Kašogijeva smrt otkrila sukob koji tinja: Borba Turske i Saudijaca za Bliski istok (FOTOVIDEO)
Zadnjih dana puno se govori o odnosima između Amerike i Saudijske Arabije koji bi se sada mogli poprilično promeniti ukoliko stigne i potvrda da su Saudijci likvidirali novinara Džamala Kašogija u svom konzulatu u Istanbulu (osim ako Tramp jednostavno odbaci sve dokaze s ciljem očuvanja saveza).
Ali, definitivno moramo spomenuti i trećeg ključnog aktera u celoj ovoj priči, a to je Turska.
Šta Turska želi u ovoj priči? Pravdu i istinu? Ili već itekako razmišlja o političkim posledicama i ishodima te kako iste najbolje prilagoditi svojim interesima?
Jedna stvar je odmah jasna - Turska je mogla celoj priči pristupiti vrlo diskretno i bez isticanja, ali nije. Iako se sam vrh vlasti za sada postavlja neutralno prema ovom slučaju, turski pro-vladini mediji (a takvi su u ovoj zemlji samo i ostali) već danima "podgrevaju" priču iznoseći sve brojnije detalje o navodnom ubojstvu Kašogija - citiraju snimke, spominju se brutalni detalji likvidacije...
Imajući u vidu da se malo toga u turskom medijskom prostoru objavljuje, a da isto nije odobreno od strane vlasti (naročito nakon neviđenih čistki koje je sproveo Erdogan), tursko "polu-službeno" stanovište o svemu možemo čitati između redova. U ovoj situaciji, zanimljivo, Ankara se ponaša slično kao i Kina koja svoje konkretnije stavove preferira iznositi putem državnih medija dok su službene vlasti konzervativnije.
TEŠKA NESREĆA! Srušio se avion u RUSIJI! U toku je POTRAGA za nestalima, situacija ALARMANTNA!
Ukratko - na čijoj je sada strani Turska? Na saudijskoj svakako nije. Mogla je Turska, da je htjela, od cele priče napraviti šta god je htela - mogli su izmisliti bezbroj scenarija za njegov nestanak i niko im ne bi mogao kazati da lažu.
Ali, umesto toga Turska ni na trenutak nije širila nikakve sumnje prema dominantnoj verziji priče - štaviše, upravo su turske diplomate ti koji su se raspričali po domaćim i stranim medijima o svemu. Glavni mediji u SAD-u citiraju "neimenovane visoke turske službenike".
Sve upućuje na to da se zaista i dogodilo sve što isti tvrde da se dogodilo, ali svejedno se stiče utisak da su turski predstavnici "jedva dočekali" da se Saudijska Arabija nađe u ovakvoj situaciji. Zašto?
PUTINA pitali da prokomentariše odnos sa SAD, a on ODGOVORIO VICEM! (VIDEO)
Prosto govoreći - zato jer se ne vole baš. Svakako, tu su i brojni drugi razlozi, ali počnimo s ovim osnovnim. Zanimljivo istraživanje provela je organizacija Pew global research - na temelju njihovog istraživanja iz 2013. otkriveno je kako Turci imaju najnegativniji stav prema Saudijskoj Arabiji od svih zemalja muslimanskog sveta (pozitivan stav ima svega 26% Turaka, a i to bi većinom mogli biti turski Kurdi jer Saudijska Arabija je jedna od retkih zemalja iz okruženja bez "kurdskog pitanja").
Turska i Saudijska Arabija su velike sile Bliskog istoka i samim time i rivali, a kordijalni odnosi često su vrlo tanki prekrivač. Naime, govorimo o dve zemlje koje duboko veruju da bi baš one trebale biti glavni lider u islamskom svijetu, a tu dolazimo i do ideologije jer islamski svet kakav vidi Turska poprilično se razlikuje od saudijskog viđenja.
Politike se još i mogu uskladiti, ali ideologije teško. Turska je predvodnica tzv. političkog Islama, odnosno ideologije koja kombinuje demokratiju i islamizam (iako bi se o stanju demokratije u Turskoj moglo puno toga reći, ne dobrog). Saudijska Arabija s druge strane još je daleko tvrđa, diktatura, monarhija, koja zagovara i aktivno izvozi radikalni vehabizam. Turska je pak zadnjih godina postala ključno utočište Muslimanske braće.
Imajući u vidu kako je konflikt između Muslimanske braće s jedne strane i vehabizma s druge definitivno najveći ideološki sukob na Bliskom istoku, sasvim je jasno zašto postoje napetosti između Ankare i Rijada.
Turska je, očekivano, podupirala Muslimansku braću u Egiptu kada su došli na vlast nakon Arapskog proleća. Onda se umiješala Saudijska Arabija i pomogla, velikim novcem, da dođe do promene vlasti u Kairu. Zatim je na red došao Katar - mala, ali moćna zalivska monarhija koja ima stav prema Muslimanskoj braći sličan kao i Turska. Saudijska Arabija pokušala je slomiti Katar i upravo im je Turska pomogla odupreti se - kada je Rijad uveo ekonomsku blokadu Turska je slala nužnu pomoć, a uskoro je u Kataru niknula i turska vojna baza kao dodatno osiguranje.
Saudijska Arabija svesna je da im Turska blokira rušenje vlasti u Kataru, a u isto vreme itekako su svesni da se Turska češće nalazi na zajedničkoj geopolitičkoj liniji s Iranom nego s njima (pa i u slučaju i Katara i ranije Egipta).
