JEDNA ZEMLJA TAJNO PODRŽAVA JERMENIJU: Mogla bi da se umeša u sukob i da bude nevidljivi igrač (VIDEO)
Iran je još jedna regionalna sila koja bi mogla da se umeša u sukob u Nagorno-Karabahu. Međutim, on za sada izgleda kao krajnje nepredvidljivi igrač.
Iran je među prvima pozvao na mir između Jermenije i Azerbejdžana, a takođe se i ponudio da bude posrednik u mogućim mirovnim pregovorima. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Saed Katibzadeh je izrazio spremnost Teherana da pomogne u uspostavljanju primirja.
DA LI SU DECA OTPORNIJA NA KORONU OD ODRSALIH? Iznenađujući rezultati novih studija
ŠTA SE DEŠAVALO SA TRAMPOVOM RUKOM? Nakon debate predsedniku se pridružila supruga, snimak obišao društvene mreže
OBOREN JE NAJCRNJI REKORD OVE GODINE! Korona seje smrt, ali jedna brojka pokazuje svetlo na kraju tunela
- Iran pažljivo prati konflikt sa zabrinutošću i poziva na hitno okončanje konflikta i početak razgovora između dve zemlje - rekao je Katibzadeh.
Teheran ima dugu i burnu istoriju sa svoja dva suseda Jermenijom i Azerbejdžanom, pa se mnogi pitaju šta Iran zapravo želi i da li je zaista tako neutralan, kao što se predstavlja.
Sa Azerbejdžanom ga povezuje istorija i kultura, a sa Jermenijom - ekonomija
Iran i Azerbejdžan u velikoj meri dele istu istoriju, religiju, etničku pripadnost i kulturu. Teritorija onoga što se danas naziva Republikom Azerbejdžan odvojena je od Irana tek u prvoj polovini 19. veka, kroz Rusko-persijski rat.
Na području severno od reke Aras, teritorija savremene Republike Azerbejdžan bila je iranska teritorija sve dok je nije okupirala Rusija.
Iran i Azerbejdžan su jedine nacije na svetu u kojima veliku većinu stanovništva čine šiitski muslimani.
Međutim, Azerbejdžanci su turkijski narod i time bliži Turcima nego Irancima pa je to jedan od faktora čestog neslaganja između Bakua i Teherana.
U poslednjih 30 godina, za vreme rata između Jermenije i Azerbejdžana i nakon primirja koje se često krši, Iran se često predstavljao kao neutralan i nudio usluge medijatora.
Istovremeno, iranski zvaničnici su više puta potvrdili svoju podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana. Zamenik ministra spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je 2020. godine da se "Iran, poštujući teritorijalni integritet Azerbejdžanske Republike, u osnovi protivi svakom potezu koji bi podstakao sukob između dve susedne države Azerbejdžanske Republike i Jermenije".
Devedesetih Iran sedeo na dve stolice
Tokom rata, Iran je bio rastrzan u smišljanju stava i politike prema dve zemlje, navodi Svante Kornel, švedski stručnjak za pitanja politike Južnog Kavkaza i Centralne Azije. Međutim, kako je rekao, Teheran je defakto "sprovodio politiku koja je kombinovala zvaničnu neutralnost i rastuću podršku Jermeniji".
Kornel tvrdi da je Iran bio naklonjeniji Jermeniji, ali da je ta " prećutna podrška bila ograničena na ekonomsku saradnju".
Upravo je ekonomska pomoć Irana devedesetih pomogla Jermeniji da zaobiđe probleme izazvane blokadom koju joj je nametnula Turska. Međutim, izgleda da i Iran, kao i Rusija, pomaže obe strane.
Godine 2013. Mohsen Rezae, koji je tokom sukoba u Nagorno-Karabahu devedesetih bio zapovednik Garde islamske revolucionarne garde (IRGC), tvrdio je da je lično izdao naredbu "da se vojska Republike Azerbejdžan opremi na odgovarajući način i da dobije neophodnu obuku".
