LJUDI ĆE OSETITI KATASTROFALNE POSLEDICE! Magnetno polje štiti život na Zemlji, a sada je na ivici preokreta
Naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu kad će doći do sledećeg preokreta polja, ali mogu da mapiraju i prate kretanje Zemljinog magnetnog severa, zaključio je Koen.
Zemljino magnetno polje igra veliku ulogu u zaštiti ljudi od opasnog zračenja i geomagnetnih aktivnosti, koje mogu da utiču na satelitske komunikacije i rad energetskih mreža. A ono se kreće.
SKANDAL U ŠKOLI! NASTAVNICA dva puta hapšena zbog prostitucije i BAVI SE POSLOVNOM PRATNJOM (VIDEO)
PREDVIDELA UBISTVO PUTINA, ALI I JOŠ NEKE ZASTRAŠUJUĆE KATASTROFE Evo šta je Baba Vanga tvrdila da nas očekuje u 2024. godini
MISTERIJA UBISTVA SE POLAKO REŠAVA?! Ovo je čovek čije je telo u buretu izbacilo jezero?! (FOTO)
Naučnici su vekovima proučavali i pratili kretanje magnetnih polova. Istorijsko kretanje ovih polova ukazuje na promenu globalne geometrije Zemljinog magnetnog polja. Može čak da ukaže na početak preokreta polja "okretanja" između severnog i južnog magnetnog pola.
Ofer Koen, profesor fizike Univerziteta u Masačusetsu Louel koji proučava interakcije između planeta i svemira, piše u članku za Theconversation.com da, iako pomeranje severnog magnetnog pola "nije velika stvar", preokret bi "mogao da ima veliki uticaj na Zemljinu klimu i našu modernu tehnologiju". Ali, ovi preokreti se ne dešavaju trenutno, već se javljaju tokom hiljada godina.
Kako se prave magnetna polja?
Magnetna polja generišu se kretanjem električnih naboja. Materijal koji omogućava da se naelektrisanja lako kreću u njemu naziva se provodnik. Metal je jedan primer provodnika, ljudi ga koriste za prenos struje sa jednog na drugo mesto. Sama po sebi struja je prosto negativno naelektrisanje, elektroni koji se kreću kroz metal. Ova struja stvara magnetno polje, piše Keon a prenosi "Sajens alert".
Magnetna polja nastaju pomeranjem električnih naelektrisanja.
Materijal koji omogućava da se naelektrisanja lako kreću u njemu naziva se provodnik. Metal je jedan primer provodnika, ljudi ga koriste za prenos električne struje sa jednog mesta na drugo. Sama električna struja je jednostavno negativna naelektrisanja koja se nazivaju elektroni koji se kreću kroz metal. Ova struja stvara magnetno polje.
Slojevi provodnog materijala mogu se naći u Zemljinom tečnom gvozdenom jezgru. Kretanje tih provodnih slojeva unutar planeta imaju za posledicu dve vrste polja. Veća kretanja, poput velike rotacije sa planetom, vode ka simetričnom magnetnom polju sa severnim i južnim polom.
Devijacije mogu da dovedu do potpunog preokretanja polariteta polja
Ovo provodni slojevi mogu imati neka lokalna nepravilna kretnja zbog lokalne turbulencije ili manjih tokova koji ne prate obrazac velikih razmera.
Te nepravilnosti će se manifestovati u nekim malim anomalijama u magnetnom polju planete i tokom vremena mogu dovesti do promena u velikom polju, te potencijalno čak do potpunog preokretanja polariteta savršenog dipolnog polja, kad severni postaje južni i obrnuto, objašnjava Koen, dodajući da se oznake "sever" i "jug" na magnetnom polju odnose na njihove suprotne polaritete, a ne geografski sever i jug.
Zaštitni mehur
Zemljino magnetno polje stvara magnetni "mehur", zvan magnetosfera, iznad najgornjeg dela atmosfere, sloja jonosfere.
Magnetosfera igra glavnu ulogu u zaštiti ljudi. Ona štiti i odbija štetno zračenje kosmičkih zraka i u interakciji je sa solarnim vetrom. Ova interakcija stvara "svemirsko vreme". Obično je solarni vetar blag i ima malo ili nimalo svemirskog vremena. Ali, ima trenutaka kad Sunce baca velike magnetizovane oblake gasa, odnosno koronalne mase, u svemir.
Ako stignu na Zemlju, njihova interakcija sa magnetosferom može da stvori geomagnetne oluje, koje prave aurore. Ali, tokom svemirskih vremenskih dešavanja postoji opasnija radijacija blizu Zemlje, koja može potencijalno da našteti satelitima i astronautima. Svemirsko vreme takođe može da ošteti velike provodne sisteme poput glavnih cevovoda i električne mreže, preopterećenjem struje u tim sistemima.
Svemirsko vreme takođe može da omete satelitsku komunikaciju i GPS operacije na koje se mnogi ljudi oslanjaju. Loša vest je ta što nas magnetno polje naše planete štiti od štetnog Sunčevog i kosmičkog zračenja, a pri procesu zamene mesta moglo bi da dođe do drastičnog slabljenja tog štita.
Prema naučnicima iz NASA, delovanje štita ne bi trebalo potpuno da nestane, pa nas najverovatnije ne čeka potpuna kataklizma. Ono što može da se dogodi je da sav život na našoj planeti bude izložen višim nivoima zračenja, što s vremenom može da dovede do porasta oboljevanja od raznih bolesti, poput raka.
Preokretanje polja
Naučnici mapiraju i prate generalni oblik i orijentaciju Zemljinog magnetnog polja uz pomoć lokalnog merenja orijentacije i magnitude, a odnedavno i modela polja.
Lokacija severnog magnetnog polja pomerila se za oko 965 kilometara od prvog merenja 1831. Brzina migracije se nedavnih godina povećala sa 16 na 54 km godišnje, što može da ukaže na početak preokreta polja, ali naučnici zaista ne mogu da to kažu sa manje od 200 godina podataka, navodi Koen.
Zemljino magnetno polje se preokreće na vremenskim skalama koje variraju od 100.000 do milion godina. Naučnici sada mogu da kažu koliko se često magnetno polje preokreće gledajući vulkansko kamenje u okeanu.
To kamenje beleži orijentaciju i snagu Zemljinog magnetnog polja kad se stvore, pa datiranje tih stena pruža dobru sliku o razvoju polja naše planete tokom vremena. Preokreti se dešavaju brzo sa geološke tačke gledišta, ali sporo iz ljudske perspektive.
Preokret obično traje nekoliko hiljada godina, ali tokom tog vremena orijentacija magnetosfere može da se pomeri i izloži veći deo Zemlje kosmičkoj radijaciji. Ti događaji mogu promeniti koncentraciju ozona u atmosferi.
