KOŠKANJA U EU ZBOG MIGRANTSKE POLITIKE: Evropska četvorka protiv novih pravila azila!
Zemlje Evropske unije koje su najteže pogođene dolaskom stotina hiljada ilegalnih migranata u proteklih pet godina izrazile su danas zabrinutost da će im novi predlozi za obnovu azilnog sistema EU i dalje ostavljati najveći deo tereta.
Grčka, Italija, Malta i Španija navele su u zajedničkom saopštenju da se moraju slediti obavezne kvote za podelu ljudi koji ispunjavaju uslove za izbeglički status među 27 zemalja EU, uprkos direktnom odbijanju takvog poteza od strane Austrije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke i drugih.
SAVET EVROPE UPOZORIO HRVATSKU: Pod hitno da se zaustavi nasilje nad migrantima
EVROPA POLAŽE NADU U BRZE ANTIGENSKE TESTOVE: Biće priznati svuda!
HAOS U CENTRU PARIZA! MIGRANTI NAPRAVILI KAMP NA TRGU: Specijalci im rasturili šatore, oni odbijali da odu (VIDEO)
Zahtevi četvorke mogli bi da predstavljaju veliku prepreku za planove reforme azila.
- Države članice na prvoj liniji fronta ne mogu se suočiti sa migracionim pritiskom na celu Evropsku uniju - kaže se u tekstu.
Predsedniku Evropske komisije, koja je izradila nove predloge za azil, kao i Savetu EU, te Nemačkoj, koja predsedava blokom, poslat je predlog koji predstavlja zemlje članice.
Ulazak u 2015. više od milion migranata, uglavnom ljudi koji beže od sukoba u Siriji, teško je opteretio EU sistem azila i izazvao duboku političku krizu koja i dalje odzvanja.
U tekstu u koji je AP imao uvid, Grčka, Italija, Malta i Španija tvrde da su njihove odgovornosti kao zemalja u koje većina ilegalnih migranata stiže preko Sredozemnog mora stroge i jasne u „Novom paktu za migracije i azil“, ali da dužnosti njihovih partnera u EU nisu.
- Mehanizam solidarnosti ostaje složen i nejasan - poruka je četiri zemlje.
Prema predloženim reformama, migranti koji stižu na evropske spoljne granice bez dozvole da uđu biće pregledani u roku od pet dana. Potom bi ušli u postupak za azil ili bi bili deportovani, oboje u roku od 12 nedelja. Ljudi bi mogli da budu u pritvoru i ne bi se smatralo da su zvanično ušli u EU.
Zemlje EU bi se tada suočile sa dva izbora: da prihvate deo izbeglica ili pruže drugu materijalnu i logističku podršku; ili ako to nisu voljni, mogli bi da preuzmu deportaciju ljudi kojima se odbija prijava. Napuštene su obavezne izbegličke kvote.
Uopšteno govoreći, zemlje koje pristanu da ugoste izbeglice primale bi 10.000 evra po osobi kao pomoć iz kase EU. Ostali, nazvani „evropskim izbacivačima“, imali bi do osam meseci da deportuju ljude kojima nije dozvoljen pristup ili biti primorani da ih prihvate.
Poslednjih godina samo je oko trećina svih ljudi kojima je naređeno da budu poslati kući zaista deportovana.
Nemačka je poručila da želi da postigne politički sporazum između zemalja EU i Evropskog parlamenta o reformama azila do kraja godine, u nadi da bi one mogle biti zvanično usvojene početkom 2021. godine.
