KORONA NIJE JEDINA PANDEMIJA! Ova druga "KOSI" iz senke i mnogo je opasnija - posledice su NESAGLEDIVE!
Broj ljudi koji živi ispod granice siromaštva u svetu se povećao po prvi put od 1997. godine, a analize pokazuju da stvari neće krenuti na bolje čak ni kada se reši zdravstvena kriza
Poslednji skoro dve godine, ljudi širom sveta su u stisku pandemije, ali nisu svi u grotlu iste. U svetu imućnih, respiratorna bolest nazvana kovid-19 odjednom je postala glavni uzrok smrti. S druge strane, u zemljama u razvoju, glavni okidač za destrukciju nije ova nova bolest, već posledice: mere koje su preduzeli i mere koje smo mi preduzeli da bi smo odgovorili na pandemiju. Na kraju je samo jedno očigledno - bogate i siromašne nacije razlikuju se u svojim ranjivostima.
KO JE NAJVEĆI NEPRIJATELJ AMERIKANACA? Nije ni Rusija, ni Kina - dok Veliku Britaniju smatraju najvećim SAVEZNIKOM
UŽAS U PAKISTANU: Spalili direktora fabrike zbog navodnog bogohuljenja
AMERIČKI MEDIJI OTKRIVAJU: Leteletice koje žele da koriste protiv Rusije i Kine - opasne, ali brzo postaju NEEFIKASNE
Kada biste, poput novinara Guardiana, razgovarali sa nekim u Gani, Nigeriji ili Namibiji, verovatno biste shvatili da neki događaj na globalnom nivou itekako možete doživeti kao lokalni. Uticaj na živote ljudi u ovim mestima drugačije je nego na živote onih koji žive u Evropi ili SAD. To se odnosi i na ekonomsku i obrazovnu sferu, ali i na sektor osnovne zdrastvene zaštite, i u većini slučajeva predstavlja liniju između života i smrti.
Pandemija u senci
Tri pomenute zemlje imaju srednju starost između 18 i 22 godine, a težina kovid-19 oštro se razlikuje po godinama. Jedan od načina na koji kovid može da ubije jeste ometanje u lečenju drugih bolesti kao što su HIV, malarija i tuberkuloza.
Samo u Africi sa HIV-om živi 26 miliona ljudi, a nekoliko stotina hiljada u proseku umre godišnje, dok malarija, koja je veoma pogubna za decu, odnese i do 400.000 života.
To su velike brojke, a nekad su bile i mnogo veće, međutim poboljšanje zdravstvene nege ih je malo smanjilo. Međutim, sa pandemijom, ljudi su prestali da odlaze na klinike, uglavnom jer im je sve teže do njih da stignu, a zdravstveni radnici su ušli u novi režim rada. Prema podacima institucija, u 32 zemlje Azije i Afrike, poseta zbog prenatalne opala je za 2/3 u periodu od aprila do septembra 2020, dok su konsultacije oko dece starosti do pet godina opale za 3/4.
Zdravstveni zvaničnici predviđaju da, kao indirektna posledica kovid pandemije, duplo više ljudi je u riziku da umre od malarije. Procene su da u narednih nekoliko godina moglo da bude i do 400.000 više smrtnih slučajeva od tuberkuloze, a dodatnih pola miliona ljudi moglo bi da premine od HIV-a. Ukratko, u većem delu sveta, odgovor na korona virus doveo je do pandemije u senci.
Neki bi rekli da bi u broj smrtnih slučajeva od kovida trebalo da uđu i oni slučajevi čija je smrt mogla da bude sprečena, a preminuli su od malarije, tuberkuloze, dijabetesa, HIV-a...
Pandemija u senci nije samo priča o bolesti, već i o siromaštvu, gladi, smanjenju obrazovanosti i uništavanju života. Možda bi moglo da se poredi sa klimatskom krizom... U bogatim zemljama neki ljudi misle da od klimatkse krize zavisi koliko dugo će im klima uređaj biti uključen. Međutim, za mnoge nerazvijene zemlje to znači da li će biti poplava, suša, hrane...
