Hoće li se Peruanci "otresti" Fudžimorijevih ili će potomci diktatora nastaviti da vladaju ovom državom?
Kako je Peru završio "pod čizmom" japanske neo-liberalne diktature i zašto ponovo srlja u nju?
Pažnja sveta krajem 2019. ponovo se prebacuje na Južnu Ameriku - kriza traje u Boliviji nakon što je sa vlasti srušen Evo Morales, u Venecueli kriza nikada nije ni prestala, velike demonstracije traju u Čileu, skoro je srušena vlast u Ekvadoru, u Brazilu je biviši predsednik Lula pušten iz zatvora, u Argentini su se "peronisti" vratili na vlast...
No, fokus valja posvetiti još jednoj zemlji ove regije koja ovih dana nije toliko u vestima, što ne znači da uskoro neće biti, a ta država je Peru.
POD BUDNIM OKOM RUSA: Mirovne snage prate konvoj azerbejdžanskih vozila (VIDEO)
OPREZ, MOGU DA VAS SAVLADAJU EMOCIJE! Holanđani otpevali "Jutros mi je ruža procvetala" i oduševili region (VIDEO)
ZAHAROVA RASKRINKALA PLAN AMERIKE: Nešto spremaju u Pacifiku? (VIDEO)
Govoreći o Peruu osvrnućemo se na njegovu ne tako davnu prošlost koja je po svojim karakteristikama vrlo slična drugim zemljama ove regije. Da, i Peru je prošao svoj period neo-liberalne diktature uz permanentnu opasnost da se ponovo u nju vrati.
Na izborima 2016. jedan od favorita bio je desničar Pedro Pablo Kučinski, čovek kojeg su nazivali "favoritom Vol Strita". No, izgledalo je da će pobedu odneti Keiko Fudžimori, potencijalno još opasnija osoba po Peru. Na kraju je ipak pobedio Kučinski u drugom krugu i to sa minimalnom prednošću od 50,12 prema 49,88 odsto.
No, ko je Keiko Fudžimori? Mnogim poznavaocima Južne Amerike će prezime zvučati poznato - da, Keiko Fudžimori je ćerka peruanskog diktatora Alberta Fudžimorija koji je vladao ovom zemljom od 1990. do 2000. kada je zbog korupcije i masovnog kršenja ljudskih prava morao da pobegne u Japan.
Prisetimo se tog perioda jer je on važan za razumevanje ne samo situacije u Peruu već i generalno u Južnoj Americi.
Krenimo redom - Alberto Fudžimori, rođen je 28. jula 1938. Njegovi roditelji su rodom iz Japana, s ostrva Kjušu (grad Kumamoto), a emigrirali su u Peru 1934. godine. Roditelji su mu budisti, no on je kršten i odgojen katolički, tako barem tvrde izvori.
Alberto Fudžimori je, dakle, tehnički Peruanac (rođen u Limi - i to navodno), no zapravo on je puno više Japanac. Postoji priča da je zapravo rođen u Japanu, no onda prema zakonu ne bi mogao da bude na vlasti u Peruu. Nadalje, za vreme suđenja, Fudžimori je sam priznao kako mu je španski, službeni jezik u Peruu, zapravo drugi jezik dok mu je prvi japanski.
Kod kuće se govorio japanski, no Alberto je uskoro savladao španski kada je krenuo u školu. 1961. je diplomirao, s besprekornim ocenama, kao poljoprivredni inženjer. Nekoliko godina je predavao matematiku, te zatim upisuje 1964. studije fizike na Univerzitetu u Strazburu u Francuskoj. Kasnije studira i matematiku u SAD-u, na Univerzitetu Viskonsin–Milvoki.
U 36. godini se ženi Suzanom Higuči, takođe Peruankom japanskog porekla. Imali su ukupno četvoro dece, uključujući i ćerku Keiko koja će slediti svog oca po pitanju političke karijere. Od 1984. do 1989. Alberto je radio kao dekan na Poljoprivrednom fakultetu u glavnom gradu Perua, Limi.
