KOLIKO JE BIO USPEŠAN ŠVEDSKI EKSPERIMENT U BORBI PROTIV KORONE: Cena borbe za normalni život je skupo plaćena?
U ponedeljak je na intenzivnoj nezi registrovan 391 Kovid pacijent, što je 65 odsto više u odnosu na početak marta i veća brojka nego na vrhuncu drugog talasa, kad je u januaru bilo 389 ljudi na intenzivnoj nezi.
Otkako je u januaru prošle godine pandemija korona virusa krenula da se širi svetom iz Vuhana, različite zemlje zauzele su različite pristupe, ali su se mere uglavnom svele na zatvaranje. Obustavljen je prevoz, restorani i kafići su uneli svoje stolice unutra, javni objekti zatvorili svoje brave, međutim Švedska se nije odlučila za tu taktiku.
JOŠ JEDNA ZEMLJA ODOBRILA PROIZVODNJU SPUTNJIKA V: Ruska vakcina kreće u "pohod" po svetu
UHAPŠEN JUKI KITAZUMI: Ko je Japanac zbog čijeg je hapšenja Tokio "digao frku" (FOTO/VIDEO)
(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) DETE SE IGRALO PORED TRAKE ZA TRČANJE I ONDA SE DESIO UŽAS: Dečak se borio svim snagama
Sever Evrope zauzeo je nešto drugačiji stav, dok zemlje pogođene trećim talasom Kovida prate njihov eksperiment i pitaju se ko greši i u čemu. Jedan od zemalja koja je pružila drugačiji odgovor na Kovid je Švedska, u kojoj slušati epidemiološku struku, slikovito prenosi Index.hr, znači kretati se bez maski u zatvorenim prostorima, slobodno izlaziti u restorane, kafiće i ići u školu.
Ali kakvi su rezultati švedskog eksperimenta godinu dana kasnije? Nordijska zemlja trenutno prolazi kroz treći talas korona virusa sa više pacijenata na intenzivnoj nezi ove nedelje nego u bilo kom trenutku u 2021.
Sve više pacijenata na intenzivnoj nezi
Ovog puta, međutim, Javna zdravstvena agencija je eksplicitno rekla da je razlog tog povećanja to što manje ljudi poštuje mere zaštite. Reagovala je uvođenjem oštrijih mera prema zakonu o pandemiji - poput ograničenja broja ljudi u prodavnici - kao i regionalnih restrikcija u većini švedskih regiona u kojima se na ljude urgiraja da nose maske u javnom prevozu sve vreme i u zatvorenim prostorima.
U ponedeljak je na intenzivnoj nezi registrovan 391 Kovid pacijent, što je 65 odsto više u odnosu na početak marta i veća brojka nego na vrhuncu drugog talasa, kad je u januaru bilo 389 ljudi na intenzivnoj nezi. To je ipak manje nego tokom prvog talasa, krajem aprila 2020, kad je na intenzivnoj nezi bilo u jednom danu 558 Šveđana, piše Thelocal.se pozivajući se na poslednje brojke švedskih vlasti.
Više od 80 odsto tih pacijenata ima neko prethodno zdravstveno stanje, a 70 odsto su muškarci. U proseku, osoba kojoj je potrebna intenzivna nega primljena je na odeljenje 10,8 dana od dana razvijanja simptoma i to je razlog zabrinutosti švedskih vlasti.
Zdravstveni zvaničnici se plaše da će broj pacijenata na intenzivnoj nezi nastaviti da raste, nakon porasta broja novih infekcija poslednjih nedelja.
Što se tiče broja umrlih od Kovida, on je ostao najnižem nivou nego tokom drugog talasa, kako se vakciniše sve više starijih i drugih osoba iz rizičnih grupa. Od 9. aprila je prvom dozom vakcinisano 16,6 odsto odrasle populacije.
