JERMENIJA NA PREKRETNICI: Dovršetak započetog ili hod ka nepoznatom?
Proteklih nedelja, Jermenija se suočila sa novom krizom
Pre gotovo pola godine, nakon više meseci masovnih protesta, u Jermeniji je došlo do promene vlasti. Pod pritiskom više desetina hiljada demonstranata, koji su kontinuirano opsedali trgove Jerevana, vladajuća i godinama nedodirljiva Republikanska partija je popustila i kroz parlamentarnu proceduru na vlast dovela Nikola Pašinjana, opozicionog političara i lidera ovih protesta. Ipak, novoj Vladi ruke su u mnogo čemu bile vezane, pošto parlament i dalje većinski popunjavaju predstavnici starog režima, a u komplikovanom geopolitičkom položaju, nova Vlada se trudi da sprovede reforme zbog kojih je i dovedena na vlast.
Jermenski premijer podneo OSTAVKU: Sve spremno za prevremene parlamentarne izbore
Proteklih nedelja, Jermenija se suočila sa novom krizom. Nikol Pašinjan je želeo po svaku cenu da izazove nove parlamentarne izbore, kojima bi zaokružio svoju vlast i nekada svemoćnu Republikansku partiju poslao u opoziciju i verovatno, višestruke turbulencije koje bi rezultirale odlaskom viđenijih kadrove iz stranke ili politike uopšte, a potencijalno i do rascepa unutar nekada, naizgled monolitnih struktura.
Da se predstavnici stare elite neće predati bez borbe, bilo je više nego jasno. Relativno brzo, nominalno preuzimanje kontrole nad bezbednosnim aparatom od strane Pašinjana (iako je ovaj proces daleko od okončanog), pokazalo se krajem jula 2018. godine, kada je izvršena akcija hapšenja bivšeg predsednika Roberta Kočarjana.
Ovo hapšenje ne samo što je izazvalo veliku medijsku pažnju, nego je i izazvalo nemala strahovanja među pripadnicima srednjeg sloja „republikanske elite“, jer je dokazalo da Pašinjan, čak i uz izostanak svih instrumenata vlasti, iskazuje spremnost na politički obračun sa eminentnim i nekada veoma moćnim političkim liderima ove kavkaske države.
Pašinjan je svoju odlučnost i spremnost za konfrontaciju dokazao u istom periodu, nakon što je pored bivšeg predsednika Kočarjana, novom premijeru lojalan deo aparata istražnih organa, priveo i Jurija Hačaturova. Ipak, hapšenje ovog generala ima svoju širu, geopolitičku dimenziju.
Posle BREGZITA, NOVI ŠOK! Uskoro glasanje o nepoverenju Terezi Mej
Hačaturov se od prošle godine nalazi na mestu generalnog sekretara ODKB – najveće, krovne asocijacije za saradnju u sferi odbrane, na prostoru bivšeg SSSR, a koju predvodi Ruska Federacija. ODKB, istina, nikada nije postao protivteža NATO savezu u punom smislu te reči, ali je politički veoma značajan za Moskvu. ODKB služi kao dokaz odanosti država članica savezništvu sa RF i prihvatanju pripadnosti geopolitičkom pojmu „ruskog sveta“, koji nosi i svoju kulturološku konotaciju (u sastav ulaze države članice Evroazijske unije: RF, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Jermenija, kao i država koja još uvek nije članica EAU - Tadžikistan).
Hačaturov je karijerni oficir, nekadašnji načelnik generalštaba vojske Jermenije, bio je aktivni učesnik rata u Nagorno-Karabahu, nakon kog je Jermenija ovladala sa oko 7.634 kvadratnih kilometara azerbejdžanske teritorije (od ukupno oko 86,600 kvadratnih kilometara teritorije ove države). Hačaturov u delu veterana Karabahskog rata uživa kultni status, a sasvim sigurno, više je nego značajan za republikanske strukture kao čovek od najvišeg poverenja nekadašnjih nosioca vlasti.
