvi put se okupao kad je imao sedam godina ali mu se zdravstveno stanje pogoršalo pa se zarekao da se više nikad neće kupati. Medicina u to vreme nije bila dovoljno napredna da bi lekari shvatili važnost lične higijene već su naprotiv savetovali da se ljudi što manje kupaju. U tome ih je podržavala i katolička crkva.
Spavao je u velikom krevetu, a po običaju drugih aristrokata tog vremena tapiserije u sobi su bile sa primesom eteričnih ulja ili parfema kako bi prikrile nepodnošljiv smrad. Muškarci tog doba nosi su kesice sa mirisnim uljem ispod odeće kako bi ubili neprijatan miris koji se širio oko njih.
Zadah iz usta Kralja Sunca sluge su pokušale da otklone oblacima teških parfema. Kralj je često mačevao, trčao, jahao, ali higijena mu je bila na poslednjem mestu. Srećom, nakon nekog vremena moda menjanja donjeg veša je zahvatila aristrokratiju pa se i on njoj povinuo.
Tada mlionski je Pariz imao dva javna kupališta, ali više kao bordele. Tek kada je 1715. najvažniji francuski kralj umro, njegov je naslednik izdao zapovest da se svake nedelje sa hodnika kraljevskog dvorca u Versaju uklone fekalije i ostale telesne izlučevine.
Brojni izvori navode da je u to vreme Versaj bio mesto puno neprijatnih mirisa. Pripadnici aristokratije koja se okupljala na dvoru su vršili nuždu po hodnicima i ćoškovima. To je stvaralo užasan smrad posebno tokom vrelih letnjih dana. Tek krajem 18. veka knjige sa savetima kako da se održava higijena postajale su sve češće.
Slično održavanje (ne)higijene praktikovala je i španska kraljica Izabela I, koja se okupala samo kada se rodila i na dan kada se udala.