"Nikad i nismo imali zvaničnu strategiju"
Ministarka zdravlja Švedske Lena Halengren rekla je u prošli petak pred Ustavnim komitetom da vlada nikada i nije imala zvaničnu strategiju za borbu protiv korone, ali da je donela mere za koje su smatrali da su neophodne u svim fazama pandemije.
- Da li je to bilo dovoljno, nije sud koji ja mogu da donesem sedeći ovde - rekla je Halengren na saslušanju.
Mnogi poslanici su na ovo izrazili iznenađenje i zapitali kako su zdravstvene i druge agencije mogle biti pod kontrolom vlade bez strategije.
- Kako vlada može voditi zemlju u najvećoj krizi modernih vremena bez strategije? - upitao je Tobijas Bilstrom, lider Umerene stranke, koji je sa Komitetom zatražio istragu.
Njegova Umerena stranka je najmoćnija u švedskom parlamentu, dok Komitet vodi poslanica iz njenih redova Karin Enstrom, ministarka odbrane od 2012-2014.
Halengren je branila vladu, ukazujući da nije neuobičajeno da država nema zvaničnu strategiju te uprla prstom na Nemačku, Francusku i Italiju.
Thelocal.se ukazuje da će istraga Komiteta verovatno uneti više političku notu u kritike odgovora vlade na pandemiju, za razliku od nezavisne Komisije za korona virus koja je imala užu nadležnost i u prvoj fazi istrage bila ograničena na mere u sektoru brige za starija lica.
"Tada smo tako prosuđivali"
Javnoj zdravstvenoj agenciji Švedske i mediji i javnost prebacuju da je umanjivala rizik i opasnosti od drugog talasa korone.
Švedski radio emiter "Sveriges radio" se bavi protivrečnostima u navodima agencije, koja je rekla da je porast broja novih infekcija "spor", a javno poštovanje mera visoko. "Sveriges" ukazuje da je državni epidemiolog Anders Tegnel, "dežurni krivac" koji je stalno na meti kritika zbog labavog pristupa pandemiji, krajem septembra rekao da je razvoj događaja "stabilan" u većini mesta, a upozorio da zemlja "sporo ali sigurno ide u pogrešnom pravcu", iako po manje dramatičnoj stopi nego u mnogim drugim evropskim državama.
Tegnel je, kojem je trebalo vremena i da prizna dolazak trećeg talasa korone u zemlju, na pitanje zašto je opisao povećani broj zaraženih koristeći se terminima poput "sporo" i "oprezno", kad su brojevi same agencije pokazali oko 35 odsto povećanja iz nedelje u nedelju, rekao: "Tada smo tako prosuđivali".
Ovo nije prvi put da je agencija kritikovana zbog odgovora na pandemiju, ukazuje Thelocal.se.
Početkom februara, dok je Švedska svakog dana na oko 10,3 miliona stanovnika imala oko 4.000 novozaraženih, javnost se bavila pitanjem treba li poći na skijanje, a Tegnel je odbio da pozove građane da ne putuju u planine. Švedska skijališta bila su rasprodata, ističe
Priznanje poraza, ali ne i kod mera
Zdravstvene vlasti su nedeljama uveravale građane da neće biti pandemije, podseća portal, a kad su ljudi krenuli da umiru, Tegnel je u maju rekao: "Švedska nije uspela da zaštititi starije građane, nismo se dovoljno potrudili. Trebalo je da ranije zabranimo posete domovima za starije i nemoćne osobe."
On je na brifingu krajem prošlog septembra ukazao na povratak mnogih ljudi na radna mesta, ali istakao da je nivo poštovanja mera inače "veoma visok". Među te mere spadaju držanje distance, izbegavanje skupova, a ako je moguće i rad od kuće. Tada Šveđani još nisu imali preporuke da koriste zaštitne maske, izbegavaju javna mesta poput prodavnica ili se druže samo sa najužim krugovima. Doduše, stariji od 70 godina su živeli pod strogim merama, izbegavajući kontakte sa svima koji nisu iz njihovih domaćinstava.
