NEMOGUĆE JE SPREČITI SVAKI TERORISTIČKI NAPAD: Bivši agent Mosada objasnio zašto se odsecanja glava dešavaju Francuskoj
Francuska ima dugu istoriju terorističkih napada, kako na civile, tako i na vojne ciljeve
Još jedan brutalni napad u Francuskoj imao je kao ishod smrt troje ljudi, nakon što je u četvrtak terorista koji je držao napao vernike u crkvi Notr Dam u Nici.
Vikend koji se ne propušta – Vrhunski fudbal i nikad jači bonus za klađenje (predlozi i tipovi)
HAOS ISPRED FRANCUSKE AMBASADE U MOSKVI: Policija morala hitno da reaguje! (VIDEO)
UHAPŠEN NAPADAČ NA POLICIJU U PARIZU: Munjevita akcija organa reda sprečila da opet teče krv! (VIDEO)
Predsednik Francuske Emanuel Makron napad je već nazvao terorističkim činom, a Francuska je svoj sistem upozorenja za nacionalnu bezbednost podigla na najviši nivo.
Napad nije iznenadio Gada Šimrona, komentatora i bivšeg operativca Mosada (izraelske špijunske agencije).
Kao neko ko se godinama bavi temom bezbednosnih pretnji, kaže da Francuska ima dugu istoriju napada na civilne, a ponekad i vojne ciljeve.
Istorija terorističkog nasilja u zemlji datira s kraja 19. veka, kada su anarhisti počinili bombaške napade u glavnom gradu i izvršili atentat na francuskog predsednika.
U 20. veku, tokom borbe Alžira za nezavisnost od Francuske i oslobođanje, Front nacionalnog oslobođenja napao je francuske ciljeve na kopnu i u severnoj Africi.
Sada je, međutim, terorizam promenio svoj oblik, poprimivši oblik islamskog radikalizma, čiji se koreni mogu pratiti do kraja ’60-ih, kada je Francuska otvorila vrata za imigraciju iz bivših kolonija te države u severnoj Africi.
Tada su se hiljade ljudi preselile u Francusku Republiku u potrazi za poslom i boljim mogućnostima. Mnogi su uspeli da se integrišu u francusko društvo, ali većina je bila žrtva nejednakosti i diskriminacije, nešto što je mlađu generaciju gurnulo u ekstremizam.
Ponekad ovaj ekstremizam proizlazi iz želje za podražavanjem drugih radikala. U drugim slučajevima, potiče od želje da se privuče pažnja, ali bez obzira na razlog, Šimron kaže da je praktično nemoguće obuzdati taj fenomen.
- Gotovo je nemoguće preduprediti svaki teroristički napad u Francuskoj, jednostavno zato što je izuzetno teško prodreti u umove hiljada ekstremista širom zemlje koji dejstvuju samostalno i teško je ući im u trag - smatra bivši operativac Mosada Gad Šimron.
- Ono što danas vidimo je talas takozvanih napada usamljenih vukova. Izuzetno je teško boriti se protiv njih, jer čak ni najbolje svetske bezbednosne agencije ne mogu prodreti u um svakog muslimanskog ekstremiste u Francuskoj. I to je takođe razlog zašto ćemo ih još viđati - smatra on.
U zemlji u kojoj je deset posto stanovništva muslimanske nacionalnosti i gde se radikalne ideje često šire u džamijama, sportskim i kulturnim centrima širom države, to predviđanje je zabrinjavajuće.
U pokušaju da zaustave širenje tog fenomena, francuske vlasti već su počele da napadaju radikalne džamije i druge muslimanske institucije za koje smatraju da su središte ekstremizma, ali Šimron sumnja da će ovakve akcije dovesti do pobede nad terorom.
- Francuske vlasti ne mogu previše radikalno da reaguju na situaciju niti da odluče da zatvore sve džamije u zemlji - rekao je, misleći na potencijalnu izbornu moć muslimanskih glasača.
- Zbog toga francuske vlasti treba da hodaju kao po jajima i ulože velike napore u ljudsku i elektronsku inteligenciju kako bi sprečile da se takva dela događaju - savetuje Šimron.
Francuska je već preduzela neophodne korake u tom pravcu. Njena sigurnosna agencija, DGSE, čiji posao uključuje nadgledanje islamskih grupa, ima godišnji budžet veći od 830 miliona dolara. A 2015. godine, nakon niza smrtonosnih napada u Francuskoj, zemlja je pojačala razmenu obaveštajnih podataka sa nizom evropskih zemlje, kao što je Izrael, u pokušaju da uoče one koji se usude da ospore nacionalnu bezbednost.
Ali Šimron veruje da Francuska zaista ne može da se uči na iskustvu Izraela, koji je bio relativno uspešan u suočavanju sa sopstvenim bezbednosnim pretnjama, zbog veoma "različite prirode okolnosti dve države".
Umesto toga, on sugeriše da Francuska treba da ulaže veće resurse u praćenje i mapiranje onih koji predstavljaju potencijalnu opasnost i gledaju u oči ekstremizma, bez zabijanja glave u pesak.
- Francuska i čitav svet se bude 2015. (tokom talasa terorističkih napada). Pariz je bio oprezan kada je te napade nazvao islamskim terorom. Sada se to menja. Virus političke korektnosti je nestao i ljudi se više neće ustručavati to da izgovore - zaključio je.