PROCURILO! Amerika digla optužnicu protiv Asanža
Privođenje ovakve figure je smeo politički potez. Hačaturov se u Jerevanu pojavio kao svedok na suđenju Kočarjanu, da bi mu potom uručili i optužnicu i smestili na optuženičku klupu na kojoj je već sedeo njegov nekadašnji vrhovni komandant. Republikansku dvojku su potom pustili da se brani sa slobode, uprkos intimnom otporu Pašinjana, ali je već njihovo privođenje ozvaničilo ulazak u oštar klinč novih vlasti sa sistemom koji još uvek nije demontiran i koji raspolaže dovoljnim brojem aduta za uzvraćanje udarca.
Nekadašnjeg predsednika i nekadašnjeg načelnika generalštaba, nove vlasti terete za „martovski pokolj“. Naime, 2008. godine, nakon nove pobede na predsedničkim izborima, do nedavno suverenog vladara jermenske političke scene Serža Sargsjana, došlo je do masovnih protesta pristalica opozicije, koje su optuživale režim za izbornu prevaru.
Pašinjan je hapšenjem dve ključne ličnosti tadašnje vlasti i to u momentu kada jedna od njih obavlja najvišu funkciju u važnom nadnacionalnom telu kao što je ODKB, dokazao rešenost da u političkom obračunu sa republikancima ide do kraja, ali je istovremeno isključio mogućnost šireg kompromisa sa elitom koju želi u potpunosti da zameni i izazvao određeni nivo zebnje u Moskvi, u pogledu mogućih geopolitičkih zaokreta i nedovoljnog učitavanja ruskih interesa u državi koja u potpunosti zavisi od vojne zaštite RF.
Skandal u pozorištu u Baltimoru: Uzvikivao "Hajl Hitler! Hajl Tramp!"
Situaciju u Jermeniji, dodatno je zakomplikovala afera prisluškivanja direktora SNB (jermenske obaveštajne službe) i načelnika Specijalne istražne službe, formirane u cilju borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u visokim krugovima vlasti. U ovom razgovoru, dva čelna čoveka, novog, Pašinjanu odanog bezbednosnog aparata, razgovarala su o istrazi protiv Kočarjana i Hačaturova i iznosili lične stavove ali i detalje koji definitivno nisu smeli dospeti u javnost.
Pašinjan je za prisluškivanje i objavljivanje ovih snimaka optužio „zaverenike sačinjene od korumpiranih državnih činovnika i oligarha“. Pašinjan smatra da sistem kreiran od strane Republikanske partije, a koji se ogleda prevashodno u državnim činovnicima srednjeg nivoa, „ogrezlim u korupciji“, kao i u oligarsima koji su se obogatili zahvaljujući kreditima dodeljivanim od strane državnih organa, koje nikada nisu vraćali, a kojima su započinjali velike poslovne poduhvate, koje bi dalje širili zahvaljujući monopolskom položaju na tržištu, obezbeđenom od strane republikanske političke elite.
Pašinjan je bio veoma oštar, na skupu svoje političke partije u jermenskoj prestonici sredinom septembra rekao je: „Lično naređujem svim pripadnicima snaga bezbednosti – hapsite oligarhe, hapsite kriminalce, razoružajte njihove privatne vojske i priljubite ih uz asfalt“.
S obzirom na sve navedeno, ne treba da čudi nedavna odluka jermenskog parlamenta u kom i dalje većinu uživaju republikanci. Po još uvek važećem zakonu, u Jermeniji bi se održali vanredni parlamentarni izbori dve nedelje nakon ostavke premijera, ukoliko parlament ne bi uspeo da izabere novog.
Prilično restriktivna zakonska odredba, trebala je biti zamenjena zakonom koji je izglasala parlamentarna većina a na predlog dela poslanika. Istina, zakon nije bio potpisan od strane predsednika države i stoga nije stupio na snagu, ali samo njegovo donošenje, izazvalo je visok nivo srdžbe kod Pašinjana i njegovih pristalica.
