Jerusalim pred OPSADOM aveta prošlosti: Da li će napetost oko Brda hrama ZAOŠTRITI Izraelsko-arapski sukob?

Jerusalim je duhovni centar tri velike monoteističke vere i samim time verovatno najvažniji grad na celom Bliskom istoku, a za neke i šire. Imajući to u vidu jasno je da svaka podrhtavanja ovde mogu izazivati posledice koje će se osetiti jako daleko i izazivati potrese.

Jerusalimsko svetilište u žarištu: Sukob Palestinaca i Izraelaca, veliki broj povređenih

Netanjahu POBESNEO zbog zahteva EU, a o Rusiji, Indiji i Kini ima samo reči HVALE!

Mnogo puta bili smo svedoci nasilju u Jerusalimu, a ovih dana ono ponovno izbija.

Jerusalim je do sada vidio svašta, on je jedan od najstarijih gradova na svetu. Ime "Urusalima" spominje se još na starim mezopotamijskim pločicama, na klinastom pismu.

Naseljen je još od 4,500 godina prije Nove ere, a tokom svoje duge istorije bio je uništen najmanje dva puta, pod opsadom 23 puta, napadnut 52 puta i zauzet i preuzet čak 44 puta.

Sulejman Veličanstveni 1538. godine podigao je zidove oko Jerusalima. Danas ti zidovi označavaju prostor Starog grada - od 19. veka unutar ovog prostora definisane su četiri gradske četvrti koje su poznate kao jermenska, hrišćanska, jevrejska i muslimanska.

Od 1981. Stari grad nalazi se na popisu svetske baštine kao ugroženo mesto. 

Današnji Jerusalim prostire se znatno šire od zidina iz 16. veka. Po veličini Jerusalem je danas otprilike kao Zagreb, ima između 800,000 i milion stanovnika.

KRV TEČE JERUSALIMOM: Ubijen Palestinac ispred džamije Al Aksa! (FOTO/VIDEO)

Na službenom popisu stanovništva iz 2011. Jerusalim ima 801,000 stanovnika, a demografija izgleda ovako:

Jevreji - 497,000 (62%)

Muslimani - 281,000 (35%)

Hrišćani - 14,000 (2%)

Ostali  - 9,000 (1%)

Kao što možemo videti, kada govorimo o demografiji Jerusalima obično govorimo o religijskom sastavu stanovništva, to ne čudi - Jerusalim jeste sinonim za monoteističke religije. Ali, kako i znamo, tri velike religije koje tvrde kako postoji samo jedan Bog - judaizam, hrišćanstvo i islam - nisu preterano sklone jedna drugoj.

Međureligijski dijalog i versko ujedinjenje su zgodni koncepti, ali u praksi ne funkcionišu baš najbolje. Posebno "zeznuta" stvar kod monoteizma je ta da verovanje u jednog Boga, kod striktne interpretacije, brzo dovodi do nepriznavanja ovog drugog, što postaje "idealan" povod za sukob.

Netanjahu IZRIČITO: Isporuka struje Gazi unutrašnje pitanje Palestinaca!

Ako te tenzije fokusiramo u jednu tačku, ta tačka je upravo Jerusalim. Naime, status Jerusalima danas je jedno od temeljnih pitanja izraelsko-palestinskog konflikta.

1948., za vreme Arapsko-izraelskog rata, Izraelci su zauzeli zapadni deo grada te je ta teritorija anektirana u sastav Izraela dok je Istočni Jerusalim ostao pod tadašnjom kontrolom Jordana, ali ne zadugo - 20-ak godina kasnije izbija sada već gotovo mitski Šestodnevni rat, 1967., kada Izrael ponovno izlazi kao pobednik te ovog puta izvršava aneksiju i Istočnog Jerusalima.

 Iako i Palestinci imaju pristup Jerusalimu i žive tamo, njegov status je nešto oko čega će se još dugo voditi borbe.

Naime, i Izraelci i Palestinci smatraju Jerusalim kao svoj glavni grad - Izrael svoje primarne državne institucije ima u Jerusalimu, dok Palestinci žele da Jerusalim bude glavni grad Palestine. 

Svet, u nastojanju da ostane bar prividno nesvrstan, ne priznaje svojatanje niti jedne niti druge strane. Reč je o konfliktu koji može buknuti poput šumskog požara, a svaki ishitreni potez oko Jerusalima mogao bi biti iskra. 

Tramp u Izraelu: MIR na Bliskom Istoku moguć - IRAN ne sme imati nuklearno oružje

Naime, iako Izrael tvrdi kako je Jerusalim njihov glavni grad, ostatak sveta to ne priznaje te se kao de-facto glavni grad Izraela uzima Tel-Aviv, a tamo su smeštene i sve strane ambasade. No, kada bi izraelski moćni saveznik SAD prebacio ambasadu u Jerusalim to bi onda zapravo značilo da priznaju izraelsko pravo nad gradom, a sukob koji bi tada izbio bio bi veći nego ovaj aktuelni.

