KO JE USTVARI BIO ALEKSEJ NAVALJNI? Za Zapad "borac za demokratiju", a u Rusiji učestvovao na nacističkim skupovima! Evo šta se sve prećutkuje o pokojnom opozicionaru
Aktivnosti Navaljnog su sa pažnjom praćene u zapadnim medijima
Ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni umro je u petak u svojoj ćeliji, saopštila je zatvorska služba.
"NEKA GLEDAJU U SVOJE DVORIŠTE" Moskva ŽESTOKO odgovorila na optužbe Zapada o smrti Navaljnog
HITNO OGLAŠAVANJE PORTPAROLKE NAVALJNOG: Otkriveno šta će biti sa telom ruskog opozicionara
ŠTA JE SDS? Navaljni umro od SINDROMA koji najčešće pogađa decu
- Dana 16. februara ove godine, u popravnoj koloniji broj 3, osuđenik Navaljni A. A. osećao se loše posle šetnje i ubrzo je izgubio svest. Odmah su stigli medicinski radnici iz ustanove i pozvana je ekipa hitne medicinske pomoći. Pokušane su sve neophodne reanimacije koje nisu dale pozitivan rezultat. Hitna pomoć i lekari su konstatovali smrt osuđenog. Uzrok smrti se još utvrđuje - navodi se u saopštenju.
Ubrzo nakon ove vesti počele su da se ređaju izjave zapadnih političara koji su za smrt Navaljnog optuživali Kremlj. Među prvima se oglasio ukrajinski predsednik koji je izneo tvrdnju da je "očigledno" da je Putin "ubio Navaljnog".
Nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da Rusija "više nije demokratska država" i da je Navaljni "verovatno životom platio hrabrost".
Oglasio se i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. On je na društvenoj mreži X napisao:
- EU smatra da je ruski režim jedini odgovoran za ovu tragičnu smrt.
Mišel je izrazio saučešće porodici ruskog disidenta, ali i onima koji "bore za demokratiju širom sveta u najmračnijim uslovima".
- Borci ginu. Ali borba za slobodu nikada ne prestaje - poručio je Mišel.
Povodom smrti Navaljnog oglasio se i predsednik SAD, Džozef Bajden, koji je takođe optužio Vladimira Putina za to.
- Putin je odgovoran za smrt Navaljnog. Putin je odgovoran. Ono što se dogodilo Navaljnom je još veći dokaz Putinove brutalnosti - rekao je Bajden na konferenciji za medije.
Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, koja je u toku, našla se i Julija Navaljna, supruga ruskog opozicionara, koja je takođe poručila da je Vladimir Putin "lično odgovoran za sve užasne stvari" u toj zemlji.
Optužbe za saradnju sa stranim službama
Ali ko je bio Navaljni, čovek koga sada Zapad predstavlja kao mučenika koji je dao svoj život u borbi za demokratiju i slobodu govora?
Opozicionar je bio vođa partije "Rusija budućnosti" koja se zalagala za približavanje Rusije Zapadu. Ova stranka nikada nije ostvarila značajniji rezultat na izborima, ali su njene aktivnosti sa pažnjom praćene u zapadnim medijima i davan joj je neuporedivo veći značaj nego što ga je zaista imala na ruskoj političkoj sceni.
Navaljni je predstavljan kao neko ko se bori protiv "korupcije u ruskom društvu" i "autoritativnog Putinovog sistema". S druge strane, ruski mediji su pisali vezama ovog opozicionara i njegovih saradnika sa zapadnim tajnim službama.
Tako je 2012. godine u ruskim medijima izašao snimak na kojem se vidi izvršni direktor antikorupcijske organizacije Alekseja Navaljnog, Vladimir Ašurkov, dok razgovara sa osobom za koju se tvrdi da je službenik britanske ambasade u Moskvi.
Osoba koju je Ašurkov sreo u moskovskom kafiću identifikovana je kao Džejms Vilijam Tomas Ford, tada drugi sekretar za politička pitanja ambasade Velike Britanije u Rusiji. FSB je sumnjao da je on agent MI6 koji radi pod diplomatskim zaštitom.
Deo Ašurkovog govora, koji se vidi na snimku, bio je vezan za novčana sredstva koja su potrebna njegovoj organizaciji.
- Da imamo više novca, proširili bismo naš tim, naravno - rekao je, dodajući da bi njegov cilj da dobije „malo novca“ poput „10, 20 miliona dolara godišnje“ napravio ogromnu razliku.
- A ovo nije velika suma novca za ljude koji imaju milijarde u igri. I to je poruka koju pokušavam da prenesem u svojim naporima za prikupljanje sredstava i razgovorima sa ljudima u poslovnoj zajednici - rekao je on.
Kako su često navodili u javnosti Navaljni i Ašurkov, cilj njihove organizacije je da razotkrije navodne slučajeve korupcije u Rusiji. Iako je to u suštini vrsta novinarske organizacije, njen rad je na kraju vezan za Navalnijeve ciljeve da stekne političku moć. U razgovoru sa službenikom britanske ambasade Ašurkov je aktivnosti organizacije naveo kao „masovne proteste, građanske inicijative, propagandu, uspostavljanje kontakata sa elitom" kojima će objasniti da su "razumni ljudi" i da im "neće sve rušiti i oduzimati im imovinu".
Ašurkov je takođe rekao da bi mogao da koristi informacije koje je obezbedila britanska vlada, te da bi njihove aktivnosti u Rusiji koristile i britanskom biznisu.
Protiv saradnika Alekseja Navaljnog je kasnije pokrenuta istraga i podignuta optužnica da je počinio prevaru za finansiranje Navalnijeve kampanje za mesto gradonačelnika Moskve 2013. godine. Ašurkov je napustio Rusiju i otušao u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je 2015. godine dobio politički azil.
Nije video ništa loše u nacističkoj ikonografiji
Ono što je gotovo nemoguće pronaći u zapadnim medijima jeste politička prošlost Alekseja Navalnog, koji nije oduvek bio "aktivista protiv korupcije". Pre nego što je od strane Zapada proglašen za "boraca za demokratiju", on je bio jedan od vođa ultradesničarskog Nacionalnog ruskog oslobodilačkog pokreta (NAROD) koji je blisko sarađivao sa malobrojnim neonacističkim organizacijama i pokretima u Rusiji.
Tako je Navaljni učestvovao u "Ruskom maršu", demonstracijama koje organizuju neonacističke grupe na kojima se zahteva deportacija svih ne-Rusa iz Ruske federacije. Iako su snimci sa tog protesta pokazivali da mnogi od učesnika nose nacističke simbole i pozdravljaju nacističkim pozdravom, Navaljni je tada medijima rekao da je to "sve normalno" i da "ne vidi ništa loše na tom skupu".
Takođe, u jednoj od reklama njegovog pokreta NAROD, Navaljni je Čečene, Dagestance i ostale muslimane iz Ruske federacije uporedio sa bubašvabama i mušicama, ali i dodao da, za razliku od insekata koji se uklanjanju lopaticom za muve, on za uklanjanje "većih bubašvaba" preporučuje pištolj.
Pa ipak, ni učestvovanje na ekstremističkim skupovima, ni poziv na ubijanje pripadnika drugih etničkih grupa nije smetao Zapadu da Navaljnog proglasi za "borca za demokratiju".
Izvor: Srbija Danas/24sedam/Prenela: T.M.