Pomenuti potpis predsednika Jermenije je u mnogome mogao odrediti dalji kurs njegovog odnosa sa aktuelnim premijerom. Neposredno pre izbijanja masovnih demonstracija u Jerevanu, tadašnji predsednik države Serž Sargsjan predložio je za svog naslednika priznatog doktora nauka, karijernog diplomatu, pronalazača, fizičara, jednog od izumitelja svetski poznate igre „Tetris“ i bivšeg premijera (u periodu 1996/97. godina) Armena Sarkisijana.
Za ovog kandidata glasali su gotovo svi članovi jermenskog parlamenta, dok protivkandidata nije bilo (jermenski predsednik bira se posredno, od strane narodnih poslanika – u prvom krugu tročetvrtinskom većinom, u slučaju neizbora, u drugom krugu tropetinskom većinom, u slučaju neizbora, u trećem krugu kandidat sa najvećim brojem glasova pobeđuje, shodno jermenskom ustavu).
Tokom velikih demonstracija Sarkisijan je davao pomirljive i odmerene izjave, više puta je izlazio na trg da razgovara sa demonstrantima, pozivao je policiju na uzdržanost i čak rekao da će u slučaju eskalacije sukoba „lično stati između organa reda i naroda“.
Ipak, Sarkisijan nije bez političkog iskustva, a još manje bez ambicije. Jermenski predsednik ne želi da dozvoli Pašinjanu preuzimanje pune vlasti. Istina, predsednik Jermenije shodno ustavu uživa uglavnom ceremonijalna prava i nema istinske instrumente za kreiranje politike države.
Stoga je samo dva meseca nakon promene vlasti, Sarkisijan izneo predlog o promeni ustava koji bi izjednačio nadležnosti predsednika i premijera. Nema sumnje da je Sarkisijan spreman na političku trgovinu, te da bi u slučaju davanja na većem značaju bio spreman da uzme učešća u Pašinjanovom projektu demontiranja jermenske političke elite oličene u Republikanskoj partiji.
No, veliko je pitanje koliko zapravo Sarkisijan može da ponudi, s obzirom na činjenicu da je po ustavu Jermenije dužan da 21 dan od donošenja zakona u skupštini, isti potpisom proglasi, a da je jedina mogućnost koja mu stoji na raspolaganju upućivanje zakona u Ustavni sud, gde bi se raspravljalo o njegovoj legalnosti.
U slučaju odluke Ustavnog suda po kojoj zakon nije u koliziji sa najvišim pravnim aktom, predsedniku Jermenije bi politički bile vezane ruke i on bi zakon morao da proglasi. Ukoliko bi to pak ponovo odbio, nakon pet dana od ponovljenog dostavljanja na potpis, predsednik parlamenta bi preuzeo njegovu dužnost u tom slučaju i potpisom proglasio zakon.
Takođe, Sarkisijan nema veliku političku težinu, ne može povesti ozbiljnu političku partiju u ovom trenutku, a povrh svega uživa priličan nivo skepse u očima novog jermenskog premijera.
Paradoks jermenske političke scene je u tome što u još uvek aktuelnom sazivu parlamenta, vladu podržava svega 9 od ukupno 105 poslanika, a što se njih 57 odnosno apsolutna većina, nalazi u opoziciji.
Dakle, motiv Pašinjana za raspisivanjem vanrednih izbora je više nego jasan. On biva još jasniji, ako se upoznamo sa činjenicom da republikance u parlamentu podržavaju i Jermenska revolucionarna federacija, koja se u periodu krize pokazala kao lojalan i verovatno dubinskim interesima vezan politički partner, kao i Prosperitetna Jermenija, koja pruža podršku Pašinjanovoj vladi po većini pitanja, ali je bila uz republikance pri donošenju zakona koji bi otežao raspisivanje vanrednih izbora.