Kada se govori o izraelskoj okupaciji onda se u pravilu ističe kako se pod okupacijom nalaze Zapadna obala, odnosno teritorija Palestine, te Istočni Jerusalim. Ali, postoji razlog zašto će Izrael puno lakše jednog dana prepustiti punu kontrolu Zapadne Obale Palestincima nego Istočni Jerusalim - naime, na prostoru Istočnog Jerusalima nalazi se Stari grad, a on je bitan, za njega se bore i borile su se monoteistčke vere kroz vekove, ovo što ga okružuje, sve izvan zidina, samo je "grad" te nema takvu važnost.

Što se trenutno događa?

Ove nedelje izbili su žestoki sukobi između palestinskih predstavnika i izraelskih snaga sigurnosti. U sukobima je ubijeno najmanje troje Palestinaca, a više od 200 ih je ranjeno. Nakon što je pala noć stigle su vesti kako je troje izraelskih državljana ubijeno na prostoru naselja Halamish, u Zapadnoj obali -  osveta za sukob u Jerusalimu.

Kako je sve počelo? Nedelju dana ranije, troje Arapa, izraelskog državljanstva napalo je u svetom centru Jerusalima - na prostoru kojeg Jevreji zovu Brdo hrama, a muslimani Haram al-Sharif - izraelsku policiju te su pritom ubili dvojicu, oni sami su takođe ubijeni na licu mesta.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i njegova Vlada reagovali su na način da su odlučili postaviti striktne bezbednosne mere na prostor Brda hrama, ali i oko džamije al-Aksa - jedne od najvažnijih u Islamu uopšte.

Vest o postavljanju bilo kakvih restrikcija na ovom prostoru, pa makar se radilo samo o detektorima za metal, izazvala je ogroman gnev među Palestincima za koje je svaki ovakav potez Izraelaca jasna simbolika za okupaciju njihovih svetilišta.

Restrikcije na ulaz remete delikatni status quo po pitanju muslimanskog pristupa ovom prostoru. 

Nestrpljivi Netanijahu: Tramp u utorak i sredu u Izraelu - put do MIRA glavna tema!

Ipak, Netanijahu je pogrešio - nije smeo delovati jednostrano i bez konsultacije s palestinskim liderima (naročito pošto je palestinski predsednik Abas odmah osudio ubistvo dvojice izraelskih policajaca), ovako je ispalo da želi pokazati svoju dominaciju, a to je pak izazvalo veliku reakciju koja još buja.

Nadalje, izraelske vlasti zatvorile su pristup svetom mestu tokom dva dana nakon napada, a kada se pristup napokon ponovno omogućio, uvelu su zabranu pristupa za sve palestinske muškarce ispod 50 godina. Nakon toga išli su i korak dalje te su počeli postavljati detektore za metal oko Al Aksa džamije.

Za Palestince ovo je još jedna okupacija - detektori za metal simbolika su okupacije. Vođstvo je poručilo muslimanima da ne idu kroz detektore te da se umesto toga mole na ulici, ispred njih - to je pak stvorilo u petak dramatičnu scenu hiljada vernika koji se mole na ulici. 

Sa stvarima kao što je pristup Brdu hrama mora se ići oprezno, a izraelske vlasti nisu to učinile. Naime, od aneksije 1967. kontrolu pristupa formalno ima islamska religijska vlast u Jerusalimu. Ti delikatni ugovori potpisani između Izraela i muslimana od onda vrede kao status quo, ali, sada neki tvrde kako je postavljanje detektora za metal zapravo potez kojim se jednostrano kontrola oduzima islamskoj religijskoj vlasti i prebacuje na izraelsku vlast - drugim rečima, narušava se status quo koji osigurava kakav-takav mir. 

Evo zašto se Izraelci plaše IRANSKOG PRISUSTVA u Siriji

Ako se tenzije nastave, sukobi će uskoro postati znatno veći, a za očekivati je kako će uskoro početi izbijati anti-izraelski protesti po muslimanskim zemljama, stavljajući pritom pritisak na vlasti koje su se tokom desetljeća pomirile s Izraelom (Jordan, Egipat...). Je li Izraelu trebala ovakva situacija? Očito ne, ali njihovom premijeru Netanyahuu možda i da. Naime, ovi nemiri osigurat će mu snažniju potporu izraelskih nacionalista jer potpora mu već godinama opada, ali uvijek uspijeva naći načina kako se održati na vlasti, nerijetko koristeći upravo sukob s Palestincima.