SVETICA I ZAŠTITNICA SVOJE ZEMLJE: Devojčica koja je bila toliko OPASNA da su je spalili na LOMAČI
Kako je nepismena seljanka preuzela komandu nad vojskom i postavila kralja na presto
Jovanka Orleanka pre svega je bila pobožna seljanka u srednjovekovnoj Francuskoj, mlada žena koja je verovala da ju je Bog izabrao da odvede Francusku do pobede u njenom dugotrajnom ratu sa Engleskom.
TURSKA OBJAVILA RAT ISLAMSKOJ DRŽAVI! Započeta velika akcija bezbednosnih snaga!
KAMERE SNIMILE HEROJSKI PODVIG MAŠINOVOĐE Voz se kretao 112 km na čas, na šinama je bilo dete - o ovom potezu će se dugo pričati (FOTO)
VODE SE KRVAVE BORBE NA ULICAMA I TO DOK PROLAZE CIVILI: Mrtvih je sve više, objavljen novi crni bilans!
Bez vojne obuke, Jovanka je ubedila prestolonaslednika Šarla od Valoa da joj dozvoli da predvodi francusku vojsku do opkoljenog grada Orleana, gde su na današnji dan 1429. godine ostvarili zapanjujuću pobedu.
Nakon što je doživela krunisanje kralja Šarla VII, Jovanku su zarobile neprijateljske snage, suđeno joj je za veštičarenje i sa svega 19 godina spaljena je na lomači. U vreme kada je kanonizovana 1920. godine, Jovanka Orleanka se smatrala jednom od najvećih mučenica u istoriji i zaštitnicom Francuske.
Rani život Jovanke Orleanke
Rođena oko 1412. godine, Džoana Arka bila je ćerka farmera-zakupca, iz sela Domremi, u severoistočnoj Francuskoj. Kako prenosi History, nikada nije naučila da čita i piše, ali joj je njena pobožna majka usadila neizmernu duboku ljubav prema katoličkoj crkvi i njenom učenju.
U to vreme, Francuska je dugo bila rastrzana ogorčenim sukobom sa Engleskom (kasnije poznatim kao Stogodišnji rat), u kojem je Engleska imala prednost. Mirovnim sporazumom iz 1420. francuski prestolonaslednik Šarl od Valoa je razbaštinjen zbog optužbi za njegovu nelegitimnost, a kralj Henri V je postavljen za vladara i Engleske i Francuske.
Njegov sin, Henri VI, nasledio ga je 1422. Zajedno sa svojim francuskim saveznicima (predvođenim Filipom Dobrim, vojvodom od Burgundije), Engleska je okupirala veći deo severne Francuske, a mnogi u Jovankinom selu bili su primorani da napuste svoje domove pod pretnjom invazije.
Negde u to vreme, kada je imala 13 godina, Jovanka je počela da čuje glasove za koje je utvrdila da ih šalje direktno Bog kako bi joj dodelio životnu misiju od ogromne važnosti. Bila je ubeđena da je njen zadatak da spase Francusku proterivanjem njenih neprijatelja i da postavi Šarla za svog zakonitog kralja.
Kao deo ove božanske misije, Jovanka se zavetovala na čednost. Kada je sa 16 godina njen otac pokušao da joj ugovori brak, uspešno je ubedila lokalni sud da ne treba da bude prisiljena na to, jer ima važniju misiju.
Opsada Orleana
Na proleće 1428, Jovanka je stigla do Vaukouleursa, obližnjeg uporišta onih koji su bili lojalni Šarlu. U početku je odbijena od strane lokalnog sudije, Robera de Bodrikoa, ali je ostala uporna, privlačeći malu grupu sledbenika koji su joj verovali da je ona devica kojoj je (prema popularnom proročanstvu) suđeno da spase Francusku.
Kada je sudija Bodriko konačno popustio, Jovanka je ošišala kosu i obukla se u mušku odeću kako bi se uputila na 11-dnevno putovanje preko neprijateljske teritorije do Šinona, mesta gde se nalazila palata prestolonaslednika. Tamo je obećala Šarlu da će ga videti krunisanog u Remsu, tradicionalnom mestu francuske kraljevske investiture, i zamolila ga je da joj da vojsku da je vodi do Orleana, koji je tada bio pod kontrolom Engleza.
Protiv saveta većine svojih savetnika i generala, Šarl je udovoljio njenom zahtevu, i Jovanka je krenula u opsadu Orleana u martu 1429. obučena u beli oklop i jašući belog konja.
Nakon što je poslala prkosno pismo neprijatelju, neustrašiva tinejdžerka povela je nekoliko francuskih napada na njih, i na današnji dan (29. april) oterala Anglo-Burgunde sa njihovog bastiona i primorala ih da se povuku preko reke Loare.
Hvatanje Jovanke Orleanke
Posle tako čudesne pobede, njena reputacija se proširila nadaleko među francuskim snagama. Ona i njeni sledbenici otpratili su Šarla preko neprijateljske teritorije do Remsa, zauzimajući gradove koji su pružali otpor silom i omogućili njegovo krunisanje za kralja Šarla VII u julu 1429.
Orleanka je tada činila sve da ubedi Francuze da iskoriste trenutnu prednost da pokušaju da povrate Pariz, ali se novokrunisani kralj pokolebao, pošto ga je njegov favorit na dvoru, Žorž de La Tremoj, upozorio da Jovanka postaje previše moćna.
U međuvremenu, Anglo-Burgunđani su uspeli da učvrste svoje položaje u Parizu i u septembru su odbili napad neustrašive ratnice.
U proleće 1430. kralj je naredio Orleanki da se suoči sa burgundskim napadom na Kompijenju. Dok je pokušavala da odbrani grad i njegove stanovnike, zbačena je sa konja i ostavljena ispred gradskih kapija koje su se ispred nje zatvarale.
Burgundi su je tada zarobili i uz veliku pompu doveli u zamak Buvrej, koji je zauzeo engleski komandant u Ruanu.
Kako je umrla Jovanka Orleanka?
Na suđenju koje je usledilo, Jovanki je naređeno da odgovori na oko 70 optužbi protiv nje, uključujući veštičarenje, jeres i oblačenje u muškarca. Anglo-Burgundi imali su za cilj da se otarase mlade ratnice, kao i da diskredituju Šarla, koji joj je dugovao krunisanje.
U pokušaju da se distancira od optuženog jeretika i veštice, francuski kralj nije pokušao da pregovara o njenom oslobađanju. U maju 1431, nakon godinu dana u zatočeništvu i pod pretnjom smrću, Jovanka je popustila i potpisala priznanje negirajući da je ikada primila božansko vođstvo.
Međutim, nekoliko dana kasnije, ona je prkosila naređenjima tako što je ponovo obukla mušku odeću, a vlasti su joj izrekle smrtnu kaznu. Ujutro 30. maja 1431. godine, u dobi od 19 godina, Jovanka Orleanka je odvedena na staro tržište u Ruanu i spaljena na lomači.
Sveta Jovanka Orleanka
Njena slava se, međutim, samo povećala nakon njene smrti, a 20 godina kasnije novo suđenje koje je naložio Šarl VII očistilo je njeno ime.
Mnogo pre nego što ju je papa Benedikt XV kanonizovao 1920. godine, Jovanka Orleanka je stekla mitski status, inspirišući brojna umetnička i književna dela tokom vekova.
Godine 1909. papa Pije X proglasio je Jovanku Orleanku blaženom u čuvenoj pariskoj katedrali Notr Dam. Statua u katedrali Jeanne d’Arc, koja je na kraju postala zaštitnica Francuske, odaje počast njenom nasleđu.
