"IZRAELCI SU JAKO POGREŠILI!" Potpuni amaterizam Tel Aviva: Mislili su da Iran neće oštro reagovati, a dobili su KIŠU UBITAČNIH PROJEKTILA
Izraelski zvaničnici potpuno su potcenili ozbiljnost iranskog odgovora na napad 1. aprila, u kom je ubijeno nekoliko komandanata iranske Revolucionarne garde.
Iranci su u znak odmazde ispalili baraž od više stotina raketa i dronova.
- Izraelci su jako pogrešili misleći da Iran neće oštro reagovati - tvrde brojni američki zvaničnici koji su govorili za Njujork Tajms.
U izveštaju se navodi da su američki zvaničnici ljuti što su obavešteni samo nekoliko minuta pre napada u Damasku i da im nije saopštena ozbiljnost napada, a komunikacija je prosleđena kao "obaveštenje male važnosti", rekli su američki zvaničnici.
Dva dana nakon napada, američki ministar odbrane Lojd Ostin telefonirao je izraelskom ministru odbrane Joavu Galantu i "direktno se žalio" da bi napad doveo regionalne američke snage u opasnost i da mu je ostalo malo vremena za jačanje odbrane, navodi se u izveštaju.
Dvojica izraelskih zvaničnika izjavila su Tajmsu da su planovi za napad počeli dva meseca pre nego što je izvršen.
List navodi da je ratni kabinet 22. marta odobrio plan.
Američki list navodi da je pregledao internu odbrambenu evidenciju u kojoj su navedeni potencijalni odgovori Teherana, i da nijedan od njih nije predvideo napad u obimu koji je viđen tokom vikenda, kada je Teheran ispalio preko 300 balističkih projektila i dronova na Izrael.
Prema tvrdnjama izraelske vojske, gotovo sve su presreli izraelski sistemi protivvazdušne odbrane, zajedno sa američkim, britanskim, francuskim i jordanskim snagama. Pregršt raketa koje su se provukle nanele su manju štetu u vazduhoplovnoj bazi i navodno teško povredile sedmogodišnju devojčicu.
Prema izveštaju, izraelska obaveštajna služba je prvobitno očekivala da će Iran na Izrael ispaliti najviše 10 raketa zemlja-zemlja. Prošle nedelje su povećali procenu na 60 do 70 raketa zemlja-zemlja, navodi se u izveštaju, uz napomenu da se i ovo pokazalo kao izuzetno pogrešna procena.
Na dan napada, iransko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je švajcarsku ambasadorku kako bi preneli poruku Vašingtonu u kojoj su izrazili svoj bes i saopštili da smatraju SAD odgovornim.
SAD su, preko Omana, Turske i Švajcarske, razjasnile Iranu da nisu umešane u napad i da ne žele rat.
Iran je takođe diplomatskim kanalima slao poruke da ne želi rat sa Izraelom ili, još gore, sa SAD.
Diplomata upoznat sa detaljima rekao je Tajmsu da je na ključnom sastanku 7. aprila u Muskatu, u Omanu, između iranskog ministra spoljnih poslova i njegovog omanskog kolege, Iran poslao poruku da mora da uzvrati udarac Izraelu, ali da će odgovor biti uzdržan kako bi se izbegao regionalni rat.
U to vreme, visoki američki zvaničnici, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena, državnog sekretara Antonija Blinkena i generala Čarlsa K. Brauna mlađeg, predsednika Združenog generalštaba, bili su angažovani u intenzivnoj komunikaciji sa svojim kolegama u Izraelu, Kini, Indiji i Iraku, kao i sa saveznicima u NATO-u i drugima, rekli su zvaničnici.
Američki zvaničnik je rekao da je Vašington shvatio da ne može da ubedi Iran da se uzdrži od napada, ali se nadao da će ograničiti veličinu napada.
Međutim, iako je Iran saopštavao da njegov udar neće primorati Izrael da odgovori, Teheran je razvijao svoje planove kako bi postigao barem nekoliko pogodaka, rekao je izraelski zvaničnik.
Blinken je razgovarao sa izraelskim liderima kako bi ih uverio da će SAD pomoći u odbrani zemlje.
U međuvremenu, američke i izraelske obaveštajne agencije, uz pomoć Jordana i drugih zemalja u regionu, nastojale su da dobiju sliku o iranskim planovima. Saznali su da Teheran namerava da gađa vojne, a ne civilne ciljeve, rekli su američki i izraelski zvaničnici.
Sakupljeni obaveštajni podaci dali su Izraelu predstavu o tome sa kojim oružjem će se suočiti i koje lokacije će biti gađane, rekli su izraelski zvaničnici. Porodice su evakuisane iz nekih vazdušnih baza, a avioni prebačeni na bezbednije lokacije.
Kako se iranski napad odvijao, iransko ministarstvo spoljnih poslova i Revolucionarna garda, koji su nadgledali napad, održali su otvorenu liniju sa vladom Omana kao kanal za poruke između SAD i Irana, otkrili su iranski zvaničnici.
U nedelju rano ujutru, kada se napad završavao, Iran je ponovo pozvao švajcarsku ambasadorku - ovog puta u bazu Garde - i zamolio je da prenese poruku da SAD ne treba da se mešaju i da će, ako Izrael uzvrati, Iran uzvratiti čak i teže, ali ovoga puta bez ikakvog upozorenja.
Američki napori su sada fokusirani na ubeđivanje izraelskih lidera da vide uspešnu odbranu kao pobedu koja ne zahteva dalje vojne akcije, navodi se u izveštaju.
Izvor: Srbija Danas/Kurir/Njujork Tajms
