Balkan između ruskog i turskog uticaja, Evropa digla ruke od Zapadnog Balkana?
Na Balkanu 21. vek opasno počinje da liči na 19. stoleće
Na Balkanu 21. vek opasno počinje da liči na 19. stoleće, a razlika je u tome što su u 19. veku Rusija i Turska bile veliki rivali u borbi za regionalni uticaj.
DAČIĆ O OSNIVANJU FONDA ZA ZAPADNI BALKAN: Jedini naziv koji ćemo koristiti je KOSOVO SA ZVEZDICOM
Američki časopis traži pravdu za Srbiju! Ovakva analiza je presedan u ISTORIJI
One su ujedinjene u naporu da smanje uticaj EU na Balkanu, kaže Ivan Krastev, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču.
U tekstu objavljenom u Fajnenšel tajmsu, Krastev konstatuje da "Moskva i Ankara aktivno politizuju nacionalne i verske napetosti na Balkanu", gde njihovo "političko, privredno i obaveštajno prisustvo nije ograničeno na bivšu Jugoslaviju i Albaniju, već se proteže i na Bugarsku i Grčku".
Promena stava javnosti na Balkanu "treba da zabrine Zapad", piše autor i podseća da je u nedavnoj anketi "Galupa", na pitanje o tome od koje bi vodeće sile njihova zemlja trebalo da zatraži pomoć u slučaju sukoba, "velika većina Turaka, Srba i Bugara, kao i većina Grka odgovorila: od Rusije", i to "uprkos tome što su Turska, Grčka i Bugarska članice NATO, a Srbija želi da se pridruži EU".
UGLEDNI BRITANSKI ČASOPIS: NATO i EU gledaju u POGREŠNOM pravcu, OPASNOST leži na BALKANU!
Stanje na Balkanu je "definisano stagnirajućom privredom, uz visoku nezaposlenost i reakcionarne režime koje predvode politički lideri koji će pre napustiti Evropu nego što će odustati od svoje vlasti".
Uz to, "raspoloženje javnosti čini eksplozivna mešavina frustracije, konfuzije i očaja. Ogroman egzodus ljudi iz tog regiona tokom prošle dve decenije je ostavio tamošnja društva bez kritične mase koja bi predvodila promene", dok je "nedavna kriza sa izbeglicama, uz demografsko strahovanje koje je podstakla, pojačala preovlađujući osećaj beznađa i pesimizma".
Krastev zato smatra da "nerešena politička kriza u Makedoniji, pokušaj udara u Crnoj Gori i aktivna rasprava o referendumu o nezavisnosti u Republici Srpskoj.., ukazuju kakva bi mogla da bude budućnost regiona".
EU jeste glavni trgovinski partner Balkana, a "ljudi koji žele da ostvare svoj san, idu u Nemačku i Italiju, a ne u Moskvu ili Ankaru.., ali to nije dovoljno da se taj region bezbedno zadrži u zoni uticaja EU".
TRAMP ČEŠLJA BALKAN: Predsednik SAD udara prvo na ALBANIJU I EDIJA RAMU!
Nova realnost na Balkanu, piše Krastev, je to što se "Evropljani više ne mogu oslanjati na pomoć SAD u obezbeđivanju mira i stabilnosti u tom regionu", jer "Balkan neće nikada biti prioritet (predsednika SAD) Donalda Trampa, niti će njegova vlada biti voljna da brani tamošnje muslimane što je devedesetih bila uloga SAD".
- Taj nedostatak interesovanja Vašingtona delom objašnjava zašto će Moskva na Balkanu, a ne u državama Baltika, biti u iskušenju da demonstrira ranjivost NATO. A tu bi (na Balkanu) i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan mogao najuspešnije postići svoj cilj da Evropljanima održi lekciju - ukazuje Ivan Krastev.
Navodeći da je "naivno ako EU veruje da može ponovo steći uticaj na Balkanu ponavljajući svoju privrženost integraciji ili ubacujući još malo novca" u region Krastev dodaje da EU mora biti spremna da joj Balkan bude geopolitički prioritet i da "tamošnji politički sukob oblikuje kao borbu za Evropu ili protiv nje" jer će, u protivnom, njen uticaj u tom regionu ubrzo izbledeti.