KOLIKO RAKETA IMA IRAN? Ovako izgleda najveći i najraznovrsniji raketni arsenal na Bliskom istoku

Ovo ne uključuje rastući arsenal kopnenih krstarećih raketa u zemlji.

Mogućnosti Irana

Tokom protekle decenije, Iran je napravio značajna poboljšanja u preciznosti svojih projektila, čineći ih sve ozbiljnijom pretnjom u konvencionalnom smislu. Istovremeno, Iran je samostalno ograničio domet svojih raketa na 2.000 km, što je prvi put zvanično priznato 2015. godine.

Međutim, Iran može u bilo kom trenutku da odustane od ovog ograničenja i već je razmestio sistem Khorramshahr, koji je sa manjom bojevom glavom sposoban da pogađa ciljeve na većoj udaljenosti.

Iranski raketni domet

Uprkos početnoj zavisnosti od raketa na tečno gorivo, Iran je nedavno posvetio više pažnje razvoju raketa na čvrsto gorivo. Ovaj trend će se verovatno nastaviti i u budućnosti.

Iranske raketne sposobnosti

Mnoge iranske rakete su sposobne da nose nuklearne bojeve glave, što izaziva međunarodnu zabrinutost.

Na primer, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 2231 poziva Iran da ne preduzima nikakve aktivnosti u vezi sa nuklearnim balističkim projektilima osam godina. Ovaj period je istekao u oktobru 2023. godine.

Međutim, čak i sa ovim ograničenjima, Iran je nastavio da razvija širok spektar projektila sposobnih da nose nuklearne bojeve glave, kao i svemirske rakete za lansiranje (SVV) koje koriste mnoge iste tehnologije kao i rakete većeg dometa.

Borbena upotreba iranskih raketa

Iran je više puta koristio rakete u borbama od 2017. godine, uključujući raketni napad na iračke baze u kojima su smeštene američke trupe 2020. godine.

Pored toga, Iran je prebacio rakete svojim proksijima, kao što su Huti u Jemenu, koji su ih koristili za napad na ciljeve u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i za uznemiravanje komercijalnih brodova koji prolaze kroz Crveno more.

Trenutno, iranski raketni arsenal uključuje nekoliko tipova balističkih raketa srednjeg i kratkog dometa, kao i krstareće rakete i svemirske lansirne rakete.

