ZBOG "LUCIFERA" ĆE SVE GORETI: Kada bi znali kakav nas PAKAO očekuje, poželeli biste da zima zauvek traje
Spremite se za sledeće leto
Stari kontinent mogao bi da trpi temperature blizu 50 stepeni Celzijusa svake godine do kraja ovog veka, ukoliko se ne preduzme hitna akcija da se smanje emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, pokazala je analiza Meteorološke službe Velike Britanije Met ofis.
UHAPŠEN NAJBLIŽI SARADNIK DONALDA TRAMPA: Predao se FBI sam
IZMIŠLJENA FLASTER VAKCINA PROTIV KORONE! Novina u medicini - uskoro počinju klinička ispitivanja
VELIKI UDAR DELTA SOJA U KINI! Više od 10.000 studenata u karantinu
Smrtonosni talas vrućine koji je ovog leta pogodio Evropu – nazvan "Lucifer" – tokom kojeg su temperature dosegle rekordnih 48,8 stepeni na Siciliji, bio bi nemoguć da se desi da nije klimatske krize, otkrila je analiza Met ofisa.
Takva vrućina u Evropi sada se može očekivati jednom u svake tri godine kao posledica globalnog zagrevanja koje je Zemlja već pretrpela. Ukoliko se ne preduzme drastična akcija, rizik od rekordnih vrućina nastaviće da raste u decenijama koje dolaze.
"Lucifer" svake godine
Do 2100, ako svet ne preduzme brzu akciju da se smanje štetne emisije, Evropu čekaju talasi vrućine poput "Lucifera" svake godine", naveo je Met ofis.
- Opasne klimatske promene su već sa nama… ako pogledate na 48,8 stepeni Celzijusa u Evropi i 49,6 u Kanadi i šta je došlo sa tim – požari, posledice po ljudsko zdravlje, poljoprivredu – to je sada sa samo nešto preko 1 stepen Celzijusa globalnog zagrevanja. Sa daljim zagrevanjem, samo će se pogoršati – rekao je "Indipendentu" profesor Piter Stot, autor analize i vodeći naučnik za ekstremno vreme Met ofisa, na marginama klimatskog samita Cop26 u Glazgovu.
- Da bi izbegli još opasnije klimatske promene, treba odmah da delujemo – dodao je.
Još rekordnih vrućina
Stot je ukazao da Velika Britanija, jedna od zemalja uključenih u analizu širom Evrope, treba da očekuje još rekordnih vrućina u predstojećoj deceniji.
- Šanse za rekordne letnje temperature u Britaniji su veoma značajno porasle. Možemo očekivati tokom predstojećih godina da vidimo još rekordnih temperature – rekao je.
U međuvremenu je u Glazgovu postignut sporazum između Kine i SAD o tome da će raditi zajedno na klimatskim akcijama.
Dve zemlje su najveći svetski emiteri ugljen-dioksida, a američki izaslanik za klimu Džon Keri je rekao da ovaj sporazum predstavlja "imperativ saradnje".
Prethodno je postignut i sporazum o sprečavanju seče šuma, gde su svetski lideri obećali da će zaustaviti krčenje šuma u svetu do 2030.
Objavljena je i studija "Global karbon projekta", u kojoj je navedeno da su se emisije ugljenika vratile na nivoe blizu onih pre pandemije korona virusa, a uz porast emisija uglja i prirodnog gasa u energetskim i industrijskim sektorima. Studija takođe predviđa povećanje emisije za 4,9 odsto ove godine.
Trenutna obećanja nisu dovoljna
Ipak, trenutna obećanja svetskih lidera i dalje nisu dovoljna da se Zemlja stavi na putanju ograničenja porasta globalne temperature na 1,5 stepeni do kraja veka, što je težnja istaknuta u Pariskom klimatskom sporazumu 2015.
Analiza o vrućinama koje nam slede poslednja je u oblasti proučavanja kako klimatska kriza utiče na ekstremna vremenska dešavanja. Slične studije su otkrile da je klimatska kriza umnogostručila verovatnoću za vrućine koje su ovog leta pogodile Severnu Ameriku i smrtonosne poplave u Evropi.
"Srednji scenario"
"Indipendent" navodi da su naučnici primenili "srednji" scenario emisije štetnih gasova zvan SSP4.5 da ispitaju kako bi se rizik od talasa vrućine istih razmera kao "Lucifer" mogao menjati u budućnosti. Prema tom scenariju, temperature bi porasle za oko 2,7 stepeni Celzijusa do 2081-2100. godine, sa mogućim rasponom između 2,1 i 3,5 stepeni.
Ovaj nivo zagrevanja je oko očekivanog nivoa ukoliko zemlje ne povećaju trenutne ambicije što se tiče klimatske krize. Izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen uoči samita Cop26 otkrio je da će trenutni klimatski planovi za posledicu imati oko 2,7 stepeni zagrevanja do 2100.
- Velika poruka za mene je hitnost situacije, o čemu se mnogo govori u vrhovima Cop26 – rekao je profesor Stot.
- Nauka nam govori da, kako bi održali 1,5 stepeni (zagrevanja) u životu o čemu se radi na konfereniciji, smanjenje emisija mora da se desi veoma, veoma hitno. Ako ne, za 10 godina pričaćemo o 50 ili više stepeni u Evropi, kao što sada govorimo o 50 i više stepeni u Kanadi - istakao je.
