KADA ĆE NEPODNOŠLJIVE VRUĆINE PRESTATI?! Stručnjaci otkrivaju šta nas čeka u narednom periodu i zašto je vreme toliko neprijatno

Veći deo Evrope je poslednjih nekoliko dana bio podložan visokom intenzitetu toplote dok kontinent prolazi kroz najnoviji u seriji paklenih toplotnih talasa. To je mnoge nateralo da se zapitaju kada će nepodnošljivo toplo vreme prestati.

Skoro čitava Francuska je imala nekoliko dana uz upozorenja zbog visokih temperatura, pri čemu su termometri pokazivali više od 30°C širom zemlje. Ekstremna toplota pojavila se dok je zemlja obeležavala godišnjicu katastrofe iz 2003. godine kada je 11. avgusta umrlo 15.000 ljudi zbog ekstremne toplote.

Italija je gotovo konstantno bila pogođena toplotnim talasima od sredine juna. Deo zemlje je prognoziran da će dostići rekordne temperature preko 40°C. Vlasti su u ponedeljak stavile 40 departmana na narandžasto upozorenje zbog toplotnog talasa, dok je u utorak ujutru samo devet ostalo na tom upozorenju.

Bolnice u gradovima su, takođe, prijavile porast od 20 procenata u broju ljudi koji traže hitnu pomoć zbog bolesti povezanih s toplinom.

Od petka, Španija se bori sa najverovatnije najintenzivnijim toplotnim talasom ovog leta. Nacionalna meteorološka organizacija Aemet je izjavila da bi temperature mogle da pređu 40°C u oblastima Andaluzije i severoistoka. Visoke temperature i suvo vreme su takođe povećali rizik od požara na mnogim mestima.

Ponedeljak je bio najtopliji dan ove godine u Velikoj Britaniji sa zabeleženim temperaturama od 34°C u oblasti Kembridža.

Toplo vreme dolazi dok su stručnjaci iz Instituta za globalno zdravlje u Barseloni otkrili da je prevelika vrućina prošle godine u Evropi ubila više od 47.000 ljudi.

Iako se očekuje da će se ovo razdoblje ekstremne toplote smanjiti za mnoge pre kraja nedelje, možda još nije kraj ovogodišnjim visokim temperaturama. Evo šta stručnjaci predviđaju.

Zašto se čini da je tako vruće u centralnoj i zapadnoj Evropi?

Lars Lovinski, meteorolog za Weather & Radar, kaže da kombinacija toplote i vlage čini vreme za mnoge u zapadnoj Evropi stvarno neprijatnim.

Čini se toplije kada je vlaga visoka zbog količine vlage u vazduhu. Naša tela prirodno regulišu temperaturu znojenjem. To znojenje koje isparava u okolni vazduh hladi nas. Kada ima više vlage u vazduhu, znojenje se ne isparava toliko, što znači da se osećamo toplije.

"Ova vlažna toplota utiče na velike delove Francuske, zemalja Beneluksa, kao i Nemačku i druge zemlje centralne Evrope ove nedelje", objašnjava on.

Ono što je posebno, dodaje Lovinski, je da toplo vreme, takođe, pogađa daleki sever Evrope, iznad Arktičkog kruga sve do Spicbergena. Temperature su tamo dostigle 20°C u nedelju - rekord za mesec avgust.

Ovo razdoblje ekstremne toplote se očekuje da će se smanjiti za mnoge pre kraja nedelje, ali možda još nije kraj ovogodišnjim visokim temperaturama. Evo šta stručnjaci predviđaju.

Kada će se ovaj toplotni talas završiti u Evropi?

Olakšanje bi moglo biti na vidiku za neke u Evropi u narednih nekoliko dana kako se toplotni talas počinje povlačiti. Ali uslovi će se zadržati u istočnim i južnim delovima kontinenta.

"Istočni i posebno jugoistočni delovi Evrope će videti mnogo toplije od prosečnih uslova. Ovo dolazi nakon ponekad rekordno vrućeg jula u tim oblastima, posebno na Balkanu."

Zašto je Evropa trenutno tako vruća?

"Ovoga puta, toplo vreme je uzrokovano 'plimom' veoma toplog vazduha iz severne Afrike i Španije koji je pomeren ka severu ispred sistema niskog pritiska u Atlantskom okeanu", objašnjava Lovinski.

"Dok su ovi upadi toplog vazduha sa juga neuobičajeni tokom leta, postoji tendencija da ove tople vazdušne mase postanu još toplije zbog klimatskih promena."

Temperature morske površine oko Evrope su takođe bile visoke, dodaje on, posebno u Mediteranu gde su ponekad 4 do 6°C toplije od normalnih za avgust.

"Temperatura vode u Mediteranu je često između 26 i 30°C, što dovodi do još veće toplote i vlage, tako da čak i priobalna područja neće videti mnogo olakšanja."

Hoće li se vruće vreme u Evropi nastaviti do kraja avgusta?

Iako dugoročne vremenske prognoze ponekad nisu sigurne, Lovinski kaže da možemo izvući neke opšte trendove umesto preciznih predviđanja. Uopšteno, trendovi pokazuju da su toplije od prosečnih uslovi verovatno da će se nastaviti, posebno u južnoj i jugoistočnoj Evropi.

Ako se vetrovi ponovo okrenu ka južnim sektorima, centralna i zapadna Evropa bi takođe mogla videti neka dalja topla ili veoma topla razdoblja.

Šta se može reći je da će veoma topla voda u Mediteranu i oko mnogih zapadnoevropskih obala ostati problem u narednim nedeljama, budući da more može da skladišti mnogo toplote. Temperatura vode se menja mnogo sporije nego temperatura kopna.

"Ovo suštinski znači da će svaka toplota koja je skladištena u moru nastaviti da podržava toplije i vlažnije vreme osim ako ne dođe do velike promene u vremenskom obrascu tokom jeseni", kaže Lovinski.

On upozorava da ove više temperature morske površine i više vlage u atmosferi znače više goriva za kišu i oluje.

"Ovo smo već videli ove godine u nekim delovima kontinenta, i više oluja, ponekad sa obilnim kišama i poplavama su verovatno da će zahvatiti delove centralne Evrope, posebno u narednih nekoliko dana."

Srbija Danas