Rezae je dodao da su "mnogi Iranci umrli u Karabaškom ratu. Pored ranjenih koji su prevezeni u Iran, mnogi iranski mučenici Karabaškog rata sahranjeni su u Bakuu"
Hasan Ameli, jedan od iranskih religijskih vođa, tvrdio je da je Iran pružio Azerbejdžanu oružje i pomogao avganistanskim mudžahedinima da odu u Azerbejdžan i da tamo ratuju.
Iranski azerbejdžanski problem
- Generalno govoreći, čini se da je Iran bliži Jermeniji u odnosima sa obe zemlje - kaže Bulent Aras, profesor međunarodnih odnosa iz Istanbula.
Aras iznosi nekoliko faktora za iransku implicitnu podršku Jermeniji, počevši od iranskog političkog saveza s Rusijom do trgovinskih veza Teherana sa Jerevanom.
Ali između ostalih razloga, promenljiva politička priroda azerbejdžanskog, odnosno turkijskog stanovništa koje živi u Iranu, igra važnu ulogu u bliskim vezama Teherana sa Jerevanom, kaže Aras.
- Porast turskog nacionalizma (među Azerbejdžancima) u Iranu Teheran bi smatrao ozbiljnim političkim problemom. Veze i odnosi između severa zemlje (gde živi znatno broj azerbejdžanskog turkijskog stanovništva) i Azerbejdžana bili su važan faktor u političkim problemima Teherana sa Azerbejdžanom - rekao je Aras za TRT Vorld.
Mnogi Azerbejdžanci sever Irana nazivaju južnim Azerbejdžanom, gde, prema različitim procenama, živi gotovo 20 miliona Azerbejdžanaca. Neki azerbejdžanski nacionalisti i intelektualci već dugo definišu i severni deo Irana i Azerbejdžan kao kulturno i socijalno identične, tvrdeći da bi trebalo da postanu politička unija.
Politički argument Velikog Azerbejdžana već dugo predstavlja pretnju za iranski establišment, koji je svoju podršku Jermeniji iskoristio kao protivmeru da umanji azerbejdžanske aspiracije u Iranu i širom regiona, rekao je Esref Jalinkilidžli, politikolog.
Zašto Teheranu ipak odgovara mir na Kavkazu?
Ipak, čini se da iako možda i dalje naginje ka podršci jerevanu, Teheranu bi najviše odgovarao mir.
Iran takođe pažljivo prati dešavanja na Kavkazu zbog trgovine, prikupljanja obaveštajnih podataka i drugih faktora.
Iran, uprkos svim nesuglasicama sa Bakuom, pokreće novi železnički projekat sa Azerbejdžanom.
Jedan od ciljeva Irana su bliži odnosi sa Kinom i Rusijom, usred američkih sankcija i želje da stvori više multipolarni svet, pa izgleda i da i po pitanju sukoba Jermenije i Azerbejdžana, svoju spoljnu politiku usklađuje sa njima.
Sukob na iranskoj severnoj granici između Azerbejdžana i Jermenije nije u iranskom interesu. Više bi volelo da se sukob ne prelije i na njegovu teritoriju. Iran ima mnogo azerbejdžanskih građana i ne može da predvidi šta bi moglo da se desi u slučaju da se sukob spusti južnije.
Šta se dešava u Nagorno-Karabahu?
Region Nagorno-Karabah je deo teritorije Azerbejdžana, ali koji naseljavaju pretežno etnički Jermeni. U tom regionu je 1988. godine izbio rat koji je trajao sve do proglašenja primirja 1994. godine u kojem su na obe strane nastradale hiljade ljudi i stotine hiljada postale izbeglice.
Pod nazivom Republika Arcah, region je 1991. godine proglasio nezavisnost, međutim nijedna država je nije priznala. I nakon primirja sukobi se povremeno javljaju.
Sada su u toku najveći sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga od 2016. godine i zavladala je zabrinutost za stabilnost južnog Kavkaza, koridora kroz koji prolaze cevovodi za izvoz nafte i gasa na svetska tržišta.
U sukobima koji su počeli u nedelju 27. septembra poginulo je na desetine vojnika i civila, ali će tačan broj možda tek kasnije biti utvrđen. Obe strane krive rivala za početak novog vatrenog obračuna.