1990. su se u Peruu održali važni predsednički izbori. Nakon pet godina vladavine levičarskog predsednika Alana Garsije (do 80-ih godina Peru je bio, kao i znatan deo Južne Amerike, politički vrlo nestabilan i državni udari i vojne hunte nisu bili retkost) mnogi su bili uvereni da će pobedu na izborima odneti Mario Vargas Ljosa, inače svetski poznati pisac koji će kasnije, 2010., dobiti i Nobelovu nagradu za književnost. Vargas je većinu svog života bio levičar, no do izbora 1990. njegovi stavovi već su počeli da naginju ka centru i liberalizmu. No, tada je usledilo iznenađenje - umesto njega na izborima 1990. pobedu je odneo ranije spomenuti dekan Alberto Fudžimori koji je u izbronu trku ušao kao kandidat nove desničarske stranke "Cambio 90" ("Promena 90").
Kako je uspeo da pobedi? Nije mu zapravo bilo teško - pojavio se na političkoj sceni kao novo lice i to je dobro prošlo kod birača koji nikako nisu bili zadovoljni prethodnom levičarskom Vladom, a u isto vreme su se prestrašili - naročito siromašni - mera štednje koje je počeo da zagovara bivši levičar, a tada novopečeni liberal, Vargas.
No, možda se masama učinio i simpatičan - naime, za vreme kampanje prozvali su ga "El Chino" (Kinez), mada je Alberto Fudžimori zapravo Japanac, no širom Južne Amerike ljude poreklom iz istočne Azije nazivaju "Kinezima". Elem, pobedom na izborima postao je tek druga osoba poreklom iz istočne Azije koja će upravljati jednom latino-američkom zemljom - prvi je, naravno, zloglasni kubanski diktator Fulgensio Batista (čiji je otac bio poreklom Kinez).
Šta se dogodilo nakon što je Fudžimori došao na vlast? Upravo ono čega su se mnogi i bojali pa zbog toga nisu glasali za Vargasa, a sada im je stiglo u još žešćem formatu. Dovoljno je samo reći da se za vreme njegovog prvog mandat koristio naziv "Fudžišok". Naravno, reč je o oštrim neoliberalnim merama koje su silovito udarile na radni narod.
Njegovi potezi po dolasku na vlast nisu imali gotovo nikakve veze s onim o čemu je pričao za vreme predizborne kampanje. Da, Peru se vratio na globalno tržište, ali šok koji je pretrpeo narod bio je ogroman.
Drastično je srezan državni sektor dok je u istovremeno učinjeno sve što je pogodovalo privatnom kapitalu. Vlada je odmah izdvojila 400 miliona američkih dolara fonda za pomoć siromašnima, očito znajući da će uskoro krenuti talas ekstremnog siromaštva - ovaj novac je izdvojen da bi se gnevno stanovništvo umirilo kako slučajno ne bi izveli kakvu revoluciju.
Haos je stigao nedugo nakon početka sprovođenja mera - cena struje porasla je za 4 puta, cena pijaće vode za 8 puta, a cena benzina za čak 3.000 odsto! Pritom bi valjalo napomenuti kako sve ove posledice „Fudžišoka“ nisu nužno proizvod delovanja samog Fudžimorija, već njegove lojalnosti MMF-u koji je propisao ove mere te naveo kako je imperativ da se iste sprovedu u delo jer će jedino to povesti zemlju ka "zdravoj ekonomskoj politici". Koje su to mere bile? Fiskalna disciplina, smanjenje javne potrošnje, reforma poreza, liberalizacija trgovine, privatizacija, itd.
MMF je, očekivano, bio vrlo zadovoljan svime što je radio Fudžimori i garantovali su nove kredite Peruu. U krajnjem ishodu, kada je sve pripremljeno za masovnu eksploataciju, u Peru je počeo na velika vrata da ulazi strani kapital - štaviše, Peru je postao jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu - 1994. su rasli za čak 13 odsto.
No, da bi se ovo postiglo Fudžimori je morao da ima veliku moć, znatno veću no što mu daje Ustav. Nije moguće tek tako osvojiti izbore u jednoj latino-američkoj zemlji i pretvoriti je preko noći u san neoliberalnih kapitalista. Tu moć je Fudžimori i ugrabio - 5. aprila 1992. kada je izveo državni udar uz pomoć vojske, zapravo, pošto je već bio na vlasti kao predsednik, ovo je bila neka vrsta auto-puča. To je napravio, naravno, kako bi raspustio parlament (koji se većinom nalazio u rukama centrista i levičara, a oni su kočili njegove razorne MMF-ovske politike) i ukinuo Ustav.