Putin otkrio kada će Rusija upotrebiti nuklearno oružje
Šta je sa Sirijom? I Turska i Saudijska Arabija podupirale su islamiste koji su imali za cilj srušiti Asada. No, iako im je neprijatelj bio isti, interesi nisu. Saudijska Arabija želela je slomiti Siriju kako bi oslabila svog rivala, Iran, koji ima snažan uticaj i u Siriji, ali i u Libanu. Turska pak ima drugačije ambicije, moglo bi se reći neo-kolonijalne ambicije te na Siriju još uvek gleda kao na deo Otomanskog carstva koji je "pobegao" (a pošto je fizički blizu možda ga mogu i vratiti). Ali, kako se sukob u Siriji nastavljao tako je polako slabila i saudijska uloga, a Rijad se žešće angažovao u Jemenu te tamo upravo doživljava debakl.
Ostanimo još malo u Siriji - tu imamo još jedan zajednički interes Turske i Irana: slabljenje Kurda. Saudijska Arabija pak sve snažnije podupire Kurde jer ih vidi, između ostalog, i kao potencijalni faktor destabilizacije u Iranu.
Smrt koja je potresla svet! Identifikovano PETORO osumnjičenih za ubistvo Kašogija, evo i ko su oni!
Kada pak govorimo o teroristima u Siriji, jasno je da iza njih stoje velike regionalne sile, a ni Zapad nije daleko. Ko tačno podupire koga teško je reći, jer te podrške se menjaju, ali ne bi iznenadilo da i na toj opskurnoj pozornici imamo rivalstvo između Turske i Saudijske Arabije.
U široj perspektivi imamo situaciju gde tradicionalne sile uticaja na Bliskom istoku - SAD i Britanija, počinju gubiti interes (ili pak bivaju udaljene), a to pak znači da se narušava kakva-takva stabilnost zasnovana na ideji da su svi zajedno saveznici Zapada. Dugi niz godina bilo je jasno da su ključne sile Saudijska Arabija i Egipat te savezništvo između njih (koje je i danas snažno). No, Turska želi preokret, upravo ona vjeruje da može postati lider. Nije lako, ali će probati. Po tom pitanju igraju jednu vrlo kompleksnu igru koja uključuje balansiranje između gotovo svih aktera - SAD-a, Evrope, Rusije, Irana, Kine... ali Saudijska Arabija se ne uklapa u tu priču, ona im smeta, i za njihove dugoročne ciljeve slabljenje Rijada je idealan scenario.
Putin o tragediji na Krimu: Za sve su krive globalizacija i društvene mreže
Uzmimo pritom kako su se odnosi ove godine dodatno narušili - i zbog Katara i zbog saudijskog straha da će im Turska svojim uticajem kod Muslimanske braće izvesti haos na dvoru i oko njega. Saudijska Arabija i njen lojalni zalivski saveznik - Ujedinjeni Arapski Emirati - optužili su Tursku za sprovođenje "ekspanzionističke politike". Erdogan je pak uzvratio ističući kako Saudijska Arabija nije islamska - posebno se okomio na prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i njegovo navodno provođenje umerenog Islama - "Islam ne može biti umeren ili neumeren - Islam može biti samo jedna stvar", poručio je Erdogan. Iz ovih izjava još jednom jasno možemo videti da je ovo rivalstvo u borbi za islamski svet, sunitski da budemo točniji.
Erdogan oseća da je trenutak blizu, da će svet morati da bira između njega i Saudijske Arabije, a izbor bi, čini se, trebao biti jasan. Da, Turska pod Erdoganom progoni novinare, neistomišljenike, opako se obračunava s kurdskim separatizmom, podupire islamiste u Siriji... ali opet, kada se u očima Zapada sve karte slože, Turska je ipak daleko modernija zemlja od jedne Saudijske Arabije. Da, Erdogan vraća islamizam na velika vrata, ali tu i tamo u Istanbulu možemo svedočiti i gej festivalu - kada će se tako nešto dogoditi u jednom Rijadu? Tu je i demokratsko uređenje, tu su referendumi, višestranačje.... drugim rečima, Turska je realno gledajući stolećima ispred Saudijske Arabije.
Pucnjava na sastanku Avganistan-NATO, ima mrtvih i povređenih!
Što se tiče prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, on možda čak i želi modernizovati Saudijsku Arabiju, jasno je da mu je to jedan od planova, a možda je baš to čega se Turska boji - jer za naklonost sveta lakše će se izboriti sa srednjovekovnom kraljevinom nego sa zemljom koja pokreće veliku modernizaciju.
Ali kako se izboriti za naklonost Amerike? Neće biti Erdoganu lako zbog jednog drugog faktora - izraelskog. Iako se ne može reći da je Turska anti-izraelski nastrojena, definitivno nema s Izraelom tako dobre odnose kao Saudijska Arabija, a to zna i Donald Trump, američki predsednik koji, čini se, cijelu spoljnu politiku prema Bliskom istoku vodi prema "ako je dobro za Izrael" načelu (a možda mu taj deo posla vodi zet Džared Kušner, što je itekako moguće). Ne voli Izrael Muslimansku braću previše - kako i bi, pa i Hamas je deo te šire skupine.
Tri su ključna aktera u priči o Kašogiju: SAD, Saudijska Arabija i Turska, ali u pozadini ovo je zapravo otomansko-saudijski sukob i treba ga posmatrati na taj način. Ali, sudija su i dalje SAD.
Pratite nas na našem instagramu SrbijaDanas.
