HITLEROV POHOD KOJI JE BIO SUDBONOSNA GREŠKA: "Barbarosa" Adolfu došla glave - početak kraja Trećeg rajha
Treći rajh je slomljen u najmasovnijim i najstrašnijim bitkama Drugog svetskog rata koje su vođene na Istočnom frontu
Nemački napad na Sovjetski Savez sa 3,3 miliona vojnika, 3.332 tenka i 1.950 aviona započeo je pre tačno 80 godina - 22. juna 1941. Kodno ime operacije "Barbarosa", po caru "Svetog Rimskog carstva germanske nacije" nosilo je duboku simboliku. Za Hitlera napad na Rusiju nije bio običan rat, već rasni sukob na život i smrt.
STRAVIČNA OLUJA POGODILA EVROPU! U Francuskoj 44.000 munja za dan, u Poljskoj se utopilo 15 ljudi (VIDEO)
"AMERIKANCI MOGU SAMO DA SE TEŠE" Sestra Kim Džong Una odbila ideju SAD-a o razgovorima sa Severnom Korejom
REŠAVANJE PROBLEMA PO KRATKOM POSTUPKU! Pretnje građanima nikad oštrije "Ili vakcina ili zatvor"
Pokazalo se da je ovaj Hitlerov pohod bio sudbonosna greška, jer je Treći rajh slomljen u najmasovnijim i najstrašnijim bitkama Drugog svetskog rata koje su vođene na Istočnom frontu.
Obaveštajci "Crvenog orkestra" Rihard Zorge i Branko Vukelić još 5. marta 1941. su iz Tokija u Moskvu poslali nemačke dokumente o planiranju napada na SSSR u drugoj polovini juna. Dan pre invazije Mečislav Stefanski, sovjetski obaveštajac iz Poljske, izvestio je o velikim pokretima nemačke vojske.
Uveče 21. juna Sovjetima je prebegao nemački narednik i rekao da će napad početi u nedelju 22. juna, u ranu zoru. Staljin i njegovo političko okruženje su oklevali da reaguju na ove informacije, u nadi da će moći da kupe još malo dragocenog vremena. Tada se osetio tragični nedostatak odlučnih oficira koji su uklonjeni u političkim čistkama. Savremena, neideološka, ruska istoriografija realno predstavlja katastrofu posle 22. juna. Tehnološki neuporedivo naprednija nemačka vojska je brzo prodirala u Rusiju, a gubici demoralisane Crvene armije bili su ogromni. Politički komesari nisu bili ratnici.
Staljin je tada iz gulaga i sa Dalekog istoka u stroj vratio vojskovođe kakav je bio general Rokosovski, koji su jedini mogli da pariraju nemačkim oficirima. Presudnom odlukom sovjetskog rukovodstva smatra se napuštanje praznih ideoloških priča koje nisu motivisale nikoga. Obnarodovano je da Rusija ponovo vodi otadžbinski rat, kao i u vreme Napoleonove invazije. Sa crkava koje su preživele rušenja ponovo su odjeknula zvona za uzbunu, sveštenici su bogoslužili za pobedu ruskog oružja, a oficirima su vraćeni činovi i oznake carske vojske.
Rusija se, u najstrašnijem trenutku, vraćala sebi. O tome svedoči potresna priča o prvoj ruskoj pobedi u oktobru 1941. na Borodinskom polju, na istom mestu gde je 1812. do nogu poražen Napoleon. U ravnici, na vratima Moskve, vojnici 32. streljačke divizije ukopavali su se u rovove svesni da nemaju mnogo šansi u predstojećem sukobu sa nemačkim tenkovima i samohodnim topovima. Pukovnik Polosuhin, komandant divizije, ušao je u napušteni Muzej Borodinske bitke, iz koga nisu bili evakuisani eksponati. U knjigu utisaka, u rubriku "razlog posete" upisao je: "Došao sam da odbranim bojno polje". Naredio je posilnom da uzme stegove ruskih jedinica koje su pobedile Napoleona i krenuo ka rovovima. Predavao je carske zastave zapanjenim crvenoarmejcima uz reči: "Vaši preci ih nisu obrukali".
U šumarku pored puta je postavio zasedu malih protivoklopnih topova. Nemački panceri su, posle niza pobeda, ne očekujući otpor vozili s otvorenim kupolama. Kada su granate ZIS-ova uništile prvi i zadnji tenk, kolona je bila blokirana, a ruski vojnici žedni osvete uništili su bespomoćne grdosije i pretvorili ih u buktinje. Šest dana 32. streljačka divizija je zadržavala veliku nemačku ofanzivu ka Moskvi. Plan o munjevitom udaru je propao, a Polosuhinovi vojnici su povlačeći se spasli sve eksponate iz borodinskog muzeja. Stare stegove pod kojima su izvojevali pobedu nisu predali muzealcima do kraja rata. Nijedan do njih nikada nije pao u ruke neprijatelja.
Predaja je značila samo odloženu smrt, jer je Hitler odlučio da za Ruse ne važi Ženevska konvencija o ratnim zarobljenicima. Nemačke Ajnzac trupe za uništenje su masovnim streljanjima i bacačima plamena sprovodile taktiku spaljene zemlje.