Mandat jermenskog parlamenta traje pet godina i situacija u kojoj bi se Pašinjan našao u slučaju proglašenja zakona donetog krajem septembra tekuće godine, doveo bi aktuelnu vladu u stanje otvorenog sukoba sa parlamentom koji ne kontroliše. Svakako, ovo bi moglo izazvati nove sukobe na ulicama i dovesti do scena nasilja koje se lako mogu pretvoriti u sukob širih razmera.
Septembar su u Jermeniji obeležili i lokalni izbori u glavnom gradu na kojima je Pašinjanov pokret „Moj korak“ zabeležio je ubedljivu pobedu, prosto devastiravši političku konkurenciju.
Izlaznost je u Jerevanu iznosila 43.7%, što je za oko dva procentna poena više nego na prošlim izborima iz maja 2017. godine na kojima je slavila Republikanska partija. Pašinjanov blok je na ovim izborima kandidovao popularnog glumca Hajka Marutijana, koji je bio i nosilac liste. Prema jermenskom zakonu kojima se uređuje materija lokalnih izbora, nosilac liste je istovremeno i kandidat za gradonačelnika.
Pašinjanova pokret „Moj korak“ je osvojio preko 81% glasova na ovim izborima. Visoki cenzus od 8% nije prešla nijedna druga lista. Ipak, jermenski zakon dalje propisuje da radi očuvanja demokratskih kapaciteta legislativnih organa u parlamentu moraju biti predstavljene minimalno tri liste, kako bi on bio formiran. Tako su Prosperitetna partija sa osvojenih 7% i politički blok „Svetlo“ sa 5% ipak postali parlamentarni.
Izbori su definitivno ozvaničili raspad opozicione alijanse „Izlaz“ koja se podelila na dominantnu Pašinjanovu alijansu „Moj korak“ u kojoj je ključni subjekt politička partija „Građanski ugovor“ čiji je predsednik Pašinjan, dok su druga dva pokreta koja su zajedno sa Pašinjanom izdejstvovala Baršunastu revoluciju „Republika“ i „Svetla Jermenija“ formirali blok „Svetlo“.
Republikanska partija se odlučila na bojkot prestoničkih izbora.
Nakon ovih lokalnih izbora i republikancima je bilo jasno da se na novim parlamentarnim izborima ne bi postavljalo pitanje: Ko pobeđuje? Nego pitanje: Koliko će ubedljiv biti Pašinjan?
Stoga, jedino logično je bilo očekivati istrajnost republikanaca na održavanju aktuelnog statusa i izbegavanje vanrednih izbora. Ipak, ovakva odluka bi pojačala, inače konstantnu opasnost od novih masovnih demonstracija koje bi izvesno usledile i imale nesagledive posledice. Stoga se Pašnjan opredelio za taktiku „svršenog čina“.
Nakon što su republikanci pristali na razgovore početkom oktobra o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora, koje Pašinjan planira za decembar ove godine, jermenski premijer je objavio kako je nakon „plodonosnih“ razgovora sa predsednikom parlamenta i liderom republikanaca u jermenskoj skupštini, siguran da će građani imati priliku da se izjasne već do kraja ove godine.
U međuvremenu, ponovo je obezbedio podršku „Prosperitetne Jermenije“, partije koju predvodi Gagik Carukjan, jedan od najpoznatijih jermenskih tajkuna. Ipak, na podršku republikanaca će morati da pričeka, odnosno da uvidi da li je zaista ima za održavanje izbora ili će stara elita ipak rizikovati nove demonstracije i metež u kom bi možda imala više izgleda za uspeh, nego na redovnim izborima?
Pašinjan podnosi ostavku na mesto premijera i to je samo pitanje dana. Ono što je trenutno neizvesno, jeste da li će u međuvremenu jermenski predsednik potpisati sporni zakon i time obesmisliti Pašinjanov postupak ili će pak republikanci jednostavno kandidovati nekog sebi bliskog na mesto predsednika republičke vlade.
Oba scenarija deluju kao politička bomba. Međutim, imaju li republikanci izbora?
