FRANCUSKA SE SPREMA ZA VELIKI RAT: Šume i ravnice vrve od vojnika, u toku je priprema za opasniji svet
U januaru je generalštab u tišini osnovao deset radnih grupa za ispitivanje spremnosti zemlje za rat visokog intenziteta
U šumama i ravnicama regije Šampanja-Ardeni, francuske oružane snage počinju da se pripremaju za povratak velikog konflikta.
Važna donacija kompanije Meridian za HITNO LEČENJE Sonje i Mihajla
"NE BUDITE RUSKOG MEDVEDA!" Upozorenje od kojeg drhte NATO i Kijev, Napoleon i Hitler su već slomili zube
ŠTO JE OBEĆAO, TO JE ISPUNIO: Bajdenova administracija oborila novi rekord, ali predsednik ne misli tu da stane
Planirana za 2023. godinu, vežba "Orion" je divizijska vežba punog obima koja će trajati nekoliko dana. Biće uključen čitav niz francuskih vojnih kapaciteta u obimu koja nije testiran decenijama.
"Orion" će obuhvatiti vežbe na komandnom mestu, hibridne scenarije, simulacione vežbe i vežbe sa vatrom. U vežbi bi trebalo da učestvuje oko 10.000 vojnika, vazduhoplovstvo i, u odvojenim sekvencama, mornarica. Vežbi bi mogle da se priključe i belgijske, britanske i američke snage.
Postoje i druge naznake da su francuske oružane snage usred generacijske transformacije. U januaru je generalštab u tišini osnovao deset radnih grupa za ispitivanje spremnosti zemlje za rat visokog intenziteta, piše Ekonomist.
Francuski generali računaju da imaju desetak godina da se za to pripreme.
Grupe pokrivaju sve, od nestašice municije do otpornosti društva, uključujući i to da li su građani "spremni da prihvate nivo žrtava kakav nikada nismo videli od Drugog svetskog rata", kaže jedan učesnik.
Bauk rata velikih razmera sada je toliko raširen u francuskom vojnom promišljanju da scenario ima svoju skraćenicu: HEM ili hipoteza vežbanja (hipoteza o velikom angažovanju). Pretpostavljeni protivnici su neimenovani, ali analitičari ne ukazuju samo na Rusiju, već i na Tursku ili severnoafričku zemlju.
To predstavlja seizmički pomak za francuske snage. Pre trideset godina uglavnom su se bavili mirovnim operacijama.
Priprema za opasniji svet
"Apsolutno se moramo pripremiti za opasniji svet", rekao je nedavno general Tijeri Burkhard, šef francuske vojske za Ekonomist. Za to je potrebno ono što on naziva "očvršćenje" kopnene vojske.
Francuska vojska trenutno ima 5.100 vojnika stacioniranih u Sahelu. Buduće operacije "mogle bi da uključuju brigade ili diviziju", što znači 8.000-25.000 vojnika.
"Bićemo testirani sve brutalnije. Moramo ovo da shvatimo", rekao je Burkhard.
Budžet za vojsku povećan za 46 odsto u odnosu na 2018.
Kada je Emanuel Makron izabran za predsednika 2017. godine, oružane snage su u početku sumnjale u njegovu posvećenost izdvajanju za vojsku. Nakon što je nametnuo rundu kratkoročnih rezova, javno je ušao u sukob sa generalom Pjerom de Vilijersom, tada šefom upravnika generalštaba, zbog čega je Vilijers podneo ostavku.
Međutim, od tada je Makron održao predizborno obećanje da će uložiti velika sredstva u francusku vojsku.
Budžet za odbranu za period 2019-2025. značajno je uvećan, uz godišnju potrošnju od 50 milijardi evra do kraja perioda, što će tada biti 46 odsto više u odnosu na nivo iz 2018. Budžet omogućava vojnim planerima da razmišljaju unapred, kupe opremu i reorganizuju se.
Sve veća zaokupljenost jugom
Sredinom marta desetak francuskih tenkova, 160 oklopnih vozila i 300 vojnika stiglo je u Tapu u Estoniji.
Oni predstavljaju najnoviji francuski doprinos borbenim grupama NATO-a stacioniranim u Poljskoj i baltičkim državama u pokušaju da odvrate ruski napad.
Zapravo, vojno osoblje pretpostavlja da bi budući angažmani bili zajednički sa saveznicima – ako ne sa NATO-om, onda barem sa SAD ili koalicijom onih koji to žele.
Ti napori ka modernizaciji u skladu su sa NATO prioritetima i željom Makrona da Evropa ojača svoju autohtonu odbranu, mada se Francuska i drugi i dalje oslanjaju na američku podršku za ključna sredstva koja omogućavaju vazduhoplovnu i protivvazdušnu odbranu.
Konstantno prisustvo mornarice u Indo-Pacifiku
Pored istočne Evrope, Francuska je sve više zaokupljena i jugom. U istočnom Mediteranu, Francuska i Turska su došle u sukob oko Libije, Sirije i Kipra, što je primoralo francuskog predsednika da pošalje prošlog avgusta dva ratna aviona i fregatu u grčke vode.
Francuska je, takođe, duboko umešana u Indo-Pacifik, gde u njenim prekomorskim teritorijama živi 1,6 miliona francuskih državljana i gde se nalazi 7.000 njenih vojnika. Mornaričko prisustvo Francuske je neprekidno u tom području.
Stvar je u tome što francuska mornarica ima samo 15 brodova koji će se baviti svim tim pitanjima, ističe admiral Pjer Vandijer, šef francuskog pomorskog osoblja.
Prioritet između njih više nije posao oružanih snaga, kaže on, već "politička odluka" za predsednika Makrona ili njegovog naslednika.
