KAD SU LJUDI POČELI DA MISLE "SVOJOM GLAVOM": Šokantno otkriće naučnika o našim precima potpuno menja sliku sveta! (FOTO)
Ljudi su prvo stali na dve noge, emigrirali iz Afrike u Evropu pa tek onda razvili "misleći" mozak
Mozak modernog čoveka mlađi je nego što se dosad pretpostavljalo i razvio se verovatno pre milion i po godina, odnosno nakon što su se ljudi uspravili na dve noge, tvrde naučnici.
OTKRIVENO KO STOJI IZA SVIH TEORIJA ZAVERE: Q je američki obaveštajac koji godinama obmanjuje svet! (FOTO/VIDEO)
ASTRAZENEKA ĆE SE KOMBINOVATI SA DRUGIM VAKCINAMA: Šta to znači za Srbiju i koje se cepivo daje u drugoj dozi
KINESKI AVIONI LETE KA TAJVANU: Napeta situacija u trenutku kada stiže specijalna američka delegacija
Naši najstariji preci iz roda Homo, grupe kojoj pripadaju i moderni ljudi, pojavili su se na kopnu pre 2,5 miliona godina s primitivnim majmunolikim mozgovima otprilike upola manjim nego što su današnji ljudski.
Kada se tačno i gde mozak razvio u nešto što nas čini ljudima? Na to pitanje naučnici pokušavaju naći odgovor otkako postoji priča o poreklu čoveka.
- Pretpostavljalo se da se moderni mozak razvio na samom početku postojanja roda Homo, dakle pre otprilike 2,5 miliona godina - rekao je paleoantropolog s ciriškog sveučilišta Kristof Colikofer, jedan od autora studije objavljene u časopisu Sajens.
Colikofer i njegova koleginica Marsija Pons de Leon proučavali su fosilizovane lpbanje iz Afrike, iz Gruzije i s ostrva Jave i otkrili da se ta evolucija mozga desila mnogo kasnije, pre između 1,7 i 1,5 miliona godina.
Pošto se mozgovi ne mogu fosilizovati, jedini način da se ustanovi njihov razvoj proučavanje je tragova koje su ostavili u lobanji. Naučnici su zato napravili virtuelni endokast, odlivak mozga, popunjen onim što je u davno bilo u lbanjama.
Kod ljudi je frontalni deo mozga koji upravlja govorom puno veći nego odgovarajući deo mozga velikih čovekolikih majmuna, rekao je Colikofer. Proširenje tog područja rezultira pomeranjem svega što se nalazi iza.
Proučavajući lobanje iz Afrike naučnici su shvatili da su uzorci stari oko 1,7 miliona godina još uvek imali čeoni režanj karakterističan za čovekolike majmune.
- To je bilo veliko iznenađenje - kazao je Colikofer i značilo je da je Homo počeo hodati pre nego što mu je evoluirao mozak.
- Sad znamo da su u dugoj evolucijskoj istoriji naši prvi predstavnici bili kopneni dvonošci majmunolika mozga - istaknuo je.
Ali mlađi afrički fosili, stari otprilike 1,5 miliona godina, imali su značajke modernog ljudskog mozga. To znači da se evolucija mozga dogodila između ta dva datuma u Africi, navodi se u studiji.
Zaključak potvrđuje i činjenica da su pronađena složenija oruđa iz tog razdoblja.
- To nije slučajno. Delovi mozga koji su doživeli ekspanziju koriste se za složenije zadatke poput izrade oruđa.
Drugo iznenađenje stiglo je nakon proučavanja pet fosilizovanih lobanja iz današnje Gruzije, starih između 1,8 i 1,7 miliona godina.
Ti jako dobro sačuvani uzorci, pokazalo se, sadržavali su primitivan mozak.
- Ranije smo mislili da je potreban velik i moderan mozak za migracije iz Afrike - rekao je Colikofer.
- Pokazalo se da ovi mozgovi nisu ni veliki ni moderni, a ljudi su ipak uspeli da napuste Afriku
U međuvremenu, fosili iz Jave, 'najmlađi' u ovom istraživanju, pokazali su karakteristike modernog mozga. Naučnici zato veruju da se dogodilo i drugo iseljavanje iz Afrike.
- Dakle, imate prvu migraciju iz Afrike, a tamo mozgovi u međuvremenu evoluiraju i ljudi se rasprše ponovno - objasnio je Zollikofer.
- To nije nova hipoteza, ali dosad nismo imali dokaze. Sad ih imamo.