1. Procena broja raketa u arsenalu Irana je teška zbog nedostatka pouzdanih informacija o broju projektila. Američko ratno vazduhoplovstvo i neke njihove organizacije objavile su procene u prošlosti, ali one nisu dovoljno konkretne i teže da procenjuju samo broj lansera, a ne same rakete, pošto je lansere lakše pratiti i brojati.
2. Rakete se mogu klasifikovati u zavisnosti od toga da li su tečno ili čvrsto gorivo. Tečni raketni motor obično može proizvesti više potiska po funti goriva nego čvrsti raketni motor, ali je složeniji i može zahtevati mnogo precizno obrađenih i pokretnih delova. Neki tipovi raketa na tečno gorivo takođe se moraju puniti direktno na mestu lansiranja, što ih čini ranjivijim na otkrivanje i uništavanje neprijatelja. Raketni motori na čvrsto gorivo su ekonomičniji i lakši za održavanje i skladištenje. Čvrsto gorivo takođe omogućava brže pokretanje. Rakete na čvrsto gorivo su stoga generalno manje ranjive u borbi. Čini se da iranski inženjeri nisu u stanju da dizajniraju i naprave tečni raketni motor od nule, ali imaju tu sposobnost za čvrste raketne motore. Sposobnost stvaranja novih sistema za zadovoljavanje vojnih potreba Irana, zajedno sa operativnim prednostima, pomaže da se objasni rastuća preferencija Irana za rakete na čvrsto gorivo.
3. U procenu nisu uključeni projektili ili artiljerijski raketni sistemi sa maksimalnim dometom manjim od 300 km, rakete koje su predstavljene samo kao makete, protivvazdušne rakete ili protivbrodske krstareće rakete. Pored toga, ne uključuje derivate, varijante ili preimenovane kopije iranskih projektila koje koriste iranski regionalni proksi kao što su Huti. Mogućnosti ovih projektila mogu se bolje proceniti u odnosu na iranske rakete po kojima su modelirane. Na primer, balistička raketa Huta Burkan-2H je po karakteristikama bliska iranskoj Kiam-1. Isto tako, iranski Rezvan je verovatno kopija Huta Zulfikara, koji je sam po sebi modifikovani Kiam.
4. Balističke rakete se mogu podeliti u pet klasa u zavisnosti od njihovog dometa: kratkog dometa (manje od 300 km), kratkog dometa (300 do 1000 km), srednjeg dometa (1000 do 3000 km), srednjeg dometa (3000 do 3000 km) i interkontinentalne (više od 5500 km). Iranski arsenal balističkih projektila sastoji se prvenstveno od projektila kratkog dometa (SRBM) i raketa srednjeg dometa (MRBM), iako se sumnja da je u toku rad na raketama većeg dometa. Space Launch Vehicles (SLV) su dizajnirani da lansiraju satelite u orbitu, ali bi potencijalno mogli biti rekonfigurisani u balističke rakete zbog sličnih karakteristika. Krstareće rakete koje se lansiraju sa kopna (LACM) efikasno funkcionišu kao bespilotne letelice i ne lete na balističkoj putanji, što ih čini teškim za presretanje odbrambenim raketnim sistemima.
5. Tačnost projektila se obično meri verovatnoćom kružne greške (CEP): radijus unutar kojeg će, u proseku, polovina svih ispaljenih projektila pogoditi cilj. Na primer, ako projektil ima CEP od deset metara, onda od sto ispaljenih na metu, u proseku će pedeset pogoditi u krugu od deset metara od mete.
6. Iako je originalni Kiam verovatno imao CEP od nekoliko stotina metara, modifikovana verzija sa vođenom bojevom glavom je verovatno poboljšala ovu cifru. Veruje se da je ovo novo izdanje bilo među projektilima korišćenim u napadu na američke trupe u Iraku januara 2020.
7. Modifikovani Kiam-1 neki nezavisni stručnjaci nazivaju Kiam-2, ali ne i zvanični iranski izvori.
8. Khalij Fars je protivbrodska varijanta Fateha-110, dok je Hormuz protivradarska varijanta.
9. Iran je navodno razvio kontrolni paket za Fateh-110 koji bi, kada je priključen, mogao smanjiti njegov CEP na 30 metara ili manje.
10. Na osnovu predviđene upotrebe u napadu balističkih projektila na američke snage u januaru 2020. i procene štete od tog napada.
11. Zolfagar Basir je protivbrodska varijanta Zolfagar.
12. Na osnovu predviđene upotrebe u napadu balističkih projektila na američke snage u januaru 2020. i procene štete od tog napada. Takođe na osnovu sličnih procena nakon vojne vežbe Veliki prorok 17 u decembru 2021.
13. Zasnovano na Great Prophet 17 korišćenom u vojnim vežbama, što sugeriše preciznost uporedivu sa Zolfagarom.
14. Iran je demonstrirao najmanje četiri različite varijante projektila Khorramshahr, od kojih svaka ima svoje karakteristike u smislu dometa, veličine bojeve glave i preciznosti. Iran je dosledno tvrdio da raketa ima maksimalni domet od 2.000 km i bojevu glavu od 1.500 kg ili više. Međutim, Francuska, Nemačka i Velika Britanija su 2019. saopštile da jedna verzija rakete ima nosni oklop, čija bi veličina ograničila masu bojeve glave na oko 750 kg. Pored toga, oni su tvrdili da modeliranje takve rakete daje domet od približno 3.000 km, što bi ga klasifikovalo kao balistička raketa srednjeg dometa (IRBM).
15. Iran prodaje Fatah-1 kao „hipersoničnu“ raketu. Hipersonične rakete se obično definišu ne samo sposobnošću da dostignu brzine veće od 5 maha, već i sposobnošću da se te brzine održe kroz značajne manevre u atmosferi tokom leta. Iako projektil Fattah može odgovarati ovom opisu, on je uglavnom u svojoj klasi u pogledu načina na koji to postiže: dva glavna tipa hipersoničnih raketa u razvoju širom sveta su hipersonična klizna vozila i hipersonične krstareće rakete, a Fatah, balistička raketa sa dodatnim motorom na čvrsto gorivo u glavi, ne važi ni za jednu od njih.
16. Fatah-1 raketa se sastoji od velikog raketnog pojačivača na čvrstom pogonu (razvijenog prema dizajnu Kheibar Shekan) plus malog raketnog motora na čvrsto gorivo koji se nalazi unutar vozila za ponovno ulazak za terminalno manevrisanje. Potonji je sistem oporavka nakon ubrzanja i oni se tradicionalno ne smatraju „etapama“. Na primer, Minuteman III se smatra trostepenom raketom, iako se sastoji od tri čvrsta raketna motora plus tečno gorivo. Dakle, Fatah se može smatrati jednostepenom raketom.
17. Iran je 2001. godine ilegalno nabavio šest sovjetskih krstarećih raketa H-55, koje imaju domet do 2.500 km. Iranski zvaničnik je 2012. godine rekao da će iranska nadolazeća kopija H-55, modifikovana za lansiranje sa zemlje pomoću čvrstog raketnog pojačivača, imati domet od preko 2.000 km. Međutim, 2019. jedan zvaničnik je rekao da je domet rakete bio samo 700 km. Ne postoji dovoljno javnih podataka koji bi potvrdili bilo koju od ovih tvrdnji, ali je malo verovatno da je Iran uspešno kopirao turboventilatorski motor sa sposobnostima koje odgovaraju onima originalnog sovjetskog tipa.
18. Paveh je iranski naziv za projektil koji su jemenski Huti demonstrirali kao Kuds. Po svemu sudeći, ove dve vrste projektila su identične. Kuds, koji različiti izvori nazivaju i raketom „351“, korišćen je u napadu na objekte Saudijske kompanije Aramko u septembru 2019. godine, mnogo pre nego što je Iran priznao da ima raketu u svom arsenalu. Iako su Huti preuzeli odgovornost za napad, Komisija eksperata UN za Jemen je u izveštaju iz 2020. pružila dokaze da su komponente rakete proizvedene u Iranu i da napad nije mogao biti pokrenut sa teritorije koju kontrolišu Huti. Huti su prikazali nekoliko varijanti Kuds-a.
19. Na osnovu vizuelne sličnosti sa Kuds-1.
20. Evaluacija tokom rekonfiguracije u balističku raketu.

Izvor: Srbija Danas/oružjeonline