Čitav svet je odmah osudio puč u Peruu, a nekoliko zemalja Južne Amerike - među njima Venecuela i Argentina - prekinule su diplomatske odnose s Peruom. No, dok je ostatak sveta pozivao na povratak predstavničke demokratije u Peru, SAD je, pod tadašnjim vođstvom Džordža Buša starijeg, svega dve nedelje nakon državnog udara priznao Fudžimorija kao legitimnog lidera Perua. Šta nam to govori? Sve je jasno - ove dve nedelje bile su samo formalnost, a istina je ta da su SAD od početka podržavale ukidanje demokratije u Peruu i promociju Alberta Fudžimorija iz predsednika u diktatora.
U to vreme masovnog gubitka integriteta, jedna osoba ga je ipak zadržala - njegova supruga Suzana Higuči koja je 1994. zatražila razvod braka nazivajući ga, čak i u javnosti, "korumpiranom tiraninom".
Peruanski Ustav dozvoljava predsednicima samo jedan petogodišnji mandat u nizu. Predsednik se može ponovo kandidovati, no tek nakon pauze od 5 godina. No, kakav bi to diktator Fudžimori bio kada bi dopustio Ustavu da mu stoji na putu? Jednostavno je promenio Ustav i sa lakoćom odneo pobedu na idućim izborima 1995. (uz to da je lidera levičarske opozicije, Alana Garsiju, pre toga proterao u egzil, u Kolumbiju).
Pojedini izvori iz tog vremena sugerišu kako je Fudžimori zaista imao podršku, i to znatnu podršku, stanovnika Perua. No, ove informacije valjalo bi uzeti s dozom rezerve. Ipak, nije sporno da i danas o njemu mnogi imaju pozitivno mišljenje tvrdeći kako je spasio peruansku ekonomiju.
No, kako je vreme prolazilo, 90-ih se sve češće „šuškalo“ o tome kako je Fudžimori upleten u razne korupcijske, pa i kriminalne, radnje. Uz njega se često vezivao još jedan mračni akter - šef obaveštajnih službi, Vladimiro Montesinos.
Na izborima 2000. - na kojima se, naravno, Fudžimori ponovo kandidovao - odneo je pobedu sa osvojenih 51 odsto glasova. No, krenule su velike ulične demonstracije jer su mnogi shvatili da su izbori verovatno namešteni. Ipak, do eksplozije nezadovoljstva doći će u noći 14. septembra 2000. nakon što je lokalna televizija objavila video snimak koji prikazuje njegovog glavnog čoveka Montesinosa kako doslovno potplaćuje druge političare da daju potporu Fudžimoriju.
Idućih nekoliko nedelja bilo je vrlo napeto i gotovo da niko nije znao šta će se desiti sa zemljom. Tada Fudžimori, 13. novembra, odlazi na službeni put u Bruneje, a već dva dana nakon njegovog odsustva uspostavlja se Kongres i pro-Fudžimori vođstvo gubi poverenje. Fudžimori, umesto da se vrati natrag u zemlju, iz Bruneja odlazi za Tokio te odande, ni više ni manje nego faksom, 17. novembra 2000. podnosi ostavku. Nije mu bilo druge. Naime, nakon što su korupcijski skandali procurili u javnost, podrška koju je imao naglo se istopila.
Tek nakon njegovog bega iz zemlje otkrili su se razni detalji. Magnituda korupcije bila je ogromna - ukradene su stotine miliona dolara. No, svet će tek tada saznati i za zločine protiv čovečnosti počinjene za vreme njegove administracije/diktature.
Naime, kada je Fudžimori došao na vlast, znatan deo Perua nalazio se pod kontrolom levičarskih gerilskih boraca iz Komunističke Partije Perua poznatije pod nazivom "Svetleća Staza" ("Sendero Luminoso"). Fudžimori ih je smatrao teroristima i dao je vojsci odrešene ruke da se s njima obračuna. Tada, ranih 90-ih, su i nastali odredi smrti koji su lovili kako članove levičarske gerile tako i njihove simpatizere. Nekoliko masakra desilo se u to vreme.
