"OKOMITE SE NA IRANSKE NUKLEARNE OBJEKTE" Izrael bi mogao da izvrši odmazdu na nekoliko načina, a jedan bi doveo do potpune katastrofe

Iran je u utorak pokrenuo dva talasa napada balističkim projektilima kao odgovor na ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha u Bejrutu prošle nedelje i ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu u julu. Baraž od oko 200 projektila nije uzrokovao žrtve jer je većina njih presretnuta, prema izveštaju izraelske vojske (IDF). Iran tvrdi da je gađao tri vojne baze u području Tel Aviva. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao odmazdu. Rekao je da je Iran “napravio veliku grešku za koju će platiti”, dok su SAD stale iza svog bliskog saveznika.

- Da ne bude greške, SAD potpuno, potpuno, potpuno podržavaju Izrael – rekao je američki predsednik Džo Bajden, dodajući da neće podržati napade na naftna postrojenja Irana.

Kako bi Izrael mogao da odgovori Iranu

Stanje u regionu sada visi o koncu dok se čeka na odgovor Izraela, piše “Al Džazira”. Da li će izabrati da deeskalira situaciju ili će hteti da se suoči sa dugogodišnjim neprijateljem uz američku podršku?

Mark Oven Džouns, analitičar Univerziteta Nortvestern u Kataru, rekao je “Al Džaziri” da, dok je iranski napad bio pažljivo kalibrisan da izbegne bilo kakvu eskalaciju, izraelski odgovor je “nepredvidljiv”.

On je rekao da je Iran napadom nastojao da ponovo uspostavi meru odvraćanja, jer Teheran više nije mogao da dozvoli da “izgleda slabo” spram izraelskih napada na njegove saveznike u regionu. Ali, izveštaji sugerišu da su SAD obavestile Izrael o napadu na vreme da presretne projektile i dronove.

Stoga se iranska upotreba sofisticiranog oružja mora posmatrati kao “simboličan napor”, rekao je Džouns.

"Odgovor će morati da bude mnogo oštriji"

S obzirom da je šteta od napada bila minimalna, Izrael bi mogao da izabere ograničeni odgovor kao što je uradio u aprilu, kad je Iran pokrenuo svoj prvi direktan napad na izraelsku teritoriju. Iran je u znak odmazde za udar na konzulat u Damasku u Siriji 13. aprila lansirao oko 120 balističkih projektila i 170 dronova, nanoseći minornu štetu vojnoj bazi na jugu Izraela. Nekoliko dana kasnije, 18. aprila, Izraelci su pogodili vazdušnu bazu Arteš u Išfahanu i uništili deo PVO sistema S-300.

Ipak, sada su obim i priroda iranskog napada bili drugačiji, a na metama su bili štabovi Mosada u Tel Avivu i vazdušne baze Nevatim i Tel Nof. Takođe, ovog puta upotreba balističkih projektila – od kojih su mnogi prošli izraelski PVO sistem “gvozdenu kupolu” – znači da će odgovor Izraela “morati da bude mnogo oštriji” nego u aprilu, rekao je “Al Džaziri” Andreas Krig iz Škole bezbednosnih studija Kraljevskog koledža London.

"Ako odluče da eskaliraju, to bi moglo dovesti do direktnog sukoba sa Izraelom i SAD"

Dok je Izrael u aprilu gađao iranske mete van iranskog vazdušnog prostora, Krig očekuje da će ovog puta Tel Aviv poslati svoje borbene avione u vazdušni prostor Irana da pokrene napade na vojne lokacije.

Ako Izrael odluči da zaista eskalira, upozorio je Džouns, to bi potencijalno moglo da označi odmicanje od decenija posredničkog ratovanja i uvlačenje iranskih snaga u direktan sukob sa Izraelom i njegovim najvećim saveznikom - Amerikom.

- Zapad krivi Iran za eskalaciju. Ovo je dobro za Izrael jer može da mobiliše ovu koalicionu podršku protiv Irana dok odvlači pažnju sveta od onog što se dešava u Gazi – rekao je on.

Koje mete bi Izrael mogao da gađa

Sve opcije su na stolu, prema javnim saopštenjima izraelskih zvaničnika. Portparol IDF Danijel Hagari rekao je da će Izrael odgovoriti “gde god, kad god i kako odluči”.

Opcije bi mogle da uključe udare na nuklearna i naftna postrojenja, targetirana ubistva pripadnika Iranske revolucionarne garde i precizne napade na vojnu infrastrukturu.

Jedan od velikih strahova američkih i arapskih diplomata je upravo mogućnost da Izrael gađa mete unutar Irana, potencijalno njegove naftne i nuklearne objekte, čije postojanje Teheran nikada nije priznao. Bivši premijer Izraela Naftali Benet je rekao da je “ovo najveća prilika u 50 godina da se izmeni lice Bliskog istoka” i da Izrael treba da se okomi na iranske nuklearne objekte i “fatalno osakati teroristički režim”.

-Imamo opravdanje. Imamo alatke. Sad kad su Hezbolah i Hamas paralizovani, Iran stoji izložen - naveo je on u postu na “X” nakon iranskog napada.

“Al Džazira” navodi da su kompleks za obogaćivanje uranijuma Natanc i Centar za nuklearnu tehnologiju u Išfahanu – mestu koje je Izrael gađao u aprilu u znak odmazde – dve lokacije u jezgru iranskog nuklearnog programa. Centralni grad Išfahan je takođe dom nekoliko važnih objekata, uključujući vojne kompanije. Ipak, gađanje iranskih nuklearnih lokacija kao odgovor na napad koji je izazvao minimalnu štetu može se smatrati nesrazmernim. Takav napad bi takođe imao potencijal da natera Teheran da ubrza svoj nuklearni program kako bi odvratio buduće udare na svoju teritoriju, navodi list.

Krig je ukazao da je većina iranskih nuklearnih postrojenja smeštena duboko pod zemljom, ispod planina.

- To nije nešto što bi Izraelu bilo lako dostupno iz vazduha – rekao je on “Al Džaziri”.

Alternativne mete

Alternativne mete Izraela mogla bi da budu naftna polja – koja su otvorena i manje čuvana od teško obezbeđenih nuklearnih lokacija. Gađanje unosnog iranskog naftnog sektora u vreme kad su iranske vlasti suočene sa rastućim pritiskom javnosti zbog teške ekonomske situacije u zemlji takođe bi moglo da ide na ruku Izraelu. Ali, Krig nije siguran da bi se udari na iranska naftna postrojenja smatrali opravdanim u očima svetske zajednice.

Druge potencijalne mete Izraela mogle bi da budu iranske pomorske baze i pomorska imovina Iranske revolucionarne garde. Sem prestonice Teheran, važan centar je i lučki grad Bandar-e-Bušer, dom glavne energetske infrastrukture i objekata iranske mornarice.

Ciljani atentati

Kako navodi “Al Džazira”, Tel Aviv bi mogao takođe da nastavi niz ciljanih atentata i krene na iranske lidere kao što je uradio sa Hezbolahom, najbolje naoružanim saveznikom Irana u regionu.

Rojters je ranije preneo da je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, prebačen na bezbednu lokaciju unutar Irana nakon ubistva Nasralaha u Bejrutu prošle nedelje.

Srbija Danas/Blic