NEBESKI GRAD i ZEMALJSKO CARSTVO: Ima li mirnog rešenja za Jerusalim

Američko priznanje Jerusalima za prestonicu Izraela donelo je nove tenzije na Bliskom Istoku, pa je grad čije ime znači "svetski mir" još jednom postao poprište sukoba. Mesto koje predstavlja svetinju za tri najveće monoteističke religije, sada preti da eskalira u pozornicu na kojoj će početi bitka civilizacija, a sva dosadašnja rešenja za Jerusalim propadala su odreda. Deluje kao da je svaka zemaljska sila nedovoljna da smiri situaciju na tlu koje sa strahopoštovanjem nazivaju Božijim.

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, izazvala je nemire širom Zapadne obale i veliko nezadovoljstvo u čitavom muslimanskom svetu. Tramp je ignorisao čak i upozorenja svojih saveznika.

Palestinski lideri smatraju da je ovim potezom mirovni proces "ubijen", a premeštanjem ambasade SAD iz Tel Aviva u Jerusalim, Amerikanci će izgubiti poverenje i status iskrenog posrednika, u čitavom muslimanskom svetu. Na drugoj strani su Izraelci koji sa zahvalnošću gledaju na ovaj potez Trampa, najavljujući pravljenje parkova posvećenih predsedniku SAD. I zaista, SAD su uvek, na neki način držale stranu Izraelu, ali je Tramp otišao korak dalje priznavši grad na koji obe strane polažu pravo kao prestonicu.

Svetinja i kolevka religije

Jerusalim je jedan od najstarijih gradova na svetu čija istorija, prema poznatim podacima, seže četiri hiljada godina unazad. Najsvetije je mesto judaizma i centar jevrejskog naroda i kulture od 10. veka pre nove ere. U Starom gradu se nalazi Zapadni zid koji Jevreji smatraju za ostatak svog najsvetijeg mesta, Solomonovog hrama, takozvani Zid plača. U blizini se nalazi i najsvetije mesto za hrišćane, Crkva Hristovog Groba ili Crkva Hristovog Vaskrsenja. Takođe, na uzvišenju iznad Zida plača je i džamija Al Aksa, treće najsvetije mesto za muslimane, posle Meke i Medine.

Džamija se nalazi na Hramovnoj gori na kojoj je nekada postojao Hram posvećen Bogu u koga veruju Jevreji, a čijeg zaveta, sebe naslednicima smatraju, hrišćani i muslimani.

Istočni Jerusalim, u kome se i nalazi Stari grad, Palestinci smatraju prestonicom svoje države, pa je tako ovaj grad predmet spora već decenijama.

Jerusalim je pod kontrolom izraelskih snaga od 1967. godine kada je Izrael izvojevao vojnu pobedu u ratu protiv arapskih zemalja. Jerusalim je jedna od ključnih tački razdora Palestinaca i Izraelaca. Obe strane žele ovu drevnu kolevku religija i civilizacija za svoju prestonicu.

Rešenje koje nikog ne zanima

UN smatraju Istočni Jerusalim okupiranom palestinskom teritorijom, a prema predlogu ove organizacije grad bi trebalo da jednog dana postane prestonica obe države, Izraela i Palestine. Na prvi pogled deluje kao dobro i pravedno rešenje, ali "sila Boga ne moli", a ovaj izraz u Jerusalimu dobija svojevrsno ironično značenje. Izraelci, odbijaju da prepuste kontrolu nad svetim gradom, a i zašto bi kada su u tom sukobu očigledno jači, a kad su to jači pravili ustupke slabijima. Pored toga, sada su dobili i vetar u leđa od Trampa i najmoćnije sile na svetu.

Postizanje mira, čini se gotovo nemogućim, a postavlja se pitanje da li je velikim silama poput SAD, mir uopšte u interesu.

Pored jevrejskog lobija koji je jak u SAD i velikog broja građana ove zemlje koji su jevrejskog porekla što svakako čini ovu velesilu tradicionalnim saveznikom Izraela, sada se spekuliše da su u celu priču umešani i ekonomski interesi. 

Nije čak ni tajna da je stvaranje kriza i ratova jedan od načina na koje administracija iz Vašingtona ostvaruje svoje ekonomske interese. Prodaja oružja stranama u sukobu je vrlo unosan posao, a vojna industrija je jedan od nosilaca američke privrede.

Prelivanje ratova

Namerno ili ne, interesantan je jedan fenomen, takozvano "prelivanje ratova". Kada se jedan rat završi, odmah u nekom regionu, relativno blizu, počne novi. Setimo se samo kako je nakon Avganistana, počeo sukob u Iraku, a onda i u Jugoslaviji. Sukob se ubrzo vratio u Avganistan, pa ponovo u Irak.

Moguće je da će nakon Sirije, gde se rat privodi kraju, biti otvoreni neki novi frontovi. Rat u Jemenu uveliko traje, a prostora za novo krvoproliće uvek ima.

Sukob između Izraelaca i Palestinaca tinjao je sve vreme, a povremeni mirovni pregovori nisu donosili rezultate. Iako je poslednju deceniju tamo relativno mirno, teroristički napadi se dešavaju kao i ulični sukobi, zatim raketiranja iz pojasa Gaze i surove odmazde izraelskih snaga bezbednosti. Praktično, rat tamo nikada nije ni prestajao. Nije teško zaključiti da malo ulja na vatru, u ovom regionu, može zapaliti sve, a Tramp je dodao kanister.

Nebeski grad i zemaljsko carstvo

Jerusalim je grad prepušten nemilosti velikih sila koje će ga surovo tretirati i neće mu doneti mir kao što to nisu činile ni pre. Jevreji su ga osvajali, Vavilonci su ih potom raselili i odvodili u ropstvo, Rimljani su ga palili do temelja, krstaši rušili braneći ga od muslimana, a ovi ga potom opet preuzimali. Sve u svemu, malo spokoja je bilo pod nebom drevnog grada.

Ništa se nije promenilo ni u novije doba. Jevreji su se vratili svom svetom gradu, ali su u njemu, u međuvremenu, rađali se, živeli i umirali neki drugi koji ga smatraju svojim i ko im to može osporiti. Tako je Jerusalim ostao svačiji i ničiji. Pravo na ovaj grad proglasili su mnogi i to u ime pravde, više sile, Boga. Međutim, takvi principi nisu nikad podrazumevali da se grad deli sa drugima. Kada se radi o teritoriji, politici i vlasti, zemaljsko carstvo se pokazalo kao malo bliže razmišljanjima svih koji su držali ključeve Jerusalima.

Tako je kamenje Jerusalima, svedok duge i krvave istorije ljudskog roda, postao po ko zna koji put, u toku svog postojanja, tačka razdora, naroda, civilizacija i religija. Odnos Izraela i Palestine već dugo je takav, da je gotovo sinonim za sukob, a to će nažalost i ostati. U Jerusalimu je izgleda, sve večno.