Tegnel je 24. septembra odgovarao na pitanja u vezi povećanog broja slučajeva, kad je stalno ukazivao na visoko poštovanje mera, povezujući to sa činjenicom da su mere uvelike bile neizmenjene tokom pandemije, i rekao da se agencija nada da to neće dovesti do drugog talasa. Istoga dana je premijer Stefan Leven urgirao ljude da više poštuju mere.
Čak je i u kasnom periodu, kao što je prošli novembar, Tegnel priznao da je agencija potcenila koliko je brzo rastao broj mrtvih, nakon što je prethodno medijima rekao da "nema oštrog porasta", a agencija se pozvala na kašnjenje u izveštajima o brojkama. On i dalje insistira da zatvaranje "nije rešenje".
"Lični lokdaun"
Dok zemlja beleži porast dnevnog broja inficiranih, jedan od najgušće naseljenih regiona Švedske objavio je “lični lokdaun”.
- Molimo od svih da se ponašaju kao da su u ličnom karantinu – rekao je “Juronjuzu” Mikael Kohler, zdravstveni čelnik regiona Upsala, nazivajući to “izuzetnim korakom”.
Upsala je poslednje tri nedelje zabeležila 908 obolelih na 100.000 ljudi, u poređenju sa 772 u čitavoj zemlji. Kohler je rekao da su stoga nova pravila, koja su inicijalno objavljena prošle nedelje, neophodna mera.
Švedska danas
Danas, više od godinu dana od početka pandemije, Švedska ima devetu najveću stopu zaraze u Evropi i šestu najmanju stopu smrtnosti na kontinentu prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolest.
Švedski je bolnički sistem uz dosta naprezanja i zahvaljujući enormnim materijalnim resursima uspeo da izdrži dva velika talasa zaraze i sada se nalazi usred trećeg, a švedski građani i dalje uživaju verovatno najveću slobodu od epidemioloških restrikcija u Evropi.
Međutim, kako piše Index.hr, švedski pristup je daleko od bajke, već skupo plaćena cena borbe za normalan život i zdravlje nacije, koja je ostavila mnoga neodgovorena pitanja.
Drugi su o švedskoj strategiji pisali kao o opasnom eksperimentu na vlastitu stanovništvu, dok su je neki nazivali "poslednjom oazom ličnih sloboda u Evropi", a treći su širili senzacionalističke priče o "pomoru staraca" i uskraćivanju kiseonika ili intenzivne nege umirućim pacijentima, navodi portal.
Pojavilo se i nekoliko katastrofičnih projekcija, tražilo se čak hapšenje Tegnela koji je tvrdio da je švedska statistika precizna i da je to verovatno razlog zašto su njihove brojke realističnije i što se čini da imaju više slučajeva nego mnoge druge zemlje.
Šveđani nikada nisu prihvatili maske, a glavni epidemiolog je čak i podsticao boravak napolju. Mere su se, podseća portal, menjale iz meseca u mesec, ali nikad drastično baš kako je i sam Tegnel rekao. Međutim, na kraju se pokazalo da je švedski višak smrtnosti od 7,7 odsto tek na 22. mestu među 30 evropskih zemalja.
U međuvremenu, počela je vakcinacija građana, a pitanje da li su Šveđani pogrešili u pandemijskoj strategiji ili postupili razboritije od većine evropskih zemalja, verovatno nikad neće dobiti odgovor, zaključuje portal, dodajući da ostaje činjenica da je Švedska u pandemiji što se tiče javnog zdravstva prošla bitno lošije od nordijskih suseda i bitno bolje od ostatka Evrope.
Kako navodi Thelocal.se, pozivajući se na podatke Javne zdravstvene agencije, od početka pandemije u Švedskoj zabeleženo je ukupno 857.401 zaraženih, od čega je umrlo 13.621, a 6.213 je primilo intenzivnu negu.
