Iranski napad otkrio zastrašujuću istinu! Može li Izrael da preživi, da li je ovo jedino rešenje? (FOTO/VIDEO)

Saznali smo da Iran nije blefirao kada je tvrdio da ima hipersonične rakete koje mogu bez problema da probiju bilo koju odbranu na svetu pa i "Gvozdenu kupolu" koja štiti izrael.

To iz osnova menja sve dosadašnje pretpostavke o mogućem ishodu punog vojnog sukoba ili rata između Izraela i Irana.

Događaj je rešio dileme o iranskim raketama

Dana 1. oktobra 2024. godine, Iran je izveo vrlo ozbiljan raketni napad na Izrael, lansiravši oko 200 projektila, među kojima su se našli i hipersonični balistički projektili tipa Fatah-1 i Fatah-2. 

Ovaj napad, koji je izazvao ozbiljne eksplozije i oštećenja na izraelskim vojnim i sigurnosnim objektima, ukazuje na veliku pretnju koju Iran predstavlja za Izrael, ne samo u vojnom, već i u geopolitičkom smislu. 

Snimci koji su se pojavili nakon napada, prikazujući uništenje izraelskih vojnih objekata, uključujući vazduhoplovnu bazu Hod Hašaron, potvrđuju da iranski napad nije samo izazvao velike štete, već je otvorio i niz novih pitanja o efikasnosti izraelske odbrane, posebno u svetlu naprednih iranskih raketa.

Raketa Fatah-1 predstavlja ozbiljnu pretnju za izraelski odbrambeni sistem

Hipersonični projektili poput Fatah-1 i njegovog unapređenog modela Fatah-2 predstavljaju ozbiljan izazov za izraelski protivraketni sistem Gvozdena kupola (Iron Dome), koji je bio jedan od najuspešnijih sistema za presretanje raketa u poslednjim decenijama.

Međutim, rakete kao što je Fatah-1 mogu da se kreću brzinama od 15 maha (5.145 m/s) i imaju sposobnost manevrisanja na različitim visinama, unutar i van Zemljine atmosfere. 

Ove karakteristike omogućavaju Fatah-1 da se kreće u nepravilnim putanjama, izbegavajući tako detekciju i presretanje od strane postojećih izraelskih sistema. 

Na taj način, Fatah-1 se pokazuje kao raketa koja može proći kroz protivraketnu odbranu i izazvati ozbiljne štete na ključnim vojnim i infrastrukturnim objektima u Izraelu.

Iran poseduje naprednu raketnu tehnologiju

Manevarske sposobnosti i visoke brzine Fatah-1 čine je gotovo nezaustavljivom za izraelske odbrambene sisteme zasnovane na radarskoj detekciji i prepoznavanju trajektorije leta. 

Ovaj napad, kao i kasniji napadi sličnim raketama, pokazuje da Gvozdena kupola, koja je efikasna u presretanju raketa sa jednostavnijim putanjama, možda više neće biti dovoljna da zaustavi napredne iranske tehnologije.

Teheran možda već poseduju nuklearne bojeve glave

U ovom kontekstu, posebnu pažnju treba posvetiti mogućnosti da Iran uskoro razvije nuklearne bojeve glave ili da ih već poseduju. 

Iako međunarodni nadzor i sankcije imaju za cilj da obuzdaju iranski nuklearni program, postoji opravdana zabrinutost da Iran može već imati mogućnost obogatiti uranijum za bojeve glave.

Iran je već napravio značajan napredak u razvoju raketnih sistema i od nedavno u razvoju hipersoničnih raketa, što mu daje kapacitet da lansira nuklearne bojeve glave prema Izraelu, čime bi se u potpunosti promenio balans snaga na Bliskom istoku. 

Ako Iran zaista ima nuklearne bojeve glave, Izrael bi se suočio sa direktnom pretnjom koja bi mogla ugroziti njegovu sigurnost i postojanje.

Izrael nema dovoljno strateške dubine za efikasnu odbranu

Izrael, iako ima najnapredniji odbrambeni sistem u regionu, suočava se sa ozbiljnom problematikom kada je reč o strateškoj dubini.