Nije tajna da ja "Svetleća Staza" do početka 90-ih već daleko odlutala od svojih idejnih marksističkih načela te su se pretvorili u militantnu i vrlo brutalnu organizaciju čije su se pojedine frakcije bavile krijumčarenjem droge. Fudžimori ih je uništio, ali uz visoku cenu zločina protiv čovečnosti koji će se otkriti tek godinama kasnije. "Svetleća Staza" postoji i danas, no danas su minorna organizacija sa svega nekoliko stotina članova.
Šta se dogodilo sa Fudžimorijem nakon bega u Japan? Ostao je tamo par godina, čak pokrenuo i političku stranku, najavljivao veliki povratak na peruansku političku scenu, a imao je i podršku dela japanske političke klase. Za to vreme u Peruu je protiv njega pokrenut sudski proces te je osuđen na 25 godina zatvora zbog kršenja ljudskih prava, uključujući otmice i ubijanje.
2005. Fudžimori je posetio Čile gde je i uhapšen, a dve godine potom, nakon dugih pregovora, ipak je izručen Peruu. Suđenja i dalje traju, a 2012. njegova porodica zatražila je da se pusti zbog narušenog zdravlja - jer, navodno, ima kancer i druge komplikacije.
Vratimo se sada na predsedničke izbore iz 2016. Da je kojim slučajem pobedu odnela Fudžimorijeva ćerka, Keiko, zasigurno bi bio pušten iz zatvora. No, pošto je pobedio Kučinski, to se ipak neće dogoditi, zar ne? Pogrešno - "favorit Vol Strita" Kučinski je 2017. pomilovao Fudžimorija i ovaj je pušten iz zatvora. Ipak, ne zadugo. Naime, već u oktobru 2018. Vrhovni sud Perua poništio je njegovo pomilovanje i naredio mu da se vrati natrag u zatvor te se tako tamo i nalazi od 23. januara 2019. godine.
Zašto Peruanci žele povratak Fudžimorija (jer je Keiko izgubila izbore 2016. sa svega 0,24 odsto glasova zaostatka)? Teško je reći - zbog razočaranja "normalnim" političarima, sećanja na veliki ekonomski uzlet, uprkos žrtvama, 90-ih godina? No, Peru je velika zemlja, oko 30 miliona ljudi (od kojih čak trećina živi u glavnom gradu Limi) - Fudžimori dinastija nema opštu podršku i levica će žestoko pružiti otpor.
Peruu stalno preti "povratak u devedesete", a narod pokazuje da je spreman za 15-ak godina da zaboravi sve probleme i pamti samo ekonomske statistike - sve u svemu, ovo je važna lekcija i važan razvoj događaja za celu Južnu Ameriku, ali i šire. Zanimljivo, u susednom Čileu upravo traju velike demonstracije u sklopu kojih narod želi napokon "izaći iz 90-ih", odnosno iz ere u kojoj se još uveliko oseća Pinočeov "poredak" (zato im jedan od važnijih zahteva i jeste promena Ustava).
Kučinski, sa druge strane, više nije predsednik Perua. Šta se dogodilo sa "favoritom Vol Strita“? Očekivani scenario - uhvaćen je u korupciji (između ostalog, pojavili su se i video snimci gde se organizuje kupovina glasova). Zbog toga je bio prisiljen da podnese ostavku 21. marta 2018., a funkciju predsednika Perua preuzeo je potpredsednik, Martin Viskara.
Kakva je trenutna situacija u Peruu? Viskara je 30. septembra 2019. raspustio Kongres, navodno kako bi se sprovele reforme protiv korupcije, te je najavio kako će se prevremeni izbori u Peruu održati uskoro, 26. januara 2020. Podsetimo, u Peruu se za vreme izbora bira i predsednik i Kongres, odnosno u isto vreme održavaju se i predsednički i parlamentarni izbori.
To opet znači da se dinastija Fudžimori ponovo sprema na mogući povratak na političku scenu. Ovog puta dinastijski element još je izraženiji - naime, ćerka diktatora, Keiko Fudžimori, izrazila je želju za kandidaturom, a to je takođe učinio i njegov sin, Kendži Fudžimori.
Imajući u vidu kako je Keiko skoro osvojila izbore 2016., čini se kako je u Peruu povratak neo-liberalnog režima skoro pa neminovan, osim ako na narod Perua ne deluju događanja iz njihovog susedstva, a šta znači povratak na neo-liberalizam mogu trenutno iz prve ruke da vide u susednoj Boliviji...
