ISTORIJSKI REFERENDUM U TURSKOJ: Da li će birači stati na put Erdoganovim SULTANSKIM ambicijama? (FOTO)
Referendum o ustavnim promenama održava se danas, 55 miliona birača doneće odluku
Danas je važan dan za Tursku jer 55,3 miliona birača odlučuje o ustavnim promenama koje je predložio predsednik Redžep Tajip Erdogan. Ovaj kontroverzni referendum glavna je tema u Turskoj mesecima u nazad. Na njemu se danas odlučuje da li će se Turska približiti autoritarizmu ili će reći NE Erdoganovim ustavnim promenama. Predlog ustavne reforme koji sadrži ukupno 18 tačaka prošao je parlamentarnu proceduru u januaru ove godine.
ZABLUDE ERDOGANA "VELIČANSTVENOG": Novo tursko carstvo počinje u Siriji (VIDEO-FOTO)
ŽENA KOJE SE ERDOGAN PLAŠI: Turska ČELIČNA LEJDI drži ključeve predsednikovih AMBICIJA! (FOTO)
O čemu Turci danas odlučuju na referendumu?
Turci će danas na referendumu odlučiti da li odobravaju 18 amandmana na turski ustav koje je predložila Erdoganova Partija pravde i razvoja.
Ustavne promene prvi put su predložene još 2011. godine nakon Erdoganove pobede na opštim izborima. Godine 2014. Erdogan je postao prvi direktno izabran predsednik države a ideja o učvršćivanju moći tada je prvi put izbila na površinu.
Prema važećem Ustavu iz 1982. godine Turska je parlamentarna republika sa premijerom na čelu vlade. Ukoliko se većina građana odluči za ustavne promene to će značiti ukidanje premijerske funkcije dok će predsednik države postati ujedno i šef Vlade. To znači da će predsednik države postati najmoćnija figura u zemlji koja će imati pravo da postavlja i razrešava sve ministre u vladi. Ako većina građana Turske odobri ustavne promene, parlamentarni sistem vlasti u Turskoj biće ukinut i zamenjem predsedničkim sistemom.
Ako ustavne reforme prođu:
- Ukida se funkcija premijera;
- Predsednik države će dobili veća ovlašćenja (imaće pravo na dva petogodišnja mandata; moći će bez objašnjenja da raspusti parlament; moći će, pored funkcije šefa države, da zadrži i funkciju u političkoj partiji).
Predložene ustavne promene podrazumevaju i povećanje broja mesta u parlamentu sa 550 na 600 kao i dodeljivanje veće kontrole predsedniku kod imenovanja sudija i tužilaštva. Takođe, predsednik države imaće i ovlašćenje da bez objašnjenja raspusti parlament.
TURSKA: Sprečeni veliki napadi islamske države pred referendum
Prema ustavnim promenama, predloženo je da šef države može u buduće da zadrži funkciju i u svojoj partiji, što do sada nije bilo moguće. Prema važećim odredbama Ustava šef države mora odmah da podnese ostavku na položaj u stranci kako bi mogao da se ponaša kao predsednik svih građana.
U predloženim izmenama Ustava predviđeno je da šef države može imati dva petogodišnja mandata. Ukoliko ustavne promene dobiju podršku građana Erdogan će najverovatnije prvo iskoristiti preostale dve godine, koje je dobio po starom ustavu, da bi od 2019. godine mogao da računa na još dva petogodišnja mandata.
OVO TREBA DA NAS ZABRINE: Erdogan na mitingu pitao masu: Da li želite VELIKU TURSKU?! (FOTO/VIDEO)
Više puta Erdogan je isticao da parlamentarni sistem u Turskoj često vodi do slabih koalicionih Vlada koje nisu u stanju da donose velike odluke i odlučuju o bitnim pitanjima. To je ujedno i glavni Erdoganov argument zašto građani treba da kažu DA ustavnim promenama.
Ko su protivnici „Erdoganovog“ referenduma?
Pored Erdoganove Pratije pravde i razvoja, referendum o ustavnim promenama podržava i mala Partija nacionalističkog pokreta. S druge strane, među oštrim protivnicima referenduma nalazi se Republikanska narodna partija, nekada dominantna poltička stranka u zemlji, kao i politički predstavnici Kurda.
Zanimljivo je spomenuti da se među žestokim protivnicima Erdoganovih ustavnih reformi nalazi i jedna žena – političarka Meral Aksener koju nazivaju turskom “čeličnom lejdi”. Aksener je članica Stranke nacionalističkog pokreta koja se uoči referenduma podelila u dva tabora: jedan deo podržava Erdogana dok su se ostali priklonili Meral.
Meral Akşener; "Bahçeli 16 Nisan akşamı hayır çıkacağını gördü, şimdiden kaçmanın taşlarını döşüyor" dedi.#NobelAlmalı pic.twitter.com/wq4y5PqaGm— Politikaloji® (@politikaloji) April 14, 2017
Moćan glas turske dijaspore
Da je Erdoganu svaki glas važan pokazala je njegova (ne)uspešna, tačnije sabotirana kampanja među turskom dijasporom u Evropi. Velikom broju Erdoganovih ministara nisu dozvoljena bila javna okupljanja u evropskim gradovima. Koliko je Erdogan kivan na Evropu i evropske vlade zbog zabrane održavanja mitinga pokazuje oštra retorika između Ankare i vlada evropskih država.
TURSKA: Sprečeni veliki napadi islamske države pred referendum
Moćna turska dijaspora broji 3 miliona ljudi od kojih polovina živi u Nemačkoj. Glasanje turskih građana koji žive u inostranstvu počelo je još prve nedelje aprila. Prema preliminarnim izveštajima odziv je veliki što može da se dovede u vezu sa oštrom polemikom između Erdogana i Evrope.
Žene i Kurdi odlučuju referendum
Poslednja istraživanja javnog mnjenja po pitanju ishoda referenduma u velikoj meri pokazuju da je u pitanju mrtva trka i da će prelomiti neodlučni birači koje najvećim delom čine žene i Kurdi. Žene inače retko izlaze na birališta u Turskoj dok su pripadnici kurdske manjine prilično neodlučni jer ne znaju šta im donose ustavne promene. Prema procenama, neodlučnih birača u Turskoj ima između 15 i 17 odsto.
Ukoliko građani Turske odluče da podrže ustavne reforme to će nesumnjivo dati veliku moć sadašnjem predsedniku Erdoganu omogućivši mu da potencijalno ostane na vlasti do 2029. godine. Predsednički i parlamentarni izbori u Turskoj održaće se 2019. godine kada će Erdogan pokušati, ukoliko ustavne promene prođu, da se izbori za jedan odnosno dva predsednička mandata. S obzirom da je Erdogan prvi put postao premijer 2003. godine to bi mu dozvolilo da vodi Tursku 26 godina.
Ukoliko ustavne reforme dobiju podršku građana novi sistem bio bi na snazi od novembra 2019. godine, kada bi predsednički i parlamentarni izbori bili održani u isto vreme.
ERDOGAN, OŠTRIJI NEGO IKAD: Evropa je "natruli kontinent i centar nacizma"
Opozicija i kritičari Erdogana strahuju da bi, ukoliko ustavne promene budu izglasane, Turska mogla da postane autoritarna država.
S druge strane, ukoliko građani odbiju da podrže ustavne izmene to će nesumnjivo oslabiti položaj, a možda i ambicije, sadašnjeg poredsednika Erdogana.