JAPAN SE OZBILJNO SPREMA ZA RAT: Situacija se promenila u korenu, na pomolu istorijski revizionizam i destabilizacija Azije?!
Japan radi na tome da se potvrdi kao globalna vojna sila
Premijer Japana Fumio Kišida započeo je 2023. turneju po zemljama G7, nakon što je posetio Francusku, Italiju, Veliku Britaniju, SAD i Kanadu. Kao predsedavajući ove godine grupom usmerenom na SAD, Kišida će biti domaćin samita u Hirošimi u maju.
VOĐA KATALONSKIH SEPARATISTA NA UDARU ŠPANSKOG DRŽAVNOG TUŽILAŠTVA: Traže da se Pudždemon tereti i za pobunu!
PREVRNUO SE AUTOBUS NA ZALEĐENOM PUTU: U njemu bilo 70 radnika nuklearne elektrane, povređen veliki broj njih! (FOTO)
PUTIN PRESEKAO: Ruski predsednik podneo Državnoj dumi novi nacrt - Rusija definitivno RASKIDA sa moćnom organizacijom!
Dok su mnoga njegova putovanja bila fokusirana na pripremu terena za samit, Kišida je usput potpisao niz ugovora o odbrani, pokazujući kako je poseta povezana sa krajnjom ambicijom Japana u ovom trenutku: prenaoružavanjem.
Od kraja Drugog svetskog rata, vojna moć Japana je ograničena njegovim ustavom da bude striktno odbrambena. Zemlja se odrekla prava na rešavanje sporova putem oružanog sukoba i isključila mogućnost da ima vojsku ili da ratuje u inostranstvu. Ovo je postavilo ograničenja za potrošnju na odbranu, ali je takođe učinilo da se Japan oslanja na Sjedinjene Države za svoju bezbednost.
Međutim, sada su ova ograničenja skoro nestala, čak i ako još uvek postoje na papiru. Tokio ima dobro opremljene snage za samoodbranu Japana, efektivno stalnu odbrambenu vojsku, i nedavno je obećao da će udvostručiti svoju potrošnju na odbranu do 2027. i da će postići kapacitete za "drugi udar" sa pogledom na Kinu i Severnu Koreju, podstičući regionalnu trku u naoružanju.
Prošle godine ubijen je bivši premijer Šinzo Abe. Kada je preminuo, ostale su njegove ideje japanskog vojnog revizionizma. Klima geopolitičkog nadmetanja u pogledu uspona Kine i severnokorejskog nuklearnog raketnog programa poslužila je kao platforma za Japan da efektivno okonča svoju pacifističku epohu. Ove promene su omogućile nacionalističkoj Liberalno-demokratskoj partiji (LDP), uprkos nepovoljnim ekonomskim rezultatima decenijama, da trajno ostane na vlasti među svojim ključnim koalicijama i na taj način forsira ovaj revizionizam, uprkos protivljenju nekih pripadnika japanske javnosti.
Dok su Sjedinjene Države oduvek videle Japan kao bedem svoje projekcije moći u Aziji, poziciju koju su učvrstile tokom Korejskog rata, sada dozvoljavaju Japanu da "izbegne uzicu" svojih posleratnih vojnih ograničenja, nadajući se da će im pomoći u obuzdavanju Kine. Bajdenova administracija je uspostavila strategiju stvaranja koalicija za ciljanje Pekinga, kao što su, na primer, Kvad i AUKUS.
SAD imaju za cilj da se suprotstave usponu Kine tako što će saveznicima dati proširene vojne sposobnosti i kapacitete koje ranije nisu imali. Kao što je, na primer, dozvoljavanje Australiji da dobije nuklearne podmornice preko AUKUS-a ili, u ovom slučaju, davanje prostora Japanu da proširi svoj vojni domet, kao što je izgradnja novih vazdušnih baza na Okinavi.
Čineći to, Vašington sve više shvata Japan kao kritičnu prednost u nepredviđenim situacijama vezanim za Tajvan sa Kinom, pri čemu je japanska teritorija zapravo oko 100 kilometara istočno od samog ostrva.
Dakle, Japan sada priznaje ostrvo kao kritičnu varijablu u sopstvenoj odbrambenoj politici, jer ako Tajvan padne pod kopnenu vlast, Japan će vojno "matirati" Kina, što će kasnije promeniti odnos snaga u Aziji u odnosu na SAD.
Raketna jedinica se sada gradi na japanskom ostrvu blizu samog Tajvana. Iako Tokio zvanično ne priznaje nezavisnost Tajvana i zadržava stav strateške nejasnoće po tom pitanju, njegovi veoma bliski odnosi sa SAD i činjenica da je njegov ustav izmenjen 2014. kako bi se omogućila vojna akcija u odbrani saveznika povećavaju mogućnost Japan direktno interveniše u sukobu na Tajvanu.
Ono što je primetno je kako se Japan ne okreće samo Sjedinjenim Državama zbog sopstvenog vojnog ekspanzionizma, već i drugim zemljama. Ovo uključuje dublje odnose sa Velikom Britanijom, Kanadom i Australijom, između ostalih. Na primer, Japan će sa Velikom Britanijom i Italijom izgraditi "borbeni avion sledeće generacije" koji će uključivati upotrebu veštačke inteligencije.
Iako je jasno da Sjedinjene Države guraju svoje saveznike da rade zajedno kako bi pokušali da obuzdaju Kinu, sa druge strane, takvi potezi takođe pokazuju kako Japan pokušava da ponovo potvrdi sopstvenu stratešku nezavisnost sa ciljem da se ponovo uspostavi kao vojna vlast, što nije pokušao od 1940-ih.
Sve ovo, međutim, donosi novu dinamiku opasnosti za Aziju. Pre svega, u geografskom regionu severoistočne Azije, i Rusija i Kina vide Japan kao potencijalnog vojnog protivnika i verovatno će se više složiti u pogledu ove dinamike. Drugo, japanski militarizam eskalira već napetu situaciju sa Severnom Korejom, koja je, suočena sa jačim Tokijem, motivisana da poveća svoje nuklearne i balističke raketne kapacitete, pronalazeći veće opravdanje za to.
Treće, osećanje antijapanskog nacionalizma u Kini će porasti, što znači da će se tenzije između njih dvoje povećati. I, konačno, uprkos zajedničkom savezniku u Sjedinjenim Državama, šta će Južna Koreja učiniti pred sve jačim Japanom?
Može se osećati pod vojnom dominacijom ili izolacijom, što će takođe naterati zemlju da se dodatno naoruža usred bezbroj izazova. Kao takvo, ponovno naoružavanje Japana imaće ogroman destabilizujući efekat na Aziju, i to je nešto što Vašington rado koristi da bi zadržao svoj uticaj u regionu.