Geografska veličina Izraela, koja je značajno manja od njegovih suseda, ne omogućava dovoljno prostora za adekvatnu reakciju na veliki broj simultanih napada, posebno kada su u pitanju hipersonični projektili kao što je Fatah-1. 

Uz mogućnost da Iran razvije ili već poseduju nuklearne bojeve glave, izraelska odbrana može biti na testu kao nikada do sada. 

U ovoj situaciji, čak i najbolji sistemi kao što je Gvozdena kupola možda neće biti dovoljni da zaustave veliki broj napada, čineći Izrael izuzetno ranjivim.

Ima li Izraelu spasa?

Neki tvrde da je spas u preventivnom udaru po iranskim nuklearnim postrojenjima. Problem u tom planu je što je teško izvodljiv jer su sva iranska nuklearna postrojenja duboko pod zemljom i nemoguće ih je uništiti u napadu konvenvionalnim i nuklearnim oružjem. Čak i u hipotetičkoj situaciji da Izrael uspe da postigne to da u jednom udarcu uništi sve nuklearne kapacitete Irana ostaju tri problema:

• Strateška dubina Irana: Za razliku od Izraela Iran ima stratešku dubinu koja će mu omogućiti uzvratni udarac koji bi čak i uz upotrebu konvencionalnih bojevih glava verovatno uništio Izrael ili izazvao ogromne ljudske i materijalne gubitke koje Izrael ne može sebi da priušti.
• Presedan: Napad na nuklearno postrojenje protivnika bi bio presedan kakav nije viđen u ratu i što se smatra strogo zabranjenim po nepisanim pravilima međunarodnih odnosa i rata. To je potvrdio i predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden kada je danas izjavio da nikako ne podržava potencijalni izraelski napad na iranske nuklearne objekte. To bi otvorilo Pandorinu kutiju i stvorilo presedan koji bi mnogi drugi upotrebili u budućnosti napadima čak i na civilne nuklearne elektrane. 
• Uzvratni udarac Iran može da izvrši uzvudar po civilnoj infrastrukturi i upotrebi druga nekonvencionalna sredstva kao što su hemijski i biološki agensi koje bi nosile bojeve glave. Već smo pomenuli nedostatak strateške dubine Izraela. Zemlja sa tako malim brojem stanovnika i teritorijom može da bude obrisana sa lica zemlje u takvoj hipotetičkoj situaciji.

Uključivanje Amerike u rat na strani Izraela je opcija koju neki pominju. Ako ostavimo po strani da većina Amerikanaca nije voljna da bude regrutovana i ide da ratuje protiv Irana a za Izrael, jer u slučaju rata protiv zemlje koja ima vojnu moć kao Iran neće biti dovoljno da Amerika koristi samo regularnu vojsku i eventualno Nacionalnu gardu već i masovnu regrutaciju opet postoji problem. 

Da parafraziram srpsku izreku "Bog je visoko, a Rusija (u ovom slučaju Amerika) daleko". Snage kojima SAD raspolažu u regionu nisu dovoljne za brzu reakciju i sprečavanje uništenja Izraela. Do dolaska snaga već bi sve bilo kasno, a voditi rat protiv Irana da bi se svetio za saveznika koji više ne postoji i nije neka uspešna straategija i pametna taktika. Takođe bi to bila velika vojna avantura koja bi mogla da ima katastrofalne i nesagledive posledice kako za Ameriku tako i za ceo svet. Šta god ko mislio o velikim silama, na kraju dana tamo ne odlučuje jedan čovek ili političari, nego ozbiljni stručnjaci i oni su odavno došli do sličnog ili istog zaključka.

 "End of game" scenarija ima mnogo i sigurno ih razrađuju u "ratnim igrama" generali obe strane ali tu nema rešenja. Ne postoji čak ni pobednička situacija uz velike gubitke. Kako god da se okrene obe zemlje će biti ili uništene ili dovedene na rub uništenja i kolapsa ako se ovako nastavi.

Postoji li opcija za pobedu?