Različitost između severa i juga tek će oslikati krizu koja dolazi. Priča o dve pandemije tada bi mogla da se nazove pričom o dva međunarodna poretka. Izazov nakon pandemije će biti da se neko ozbiljno zauzme i ova dva, pretvori u jedan.
Nisu možda umirali od korone, ali...
Ekonomije bogatih zemalja su, takođe, pretrpele udarac zbog pandemije. Ipak, ove zemlje su uspele da "upumpaju" neverovatne sume kako bi se olakšalo privredi i građanima. Siromašnje zemlje nemaju resurse za tako nešto. Mnogo ih košta i da pozajme novac, a novca u budžetu gotovo da nemaju.
U mnogim zemljama, u mnogim selima, malo je onog što bi stanovništvu ublažilo udarac. Nedavno, tim istraživača istraživao je kako tokom pandemije žive ljudi u devet država širom Afrike, Latinske Amerike i Azije.
Otkrili su da direktnih zdravstvenih posledica kovida u ovim, relativno mladim zemljama, je mnogo manje nego u razvijenim, bogatijim i zemljama sa starijim stanovništvom. Međutim, ekonomske posledice bile su ogromne. Brojna domaćinstva jedva da su imale jedan priliv. Ljudi su ostajali bez posla, ili su teško uspevali da prodaju svoju robu. Polovina domaćinstava u ruralnim delovima Kenije reklo je da su bili prinuđeni da smanje ili preskaču obroke. U Sijera Leoneou to je reklo gotovo 90 odsto ispitanika.
Kada je pandemija stigla u Indiju oko 140 miliona radnika koji putuju našli su se u nezavidnoj situaciji. Ili su ostali zaglavljeni, ili su ih samo poslali natrag u sela i doveli ih do prosjačkog štapa. Za mnoge je taj lokdaun bio kao smrtna kazna.
Broj ljudi koji živi ispod granice siromaštva u svetu se povećao po prvi put od 1997. godine, a analize pokazuju da stvari neće krenuti na bolje čak ni kada se reši zdravstvena kriza. Kada se sve sagleda, moglo bi se reći da su u bogatim zemljama stariji ljudi umirali od zdravstvenih posledica izazvanih kovidom. U siromašnim zemljama, ekonomske posledice kovida ubijale su siromašne.
Finansijske posledice nesagledive
Taleni Goši (32) preduzetnica iz Namibije objasnila je kako sve izgleda u stvarnom životu.
- Jaz između bogatih i siromašnih je ovde zaista veliki, a linija između srednje klase i siromaštva je veoma tanka - kaže Goši.
Rođena je u Ovambu, gradu bez struje na severu Namibije. Život ju je doveo u Vindhoek, gde je započela posao i pomagala ljudima da sređuju svoje baše. Ipak, sa pandemijom došlo je i do zastoja u poslu. Većina klijenata otkazala je njene usluge i to više zbog toga što su se bojali da im dolazi neko ko nije iz domaćinstva.
Gde god se okrene vidi ljude koji ostaju bez posla, kuća, automobila. Mala činovnička plata njenog supruga bar donosi nešto hrane na sto. Ona sada brine o troje svojih radnika, koje povremeno angažuje, a svaki od njih hrani bar još šest usta.
Priče ljudi se razlikuju od mesta do mesta, ali mnoge i liče. U Mozambiku, koja je najranjivija od klimatskih promena (vremenske nepogode su 2019. napravile štetu koja se meri u milijardama), doživeo je da se njegova ekonomija smanjuje kao odgovor na pandemiju, sa depresivnim tržištima robe i, naravno, turizma.
U Keniji gde je BDP prošle godine pao po prvi put za poslednjih 30 godina, milioni porodica koje žive na rubu egzistencije doživele su stravičan udar. Žene su bile najviše pogođene, jer su radile u ugostiteljstvu i turizmu.
