Zemlja KAMENA I LEDA atraktivna za supersile: Ko, pored Trampa, želi Grenland za sebe? (VIDEO)
SAD još 1946. godine želele da otkupe ostrvo od Danske
Najveće ostrvo na svetu autonomni je prostor u sklopu kraljevine Danske.
Tri četvrtine Grenlanda prekriveno je ledom, a populacija ove ogromne mase, veće od dva miliona kvadratnih kilometara, svega je 56.480 stanovnika.
Većina su Inuiti koji ovde dolaze u 13. veku (migrirajući iz Kanade), no prostor je u raznim fazama naseljavan arktičkim narodima još od petog milenijuma pre naše ere.
Iako je kroz istoriju ostrvo bilo u sastavu Portugala, pa Danske-Norveške, a zatim ponovo samo Danske, stanovništvo Grenlanda već decenijama nastoji da se izbori za veću autonomiju, a potencijalno i da se odcepi od Danske.
Da je celi Grenland u rukama domaćeg stanovništva oni bi bili jako bogati jer interes za njegove resurse stalno raste.
Još po završetku Drugog svetskog rata Sjedinjene Države pokazale su veliki interes za Grenland, pa su ga 1946. godine želeli otkupiti od Danske za 100 miliona američkih dolara. Danska je odbila ponudu.
No, teško se SAD u potpunosti odbija, pa je tako Danska dozvolila Amerikancima da 1950. tamo uspostave vazduhoplovnu vojnu bazu Tule koja je kasnije znatno nadograđena i postala deo ujedinjene NATO odbrane u vreme Hladnog rata.
Bila je to loša vest za lokalno stanovništvo - tri okolna naselja izmeštena su tada na više od 100 kilometara dalje, usred teške zime.
Amerikanci su zatim krenuli s još ambicioznijim projektom - pokušali su izgraditi ispod zemlje mrežu tajnih nuklearnih lansirnih rampi. Reč je o projektu "Ledeni crv" (Ice worm).
Radili su na njemu od 1960. do 1966. da bi na kraju ipak odustali shvativši da takva izgradnja nije izvediva. Zanimljivo, danske vlasti o tome nisu znale ništa - projekt je otkriven tek puno kasnije, 1997. godine, i to dok su istraživali dokumente vezane uz pad nuklearnog bombardera B-52 u bazi Tule 1968.
Danska je inače sistematski zatirala kulturu grenlandskog stanovništva provodeći asimilacionu politiku.
Službeni jezik je isključivo danski, a deca sa Grenlanda srednju školu morala su završavati u Danskoj. Mnogi od njih odrasli su na jugu i tako se izgubio znatan deo autohtone kulture.
Ipak, nove generacije Grenlanđana počele su se boriti za svoja prava. Situacija je kulminirala 70-ih godina kada je Danska, 1979, dodelila Grenlandu status ograničene autonomije - ne toliko zbog demonstracija stanovnika Grenlanda koliko zbog političkih komplikacija po pitanju danskog ulaska u zajedničko evropsko tržište.
No, želja za nezavisnošću i dalje je živa. Pre deset godina Grenlanđani su se izborili za dodatna prava koja uključuju, prvi put, i upotrebu grenlandskog jezika. Mnogi smatraju kako je ovo korak bliže proglašenju pune nezavisnosti od Danske.
Dakako, ako i dođe do nezavisnosti Grenlanda jedno od većih pitanja je kako bi se ta nova država postavila prema vanjskoj politici. Naime, SAD i dalje ima svoju stratešku vojnu bazu Tule na krajnjem severu.
Švajcarski lovci prišli na nekoliko metara avionu u kom je Peskov (VIDEO)
LABURISTI PRETE I ZAHTEVAJU: Prekinite odmor, moramo da pričamo o Bregzitu bez dogovora! (FOTO)
Amerikanci premeštaju rakete! CILJ: Uništenje atomskog potencijala Rusije i Kine!
No, i Amerikanci i Danci ovih dana najviše brinu zbog sve većeg interesa kojeg Kina pokazuje za ostrvo.
Grenland je kao nijedno drugo mesto na svetu. Reč je o najređe naseljenom prostoru na svetu, po veličini Grenland je 10 puta veći od Britanije, a većinom je sastavljen od kamena i leda.