Jedina opcija da Izrael "pobedi" a da ne uništi sebe u toj pobedi, je da se desi neka promena političkog sistema u Iranu.

Tada bi Izrael i Iran mogli da budu čak i saveznici kao u vreme pre Islamske revolucije. To je na dugom štapu i svi prethodni pokušaji promene sistema su se pokazali neuspešnim. 

U nepostojanju opcije da Izrael pobedi mora da se nađe opcija da pobede obe strane, tj. "win-win" situacija. Apsurd je što takva opcija postoji, što je moguća mada teško izvodljiva i što se nalazi hiljadama kilometara daleko od mesta sukoba. Samo zajednički napor Amerike, Rusije i Kine i zajedničke garancije mogu da spreče tragediju. 

Izrael mora da izvrši uticaj preko sopstvene dijaspore i da uloži sve diplomatske napore da Amerika postigne mir sa Rusijom i Kinom i to što pre. Neko bi rekao da nisu u ratu, ali jesu i to ekonomskom, informacionom ali i stvarnom ratu na mnogim bojištima širom sveta. Isto mora da uradi i Iran. Amerika mora da prepusti Ukrajinu Rusiji i da izvrši povlačenje nagomilanih snaga sa svih teritorija na kojima ih je u Evropi postavila nakon pada Varšavskog pakta i da jednom i za sva vremena proglasi da odustaje od mešanja u unutrašnje stvari Rusije. Slična situacija je i sa Kinom gde Amerika mora da smanji "gas" i da usmeri Kineski Tajpej u smeru kompromisa sa Kinom. Rusija i Kina takođe moraju da naprave kompromise i ustupke. 

Sve tri velike sile Rusija, Kina i Amerika morale bi da garantuju bezbednost svim državama na Bliskom Istoku, ali i strašnu, momentalnu i zajedničku odmazdu ako neka država krene u agresiju na drugu suverenu državu.

Izrael ima nuklearno oružje, verovatno ga ima i Iran ili će ga uskoro imati i to je činjenica sa kojom će morati da žive. Svest da mogu da unište jedni druge, a ako nađu način da sami ne budu uništeni u procesu da će se naći u ratu protiv kombinovanih snaga tri velike sile. 

Ustupci Izraela

Tel Aviv mora da odustane od pokušaja da raznim revolucijama i sličnim aktivnostima izaziva nestabilosti i pokušava da promeni režim u Iranu. Izrael će morati da izvrši amputaciju palestinskih teritorija i priznanje palestinske države. U zamenu za to sve ostale države moraju da priznaju obe države u tim granicama i da izraze poštovanje prema suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Jerusalim mora da bude distrikt, nezavisan od obe države i samostalan u svemu, ali sa punim garancijama da niko neće pokušavati na bilo koji način da mu promeni status. Obe države mogu da ga proglase za duhovnu prestonicu i da tu smeste najviše religijsko rukovodstvo. Velika ali neophodna cena za Izrael.

Ustupci Irana

Iran mora da odustane od bilo kakvih pokušaja da na bilo koji način uništi ili ukine Izrael kao državu. Takođe mora da prestane sa finansiranjem i podrškom raznim grupama u regionu koje se bave destabilizacijom drugih država. Agresivna politika i nasilni nnačini rešavanja sporova moraju da nestanu kao opcija sa stola sa "alatkama" koje Iran koristi u međunarodnoj politici.

Zaključak: Da li je sve ovo moguće?

Diplomatija je umetnost mogućeg, ali u diplomatiji isto tako ništa nije apsolutno nemoguće. Činjenica je da su potrebni nadljudski napori i mnogo delova da se uklopi u veliku slagalicu, ali i Izrael i Iran imaju, pored svih sukoba, jedan zajednički i fundamentalni interes - da prežive. Jedini način da se to postigne je da odustanu od principa taliona (oko za oko, zub za zub) i da se okrenu pregovorima i dogovorima. Sve drugo će sigurno da dovede do uzajamnog uništenja obe zemlje a možda i nesagledivih posledica za kompletno čovečanstvo i živi svet na planeti jer radijacija ne zna za granice.