Kao jedinstvena politička opcija – ne. Republikanci nemaju podršku među građanima, vođstvo se osulo izgubili su ključne poluge moći, ne mogu ni da se pozovu na podršku stranog faktora, s obzirom na prilično uzdržan stav Rusije tokom Baršunaste revolucije, ali ni na podršku političkog Zapada, pošto je upravo Sargsjan obećao, pa pogazio dato obećanje, kako će Jermenija zajedno sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i time napustiti „ruski svet“. Umesto toga, Sargsjan je vrlo ozbiljno shvatio upozorenja iz Moskve i svestan kompleksnosti geopolitičke pozicije svoje države, odlučio da ipak krene put evroazijskih integracija.
Sledi "POLITIČKI CUNAMI": Pašinjan nije izabran za novog premijera Jermenije
Za ovaj potez Jermenije naročito je bila zainteresovana Francuska, gde živi veliki broj pripadnika odlično organizovane jermenske dijaspore, koji imaju veliki, prevashodno lobistički uticaj na Pariz. Zanimljivo, tokom kavkaske ture 2014. godine, tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland je napomenuo kako ulazak Jermenije u EAU ne sme da spreči ovu državu da sarađuje i sa EU i pozvao na kreiranje modela koji bi omogućio istovremen pristup Jermenije na oba tržišta.
Ovaj stav je ostao usamljen, ali konstanta francuske spoljne politike, usmerene ka protektivnom odnosu prema Jerevanu, nije se promenila. Poseta Emanuela Makrona Jerevanu i skora organizacija samita Frankofonih država u Jermeniji, upravo je ukazala na ovu težnju.
Dakle, republikanska politička perspektiva je veoma tamna. Rizik novih uličnih nereda, pogotovo u slučaju izostanka podrške spoljnog faktora, veoma je visok. Očito, republikanci koji su se tokom svoje vlasti pokazali kao uslovno lojalan partner Moskvi, sa kojom su ipak izgradili dublje, integrativne procese, uprkos neretkim trzavicama i neprestanom koketiranju sa Zapadom, sada, kao poslednju šansu, žele da iskoriste zebnju Kremlja, kako će Pašinjan ipak, pre ili kasnije, ostvariti neke od svojih opozicionih zamisli i naštetiti kako geopolitičkom poretku južnog Kavkaza na kom je RF i dalje ključni spoljni partner, tako i poslovnim interesima Moskve u samoj Jermeniji.
Od stepena zebnje Kremlja, ubeđivačkih sposobnosti republikanaca i nedostatka istih kod Pašinjana kada je Moskva u pitanju, u mnogome zavisi da li će se pripadnici odlazeće elite zaista odlučiti na političku konfrontaciju, koja bi izvesno dovela do izostanka njihovog tihog odlaska u političku prošlost. Nova Baršunasta revolucija u Jermeniji u tom slučaju, ne bi bila moguća i daleko veće šanse bi imao scenario nalik kijevskom Majdanu.
Takođe, ključna determinanta razrešenja ove političke krize biće sa jedne strane (ne)monolitnost republikanaca i fleksibilnost jermenskog premijera. Ukoliko želi biti siguran kako će aktuelni saziv parlamenta biti dovoljno kooperativan da ne spreči vanredne parlamentarne izbore, Pašinjan će morati da u izvesnoj meri odustane od svoje političke krutosti koju nemilice propagira i dopusti mogućnost aboliranja određenih aktera odlazećeg režima, kako ne bi svojim rezolutnim stavom u očima svih, aktuelnih republikanskih poslanika stvorio sliku o mogućoj represiji i revanšizmu, nakon definitivnog demontiranja republikanskog političkog sistema. Parlament je upravo poslednji politički adut i brana na koju republikanci gledaju ka na zaštitu od prilično neizvesne budućnosti.
Stoga, manjak zebnje spoljnog faktora i višak osećaja za kompromise novog jermenskog lidera, neophodni su za izbegavanje transformacije političke baršunatosti u kavkaski dinamit.
